Poskupljenje dizela: Kolika je Vučićeva, a kolika realna cena goriva

Litar evrodizela će do 27. marta u Srbiji koštati do 212 dinara za litar, dok će benzin moći na pumpama da se pazari za najviše 188 dinara za litar, objavio je Aleksandar Vučić u petak, 20. marta. Dan ranije je ipak iskoristio da zaplaši vozače paprenom cenom goriva:

„Nas sutra čeka da odredimo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko.“

Iako se ipak odlučio za poskupljenje dizela od svega četiri, umesto 42 dinara, predsednik države se postarao da u svom karakterističnom zapaljivom tonu podgreje zebnje građana da će cene na pumpama otići u bestraga. A sa njima i sve ostale cene na tržištu, pogotovo poljoprivrednih proizvoda i hrane na rafovima.

Koliko i kad može da raste cena goriva

Energetski i monetarni stručnjaci objašnjavaju da rast cena na svetskom tržištu ne bi trebalo odmah da se odrazi na cene goriva na pumpama, jer se trgovina sirovom naftom uglavnom ugovara sa isporukom nekoliko meseci unapred.

Ipak, to se u Srbiji, ali i svim drugim zemljama sveta, uveliko dešava jer se distributeri uveliko pripremaju da će u budućnosti morati da nabavljaju gorivo po višim cenama, pa se to unapred uračunava u maloprodajne cene.

„Cene koje se trenutno formiraju na berzama odnose se na isporuke za naredne mesece, dok se snabdevanje većine evropskih zemalja trenutno oslanja na zalihe koje su ranije nabavljene po nižim cenama“, rekao je medijima Nebojša Atanacković, bivši direktor preduzeća AD „Nafta“.

Atanacković je još rekao da su manje pumpe, koje nemaju ugovor sa NIS-om, u problemu jer su prinuđene da kupuju derivate od drugih dobavljača.

„Ako bude ostvareno obećanje da će se država odreći dela prihoda, iako je to na štetu budžeta, moguće je da će se situacija stabilizovati. Ipak, svi oni koji imaju male pumpe ili oni koji su u lancu benzinskih lanaca čiji su vlasnici stranci moraju da dobiju kompenzaciju. Oni koji nemaju ugovore o snabdevanju sa NIS-om prinuđeni su da kupuju derivate od drugih dobavljača“, navodi Atanacković.

Provaljen manevar

Najava Vučića da će realna cena dizela ići „možda i preko 250 dinara“ – nije realna, kaže za N1 glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić.

„U SAD je gorivo tržišna kategorija, dok kod nas država ima formulu preko koje određuje cenu. Naravno, ona sada nije porasla koliko je porasla cena goriva, zato što se država odrekla nekih zahvatanja“, rekao je Gujaničić, koji je tačno predvideo da Vučić neće ostvariti sopstven zastrašivanje od 250 dinara po litru dizela i da će podići cenu slično kao i nedelju dana ranije – za nekoliko dinara.

Trenutno je situacija takva da možemo samo da se oslonimo na rezerve koje postoje, a onda nema potrebe za većim povećanjem cena, objasnila je urednica magazina „Biznis“ Radojka Nikolić.

„Ako se koriste rezerve onda nema potrebe za većim povećanjem cena, pošto se ne dobijaju nove količine po novim nabavnim cenama. Međutim, opet je pitanje koliko će trajati rezerve i koliko će trajati sukobi, jer sve zavisi od toga koliko će vanredne okolnosti i energetski šok koji je u čitavom svetu trajati“, rekla je ona za N1.

Jo-jo efekat

Cena nafte na međunarodnom tržištu vrtoglavo skače i pada ovih dana.

Devetnaestog marta je cena sirove nafte brent, koja je međunarodni standard, nakratko porasla iznad 119 dolara po barelu, dok je pre početka rata sa Iranom bila oko 70 dolara. Skok cene se desio jer je Iran pojačao napade na naftna i gasna postrojenja oko Persijskog zaliva kao odgovor na izraelski napad na važno iransko polje prirodnog gasa. To je pogoršalo strahovanja da bi rat mogao da obustavi proizvodnju nafte i gasa u Zalivu na duže vreme što bi značilo da bi visoke cene mogle da potraju i izazovu skok inflacije širom sveta.

Međutim, cene nafte su opadale kako je dan odmicao. Brent nafta je zastala na 108,65 dolara, što je samo 1,2 posto više nego dan ranije, a zatim je dodatno pala kako se trgovanje nastavilo. Pošto je nakratko prešao 101 dolar, barel te referentne američke sirove nafte je jedno vreme stao na 96,14 dolara, a zatim se spustio na 93 dolara.

Tokom 20. marta cena iste nafte bila je na oko 107 dolara.

„Jo-jo efekat“ je pogodio i tržište obveznica, gde su prinosi trezorskih obveznica skočili ujutru sa cenom nafte, a zatim se smanjili.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!