Knjige
Ptice i kit
Velimir Ćurgus Kazimir objavio je knjigu Muzej melanholije (Clio, Beograd 2015). Nije stvar u tome o čemu Kaza ovde piše, nego kako piše, a to je jedino važno. Piše dobro, kao što je uvek pisao
Povodom desetogodišnjice smrti Frana Cetinića (1947–2006)
Otmica Evrope
U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"
Premijere – Otadžbina Olega Novkovića
Film za žive i mrtve
Otadžbina je jedan od onih filmova kojima odgovara ona Kafkina fraza o umetničkom delu koje je poput sekire za zamrznuto more u nama
Sećanje
Gospar Frano Cetinić
Frano Cetinić bio je moj prijatelj. Bio je i ostao gospar, dubrovački đak cum lauda, gospodin od glave do pete koji nikada nije rekao krivu reč u onim teškim vremenima
Slike – Sunce zalazi na Jadranu
Magarac a impresionista, ili obrnuto
Posle 116 godina u Parizu je ponovo izložena čuvena slika Sunce zalazi na Jadranu, jedino delo najkontroverznijeg autora u istoriji slikarstva
Knjige
Male novosadske autofikcije
Kako je nova knjiga priča Saše Radonjića preko reda ušla na ove stranice
Arhitektura
Urbani uljez
Gradograditeljski razvoj urbanih područja neizbežno prati planerske, stilske, gradivne, tehnološke novine koje u raznorodnim zonama donose i različita ostvarenja, ali, istovremeno, postoje ambijentalne celine visokih dugovremenih i prostornih vrlina osetljive na bilo kakve promene, koje zahtevaju istančani kreativni pristup. U slučaju novog hotela Courtyard by Marriott, na uglu beogradskih ulica Dositejeve i Vasine, takav pristup je izostao i u centar grada uveo neku vrstu arhitektonskog uljeza
O susretu Lemija i Tita
Ko je kome dodao grašak?
Jedini čovek osim Josipa Broza Tita za koga se zna da je posedovao tri Ordena narodnog heroja bio je nedavno preminuli Lemi Kilmister, o čemu je u nekrologu vođi Motorheda posvedočio Dragan Kremer ("Vreme" broj 1306). Povodom Lemijeve smrti svi regionalni mediji preneli su i informaciju o njegovom susretu s Titom sredinom šezdesetih. Kustos Muzeja istorije Jugoslavije Tatomir Toroman pokušao je da pronađe u dokumentaciji za tu tvrdnju bilo kakav čvrst dokaz
Film – Oskar 2016.
Trijumf sadržaja
Nakon što su saopštene nominacije za ovogodišnje Oskare, knjiga je što se tiče filmova koji su obeležili prethodnu godinu spala na dva slova: Pod lupom i Povratnika. Posle dodele, ekipe oba filma mogu da budu zadovoljne, samo što je jedna ipak zadovoljnija. Istorija će upamtiti da je 2016. godine najboljim filmom proglašen Pod lupom, sjajan i vrhunski snimljen film o novinama i novinarstvu
Intervju – Mirjana Karanović, glumica i rediteljka
Kad ostaneš sam sa sobom
"Na ovim prostorima patriotizam se često poistovećuje sa lojalnošću prema naciji ili grupi u kojoj živite. Smatra se da su sve nepravde i žrtve koje je doživela vaša grupa nešto loše, a žrtve koje je doživela druga grupa pravdaju se agresijom prema vašoj. Ja nikada nisam smatrala da lojalnost prema bilo kome treba da me spreči da budem ljudsko biće, da saosećam sa nevinim ljudima koji su drugačije nacije ili vere"
Intervju – Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa
Hrabri novi svet
"Publika je sada pred slatkom mukom: ili da poveruje onima koji rade svoj posao brižljivo odabirajući naslove za program Festa, ili da sačeka šest meseci pa da vidi te iste filmove kada se budu takmičili za nagrade svetskih festivala"
44. Fest
Predlog za gledanje
U Beogradu će od 26. februara do 6. marta biti održan 44. po redu Međunarodni filmski festival Fest. Pod sloganom "Briše granice" na njemu će premijerno biti prikazano 110 filmova, raspoređenih u nekoliko programskih celina. Kao i svake godine, "Vreme" i ovoga puta donosi minimalni izbor ostvarenja sa Festa koja ne bi trebalo propustiti
In Memoriam – Umberto Eko (1932–2016)
In omnibus requiem…
Umro je Umberto Eko, pisac, filozof, novinar, semiotičar, urednik, leksikograf, intelektualac, renesansni čovek moderne epohe
Koncerti – Cristina Zavalloni, Italijanski institut za kulturu; Katarina Pejak, Mixer House; 19. 2. 2016.
