Kultura

Intervju – Rastko Ćirić, profesor, muzičar i autor Rubber Soul Projecta

Izmaštavanje Bitlsa

Koncept The Rubber Soul Projecta zasnovan je na kreativnoj "rekonstrukciji" neobjavljenih pesama Bitlsa koje do sada niko nije čuo. Objavljivanjem novog albuma, nakon dvadeset godina zaokružen je ovaj neobičan konceptualni multimedijski projekat koji se sastoji od rok muzike, knjiga, dugometražnog filma, animiranih i uživo snimljenih spotova, grafičkog dizajna

Knjige – Anđeo atentata Svetislava Basare

Ferdinandovi memoari s onu stranu groba

Načinivši od svog fiktivnog Franca Ferdinanda portparola sveta tradicionalne desnice, Basara je ispisao izvrstan roman koji sve vreme pleše na rubu duhovitog romanesknog pamfleta ne prelazeći ipak nigde taj rub. Ovo je roman žala za izgubljenim svetom i za jednom nestalom epohom, a taj žal se izriče glasom njenog skoro karikaturalnog simbola

Lični stav

Uloga Pedra u kulturnoj politici

O prodaji "Avala filma", uništenju beogradskih bioskopa, Kinoteci, ministru Ivanu Tasovcu, Radoslavu Zelenoviću, Srđanu Dragojeviću, Nebojši Bradiću, Nadi Popović Perišić, krivici "žutih", odgovornosti naprednjaka, ulozi socijalista i kulturnoj politici vođenoj u Srbiji poslednjih petnaest godina

Strip – Zabeleške matorog pokvarenjaka

Prljavi talog američkog sna

Zahvaljujući Matijasu Šultajsu Zabeleške matorog pokvarenjaka su prevashodno likovna kompozicija koja na preko 100 tabli nosi sav očaj, usamljenost i krhotine američke stvarnosti viđenih očima Čarlsa Bukovskog iz najeksplozivnije faze njegovog stvaralaštva

Privatizacija u kulturi

Kako se srušila »Avala«

Sve prethodne vlade su od 2000. naovamo malo- -pomalo zapuštale i rušile nekadašnjeg jugoslovenskog filmskog giganta, oklevajući da "Avala film" prodaju i stalno najavljujući neke kupce-investitore. Ova vlast je sa "Avalom" završila posao. Još je ostalo da saznamo ko je zaista njen novi vlasnik

Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke

Čija su filmska prava

Intervju – Edo Jaganjac, lekar i pisac

Smrt u Sarajevu

"Tog 30. jula 1993. petogodišnja Irma Hadžimuratović igrala se pred kućom. Kad je granata zazviždala, majka je stigla da je uhvati, obori na zemlju, i pokrije svojim tijelom. Geler je prošao kroz majku, ubio je, i ranio Irmu. Geler joj je uletio s leđa i oštetio kičmu i crijeva. Nakon godinu i po dana je umrla. Da je evakuisana iz grada samo dan ranije, to dijete bi danas bilo živo. Ovo je knjiga o tome"

Reč o delu

Temza utiče u Crno more

Čitalac koji o najslavnijem Ficdžeraldovom romanu ne zna ništa, bez problema bi mogao da uživa u čitanju romanesknog prvenca Vesne Goldsvorti. Onaj, međutim, koji zna Velikog Getsbija, uživaće više. Moglo bi zapravo da se kaže: što bolje znaš Getbsija, više ćeš da uživaš u Gorskom

TV serija i knjiga – Svemirska princeza

Odrastanje u kosmosu

Posle niza godina, na programu Radio-televizije Srbije emituje se originalna domaća serija za decu, a po seriji je Laguna objavila istoimenu knjigu. To su odrednice koje Svemirsku princezu izdvajaju od tekuće kulturne ponude za najmlađe

Intervju – Vesna Goldsvorti, književnica

Roman u Londonu

„Gorski je prevashodno roman o Londonu. Međutim, svi glavni junaci su u London stigli natopljeni politikom istoka i juga Evrope, i svoje otadžbinske priče upisuju u istoriju Britanije na jedan polifon, mnogoglasni način, često u protivurečju jedni s drugima a i sa samima sobom. Gorski je ruski patriota, čak i nostalgičan u odnosu na predjeljcinovsku Rusiju, ali istovremeno je i Jevrejin koji nosi određenu svest o tome da nije ’slovenska duša’. Natalija, u koju je zaljubljen, sanja da pobegne iz Rusije po svaku cenu, ali na Zapadu ne zna šta bi sa sobom. Nikola je beogradski tinejdžer čak i kada se približava četrdesetoj. U Englesku stiže u bekstvu od mobilizacije, kao čovek bez politike, ali i bez strasti; on je na neki način predstavnik srpske ’izgubljene generacije’ koja se devedesetih rasula po svetu i koja je moj pandan izgubljenoj generaciji Ficdžeralda i Hemingveja"

Knjige – Žistin Levi

U potrazi za sopstvenim horizontom

U potrazi za identitetom i "svojim horizontom", romansijerka Žistin Levi neumorno se baca u detaljno opisivanje sopstvenog detinjstva i mladosti – ali bez želje da se dopadne

Izložba – Srednjovekovne sprave za mučenje

»U ime pravde«

Nirnberška devica, Judina kolevka, garota, stolica za isleđivanje, razapinjač, samo su deo eksponata na izložbi srednjove-kovnih sprava za mučenje nedavno otvorenoj u Vojnom muzeju na Kalemegdanu

Novi "Gradac" – Virtuelna istorija

Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?

Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?", "Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut Hladni rat?" i "1989. bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?". Iz ovog broja, uz dozvolu izdavača, prenosimo deo eseja profesora Majkla Barlija

Intervju – Branko Rosić, pisac

A sve je tako dobro počelo

"Ako se bude snimala srpska verzija američke serije Mad Men, njujorška Medison avenija, ta arterija svetskog advertajzinga imaće u domaćoj verziji odgovor u Hilandarskoj ulici. Tu je bila locirana marketinška agencija Saatchi & Saatchi u kojoj su bili između ostalih i Dragan Đilas, a nedaleko od nje i agencija Spektra u kojoj su bili Milan Beko i Beba Popović. Nisu li oni posle rada u agencijama u devedesetim postali neki od važnih kreatora političkog i društvenog života Srbije"

Knjige – Girl in a Band

Pank kraljica i gospodin Bovari

Memoari Kim Gordon, "princeze alternativnog coola", uzbudljivi su pogled na rokenrol i art scenu, na noviju američku istoriju, ali i na najbolnija intimna pitanja

In memoriam – Ginter Gras (1927–2015)

Dobošar iz Gdanjska

Ginter Gras je, po meni, najznačajniji ne samo nemački nego i svetski pisac druge polovine prošlog stoleća. A bio je mnogo više od toga

In memoriam – Eduardo Galeano (1940–2015)

Urugvajski rekvijem

Trinaestog aprila 2015. godine – istog dana kao i Ginter Gras – umro je urugvajski pisac Eduardo Galeano

Stogodišnjica rođenja Bili Holidej

Njen glas

Njen bi se ton i timbar mogli porediti sa stanjem koje čoveka uhvati kad na moru udari južina pa se čini da, iako živ, već gnjije iznutra i da je vreme stalo na nekakav pakleni, nerazrešiv način. Jedino što čini da takvo stanje prođe jeste da se jedinka, koliko god očajavala, mora najpre zagledati u ono najteže što nosi u sebi. Bili Holidej, kao najizrazitiji tumač misterije veze između harmonija i unutrašnjih nerazmršenih osećaja, postiže ono najteže – tera nas da osećamo što bismo rado izbegli i da vraćamo pred sebe životna mesta i prošle stanice koje bismo najradije napustili zauvek, da im se nikad ne vratimo

Film – I dalje Alis

U zemlji zaborava

Karakteristično "staračka" tema Alcajhmerove bolesti u ovom filmu lišena je konteksta starosti. Glavna junakinja, univerzitetska profesorka lingvistike Alis Holand, ni po čemu nije starica. Na samom početku filma ona proslavlja pedeseti rođendan – zgodna, inteligentna, zadovoljna i ostvarena žena slavi u društvu svog muža i troje odrasle dece

Intervju – Zlata Bojović, istoričarka književnosti

Među Lavom i Drokunom

"Srpski tragovi u kulturi i književnosti Dubrovnika su veoma stari i kontinuirano ih je bilo u svim vekovima njenoga postojanja. Sa druge strane, pored mnogih primera vezanosti srpskih pisaca za dubrovačku literaturu, kulturu i istoriju, tu su i mnoga dela inspirisana starim Dubrovnikom – ovo ‘starim’ dodajemo samo zbog jasnoće: sve o čemu je reč odnosi se na državu dubrovačku, odnosno na period do prvih godina 19. veka kada je ona, posle više vekova samostalnog postojanja – a njeni podanici su bili Dubrovčani – prestala da postoji"

Zbirka stripova o skulpturi

Pod znakom pitanja

Šta nam strip može reći o skulpturi? Gde se susreću ova dva različita izraza? Ili još bolje: šta nam zajedno mogu reći o umetnosti i svetu u kome živimo? O tome govori nedavno objavljena zbirka stripova pod nazivom Skulptura?

Izložba – Rendered History

Seciranje javno potisnutog

Ratne i postratne traume nekadašnjih jugoslovenskih društava, medijska, forenzička, politička i moralna identifikacija i prezentacije ratnih zločina, analiza mehanizama njihovog negiranja i brisanja unutar aktuelnih tranzicijskih ideologija – ovim pitanjima se bavi izložba Vladimira Miladonovića koja se održava od 13. marta do 17. aprila u galeriji "Likovni susret" u Subotici

Intervju – Žikica Simić, rok kritičar, autor radijskih emisija »Tajanstveni voz« i »Dole na uglu«

Tajanstveni mašinovođa

"Danas sam slušao jedan bluz album i tamo čovek lepo kaže – bluz ti omogućava da se osetiš kao da imaš milion dolara, a nemaš ništa. E, to ti je otprilike i suština popularne kulture. Kao što neko reče: ona ti omogućava da se vratiš kući. Svi smo u nekom trenutku morali da odemo od kuće, a kroz rok pesme i film, mi joj se vraćamo. To je svakodnevna priča o izgubljenom raju, o mestu gde možemo opet da se osećamo toplo i fino kao u svom domu"