Titula Novaka Đokovića u Atini možda nije od velikog značaja za njegovo nasleđe, ali je s obzirom na okolnosti sada svaka pobeda velika. Kako je izgledala njegova sezona u 39. godini života
Novak Đoković završio je još jednu sezonu na ATP turu i to na najbolji mogući način – titulom. U finalu turnira serije 250 u Atini, savladao je 9. tenisera sveta, Italijana Lorenca Muzetija.
Bilo je to, za standarde turnira ranga 250, spektakularno finale. Prvi set je uz velike napore uzeo Muzeti, da bi Đoković potom podigao nivo igre i izjednačio, pa na kraju i preokrenuo u neizvesnoj završnici u kojoj su pucali brejkovi na obe strane.
Novak je u nekim gemovima gubio dah, nervirao se, promašivao, a već u sledećim je plesao po terenu, hvatao neuhvatljive dijagonale i osvajao poene iz špage. Sve ono što publika od njega želi da vidi.
Finale u Atini bilo je za Muzetija više od borbe za titulu. Ova godina je njegova najbolja u karijeri što se tiče plasmana na ATP listi. U junu se na trenutak popeo čak na 6. mesto, ali sve do ovog vikenda nije uspeo da obezbedi nagradu za kvalitetnu sezonu i plasira se na završni turnir u Torinu.
Titula u Atini bi mu to obezbedila, a pošto je do nje došao Đoković, Muzeti je ostao prvi ispod crte za završni masters. Čekala se odluka da li će baš Novak, koji je prethodno već zacementirao svoje mesto u Torinu, odustati ili ne.
Iako se spekulisalo da će se pojaviti na završnom turniru, Đoković je neposredno posle finala ipak odustao. Biće to druga godina u nizu kako ne igra u Torinu, a kao razlog je naveo povredu koja traje već neko vreme.
Nastup u Torinu, doduše, nije preterano važan Novaka u ovoj fazi karijere. On je tu već postavio rekord kada je pre dve godine osvojio 7. titulu i time prestigao Rodžera Federera na večnoj listi. Plasman na ATP tabeli takođe, kako i sam kaže, odavno nije na njegovoj listi prioriteta, tako da je ova teška sezona za Novaka završena u Atini.
Rezultatski gledano, iza Novaka je najslabija teniska godina od 2006. naovamo. Za gazdu „Informera“ Dragan J. Vučićevića dovoljno da za najboljeg tenisera svih vremena kaže da je „propao“, ali tu su posredi neke druge stvari, vanteniske.
Koliko su nestvarna ostvarenja Đokovića u tenisu, pokazuje upravo ova njegova „najslabija sezona“: polufinale na svakom od četiri gren slema, tri ATP finala od kojih je jedno na mastersu 1000 serije u Majamiju i dve titule u Ženevi i Atini – to je sezona koju je najveći svih vremena odigrao u 39. godini života i koja ga stavlja samo nekoliko bodova ispod Top 3 na ATP listi. Mnogi teniseri o ovako “slaboj” sezoni mogu samo da sanjaju.
Na gotovo svakom meču koji Đoković odigra, neki teniski rekord je u opasnosti. Tako je bilo i ove subote, titula u Atini bila je 101. u njegovoj karijeri, ali i 73. na tvrdoj podlozi, što je jedna više od prethodnog rekordera Rodžera Federera.
Titula u Atini, iako je najmanje vrednosti u hijerarhiji ATP tura, idealan je način da se završi još jedna Đokovićeva profesionalna sezona, kojih sada već ima više od dvadeset. S obzirom na godine, i na to da se kraj bliži, svaka pobeda, pa i ova mala, predstavlja pravo zadovoljstvo, što se i videlo po Novakovoj reakciji.
Ponovo je pocepao majicu posle meča, kao što je to uradio i posle šestočasovnog finala Australije sa Nadalom 2012. i posle rovovske bitke sa Alkarazom u Sinsinatiju 2023. godine.
Nije to taj isti Novak, niti je ovaj rezultat od ikakvog značaja za njegovu karijeru i nasleđe. Ali dobro je videti ga kako i dalje pobeđuje. A ako ovako izgleda „propadanje“, neka propada još mnogo godina.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
