Kapitalno izdanje
Najvitalniji žanr
Antologija savremene srpske komedije Radomira Putnika, baština izuzetnih dostignuća našeg teatra
Roman – Divlje guske
Može li se preživeti detinjstvo
Julijana Adamović napisala je izvanredan, vanserijski roman smešten u kišovski predeo panonskog detinjstva, a vremenski u dugu, lenju pauzu istorije u kojoj su odrasla deca poznog socijalizma
Intervju – Staša Babić, profesorka arheologije
Znanje se stiče u razmeni, saradnji i sučeljavanju
"U sistemu vrednosti gde opšte dobro nije prioritet, svaki neposlušni glas smeta. S druge strane, arheologija koja je spremna da podrži odluke vlasti neće joj smetati i biće za to i nagrađena. To smeta meni i mnogim mojim koleginicama i kolegama, ali naš je stav zaturen. Možda je vreme da se ti glasovi okupe kako bi se bolje čuli"
Baština
Gde je nestao Milenin dom?
Kakve su ovo kutije, stakleni izlozi? Od testamentarnog zaveštanja Danice Pavlović i njene poslednje želje ni traga – jedna je od niza primedbi stručne javnosti i Požarevljana povodom urbanističkog projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu
Strip
Redak čovek
Priča o eskimskom ilustratoru, strip autoru i književniku Alutuku Ipeleu, koji je put ka kanadskom Holu slavnih počeo u Pančevu
Televizija
Neumerenost ili uživanje?
U ovom trenutku snima se ili je u završnim fazama više od dvadeset igranih serija. Da li živimo u zlatnoj eri srpskog serijskog programa?
Knjige
Seksualna sloboda i klasni stid
Uzbudljive knjige dvojice savremenih francuskih autora razmatraju pitanja savremene represije i slobode na polju seksualnosti, ali i na terenu klasnih odnosa
BG koncertna salata
Bivši, stari, mrtvi… marširaju
U državi koja se na-naše-oči raspada po infrastrukturnim šavovima, u njenoj prestonici koja se ni za života naše dece neće oporaviti od besnila večitog zamenika (virus GV), ponešto ponekad još uvek izgleda kao da je sve uokolo normalno. Izbor događanja i mogućnosti za izlaske, recimo. Koncertna ponuda, najbolje
Animafest
Ka hologramskim snovima
O novim postignućima na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu animiranog filma u Zagrebu
Intervju – Valid Nabhan, pisac
Slepi patriotizam je bolest
"Danas svi nosimo farmerke i pijemo koka-kolu, iako svi znamo da je to tvorevina dominantne kulture čiji nam običaji često ne odgovaraju. Ipak, i dalje ih imitiramo jer ljudi uvek imitiraju uspešnije od sebe, makar to bili i njihovi tlačitelji. Ja bih voleo da verujem u svet u kom postoji samo jedan identitet – identitet državljana civilizovanog sveta"
Kapitalno delo
Čemu nas uči Luter
Reformacija iz različitih uglova u knjizi Spaseni i prokleti Tomasa Kaufmana
Uspomena – Aleksandar Zistakis (1961–2019)
Prokleto uporan
Muzika
Disciplin A Kitschme
Tri albuma londonske faze DAK-a, I See Myself on CCTV, Heavy Bass Blues i Refresh Your Senses, Now! dostupni su na svim geografskim širinama u svim formatima i na domaćem tržištu
Exit 2019
Skeptična vremena
Skepta je trenutno najveći ulični heroj Londona i ličnost koja je promenila sudbinu engleskog hip-hopa, našavši njegov originalan glas – mimo američkog repa u svim njegovim pojavnim oblicima. Na Exitu ćemo ga sresti 7. jula!
Televizija
Pozorište i svet drugačijih stvaralaca
Serijal "Teatrologike", snimljen nakon devet pokušaja da se zatvori finansijska konstrukcija, ostaje u RTS-ovoj arhivi kao deo velikog dokumentarnog bogatstva, kao zbirka emisija o izuzetnim umetnicima
Venecijansko bijenale
Zanimljiva vremena i umetnost
Iako je tema Venecijanskog bijenala nevesela sadašnjost, selektor Ralf Rugof naglašava da njegova izložba ne forsira bilo koji određeni pogled na svet ili ima samo jednu poruku zato što je umetnost ipak nešto više od puke dokumentacije vremenske epohe
Knjiga
Triler o našoj prošlosti
Prošlosti ne možemo da uteknemo. Patimo i tuđu patnju. Zamišljamo i nezamislivo kako bismo pronašli sebe. Upakovan kao uzbudljiv krimi-triler, roman Ivana Ivanjija Vila na Dedinju je zapravo priča o ljudskim odnosima, o suočavanjima i bežanju, tajnama i razotkrivanju, o generacijama dedova, sinova, ćerki i unuka uhvaćenih u vrtlozima vremena
Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa
Mržnja ne vodi nikuda, ona je rak
"Nisam naivan, idealista: ne mislim da ovakav ili bilo koji drugi teatar može da realno, korenito menja društvo, ali verujem da može da bude laboratorija humanijih odnosa, da nas vrati nama samima, navede da se gledamo, dodirujemo, razvijamo međusobno poverenje, ostvarujemo suštinsku razmenu i gradimo zajedništvo"
Knjiga
Poezija pamti
Borske beležnice, spoj Aleksandra Zografa, Mikloša Radnotija, Danila Kiša i Zorana Paunovića
Roman – Zanimanje oca
Ništarija, mitoman… patriota
Knjiga Sorža Šalandona je kao izvanredno izvajan malj koji udara snagom od one trifoovske četiri stotine udaraca po čitaočevoj svesti i savesti
Dnevnik
Zatočenici putovanja
Radomir Konstantinović, Pohvala putovanju. Dnevnik i nekoliko eseja o umetnosti, Službeni glasnik 2019, priredila Milica Konstantinović
O kritici
Mali priručnik otrcanih misli
Da li je kritika moguća u doba populizma i spektakla, tema je tribine Beogradskog festivala evropske književnosti (25–28. jun), i povod razmišljanjima o kritici Mihajla Pantića, pisca i univerzitetskog profesora, jednog od učesnika
Jubilej
Grafika našeg vremena
Od prošlog jula, Grafički kolektiv je Galerija u pokretu. Zato sedamdeseti rođendan obeležava u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti
Intervju – Nikita Milivojević, reditelj
Meni je sada dosta, ja ovde silazim
"Na sceni ništa ne možete da sakrijete, a pre svega ne smete da lažete jer je to odmah vidljivo, i u tom smislu pozorište je najdemokratskija moguća institucija na svetu. U politici je sve suprotno. Tu nikada ne znate šta su čiji motivi"
Koncert
Šta je život nego fantazija
U nedelju, Beogradska filharmonija i šef dirigent Gabrijel Felc izvešće Diznijevu Fantaziju, besplatan koncert na Ušću u Beogradu. Biće to spoj muzike istoimenog čuvenog animiranog filma iz 1940. godine i filma Fantazija 2000 koji nikad nije prikazan na našim prostorima
Festival
Radovi na sceni
Samo(iz)gradnja, tema srpske postavke na Praškom kvadrijenalu, shvaćena je kao razvoj potencijala svih pojedinaca u društvu koje to omogućava i zagovara, ne bi li i samo napredovalo