Dva u jedan
U prošli petak u Beogradu su održana dva odlična koncerta – Kristine Zavaloni i Katarine Pejak
Izložbe – Dela Dimitrija Avramovića iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu
Lepota u službi istine
Dimitrije Avramović jedan je od najznačajnijih srpskih slikara XIX veka i jedan od prvih istraživača našeg kulturnog nasleđa. Reprezentativna izložba njegovih dela biće otvorena u Konaku kneginje Ljubice 18. februara
Roman – Sestre Palavejev
Dve šmizle u partizanima
Sjajni bugarski pisac Alek Popov u novom romanu zadržava sve vrline po kojima ga znamo, ali je istovremeno zreliji i smireniji
40 godina Taksiste
Čekajući kišu, prezirući šljam
Prošlo je tačno četiri decenije od premijere Taksiste Martina Skorsezea, filma koji je ostavio ogroman trag u umetnosti i popularnoj kulturi
Intervju – Ilija Duni, grupa Ti
Futuristička nostalgija
"I dalje se nadam da je muzika mlađima jednako važna kao i nama što je bila, jer ja sam onaj isti mali dečak koga je oduševljavala moć muzike da menja ljude na svadbama u mojoj rodnoj Strugi. Moć muzike je uvek ista, kad te pukne neki rif koji u srce dira, nema veze da li ga čuješ preko dizera, slušalica ili razglasa, ona osnovna emocija je uvek tu"
Intervju – Lazar Stojanović, reditelj
NATO nema alternativu
"NATO intervencija 1999. pocepala je i podelila ljude na nekolicinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji pametna i da bi i liberali i komunisti trebalo da je podrže, i na većinu koja je smatrala da je intervencija neosnovana, da je ona protiv Srba i Srbije i da Srbija ipak ima pravo na Kosovo. U prvoj grupi bih mogao da nabrojim samo nekoliko imena među kojima sam i ja, a to su Sonja Biserko, Bora Ćosić, moj brat Voja Stojanović, bio je pokojni Srđa Popović, Nataša Kandić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak... Svakako ih ima više hiljada, ali vrlo malo. Na drugoj strani našao se niz uticajnih, uglednih kulturnih i javnih radnika, koji su tokom rata u Bosni bili angažovani na bosanskoj strani. Nakon bombardovanja, oni su zauzeli jaku patriotsku kritičku poziciju. Za nacionaliste to nije neočekivano, taj stav imali su i ranije. Ali kad građanski liberali prestanu da prepoznaju vrednosti koje su do juče zastupali i počnu da brane zločine države samo zato što su njeni podanici, to je teško svariti"
Roman – Aleja nezavisnosti
Nagnjilost postojanja
Kšištof Varga je napisao knjigu duhovitu i lucidno rezonersku, pozabavivši se strahovima i opsesijama ne samo savremenih Poljaka
Pozorište
Razbibriga u ratno doba
Miloš Lolić je u Kazinu, pozorišnoj kući Burgteatra, režirao komad Harolda Pintera Party Time. Društvo privilegovanih slavi sebe i svoj "klub" dok napolju, na blokiranim ulicama, vojnici sprovode raciju
Roman – Doba mjedi
Priča kojoj je dozrelo vreme
Šnajderov roman gustih, tmastih, teških, no nipošto neprohodnih rečenica, za dugo i sporo uživanje, moćan je kao sila Dunava pod senkom tvrđave
Izložba – Ko je Soko, taj je Jugosloven
Koreni napuštene tradicije
Nakon dve decenije postojanja, Muzej istorije Jugoslavije izložbom o Sokolskom pokretu između dva svetska rata najavljuje početak bavljenja periodom Kraljevine Jugoslavije, kao i buduću stalnu postavku
Izložbe – »Raskršća«
Drugačiji putevi
U beogradskoj Galeriji ULUS u toku je izložba beogradske umetnice Mile Gvardiol pod nazivom "Raskršća"
In Memoriam – Aleš Debeljak (1961–2016)
Imena smrti
Aleš Debeljak, najznačajniji slovenački savremeni pesnik, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 28. januara ove godine. Bio je i sociolog kulture, univerzitetski profesor, kolumnista i esejista, jedan od vodećih slovenačkih javnih intelektualaca, jedan od retkih koji su još u prvim danima nakon raspada Jugoslavije bez zazora govorili o jugoslovenskoj komponenti sopstvenog identiteta
Strip – Serđo Topi – Kolekcionar
U potrazi za fragmentima snova
Pet priča, i pet predmeta, smeštaju Topijevog aktera na sve zamislive egzotične meridijane u poslednjoj četvrtini XIX veka, pri čemu autor prožima svaku od priča jedinstvenom alhemijom legendi, avanture i mistike. Izdanje beogradske kuće "Darkwood" objedinjuje celokupni Topijev opus Kolekcionara
Intervju – Ivana Lukić, psiholog, profesor i pisac
Što ne pitate decu kako im je
"Današnji gimnazijalci, pripadnici digitalne generacije, često ne vide svrhu učenja zato što svaku informaciju u svakom trenutku mogu da dobiju jednim klikom na računaru. Pre neki dan se jedna učenica iskreno čudila zašto mora da zna da li je Stara planina gromadna ili venačna. Potpuno razumem njeno čuđenje"
