Novi srpski roman (2) – Po šumama i gorama i Yugoslav
Jugoslavija i posledice
Dva poetički sasvim različita romana povezuje nit potrage za jednom zemljom i njenim mestom u našim životima
Novi srpski roman (1) – Pas i kontrabas
Roman sa odjekom… džeza i otpora
San o revoluciji, kada postane realizovana stvarnost, najčešće ima tragičan epilog ali je, pokazalo se, i deo oporavka i dubljeg spoznajnog čina koji junake transformiše. I upravo je ta transformacija dodatna vrednost ovog romana
Intervju – Luka Racić i Zoran Zarubica, Buč Kesidi
Sve što ne postoji, napravićemo sami sebi
"Ako se već bavimo time, mora da bude bolje nego da nas boli uvo. Osetim ponekad da postoji filozofija, kao, ako se NE baviš nečim – tipa sviranje, pevanje, oblačenje, kretanje na sceni – onda će biti najautentičnije... kao da trud umanjuje originalnost – potpuna besmislica"
Film – Netfliksovih novijih pet
Dobre vesti iz rovovske borbe
Moraće, kanda, da prođe još koje filmsko leto da se Netfliksovi filmovi u potpunosti izjednače sa studijskim naslovima koji prate staru i opšteprihvaćenu mustru distribucije i ponajpre idu put bioskopa u što je moguće širem zamahu
Intervju – Luka Tripković, pisac
Stvarnost je gora od distopije
"Ja sam posmatrač – dobar, nadam se – i pišem o onome što vidim i što živim. Volim da analiziram društvena i istorijska kretanja. U tom smislu, rekao bih, sve je politika. Čini mi se da je danas to gotovo jeretički reći, naime, da je sve politika, ali mene naglašeno nervira apolitički stav. Šta je politika u umetnosti, recimo? To me zanima. Ili gde počiva razlika između policy i politics, što je, između ostalog, problem jezika: u našem jeziku za te dve potpuno različite stvari imamo jednu reč – politika"
Teorija
Kritika je sloboda (i obrnuto)
Predrag Krstić: O čemu govorimo kada govorimo o kritici; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2019.
Pozorište – Gus(z)tav
Gustavima gusto naseljeni
Reditelj Gustava smešta u naše vreme i svet i pokazuje našeg umnoženog junaka koji je, kako reditelj kaže, saučesnik u sopstvenom ubistvu. Gustav je onaj građanin kome je kao osnovno geslo da savijeni vrat sablja ne seče
Antiutopije – »Vrli novi svet«
O zamkama udobnog ropstva
Uprkos mitskom mestu koje u popularnoj kulturi zauzima 1984 Džordža Orvela, zapravo je Vrli novi svet Oldosa Hakslija jedina još uvek relevantna klasična antiutopija, jer se bavi totalitarnim potencijalom kapitalizma i njegovim mogućim krajnjim istorijskim dometima – opisujući principe na kojima je već neko vreme ustrojena naša stvarnost
Koncert – Paraf, Dom omladine, Beograd, 14. XII 2019.
Sirovo, poletno, prljavo i jako
Za razliku od neoteranih, večito povratničkih i prepariranih rokerskih veličina, ovi veterani deluju ulubljeno i očešano, kao stari auto koji oduvek parkirate po pretrpanom gradu, ali motor mu i dalje srčano radi
Bioskop – Moj jutarnji smeh
Neusiljeno i bez lakih prečica
Iako se radi o domaćoj filmskoj komediji, ovo je šarmantan, duhovit i istinski smešan film
Intervju – Saša Asentić, Per.Art
Učiniti nevidljivo vidljivim
"Pomjerali smo iz godine u godinu granice shvatanja o tome ko može da bude umjetnik... Naravno, u kontekstu u kojem živimo, gdje su osobe sa invaliditetom marginalizovane, mi smo uspjeli da naše kolege sa invaliditetom afirmišemo kao autore i izvođače. Mi smo u grupi prije svega kolege i prijatelji, ravnopravni smo, i to je nešto što je i odlika našeg rada i što smatram bitnim"
Pozorište – Beli bubrezi i Testirano na ljudima
Teorija praznog hoda
Dve premijere Ateljea 212 uhvatile su se u koštac s vrućim aktuelnim temama i problemima, ali je ishod ovog "loženja" ispao prilično mlak
Intervju – Dino Pešut, dramski autor
All Tomorrow’s Afterparties
"Ključno pitanje je šta će biti angažirano za pet do deset godina, jer mi živimo u nekom trenutku kada je prevlast medija i prevlast vijesti tolika na naše svakodnevne živote da apsolutno ništa na ovom stolu i ništa oko nas nije izuzeto od politike, svaka moja riječ i svaka moja ijekavica je već u ovom kontekstu obilježena politikom, i to je nešto što je sad apsolutno naša svakodnevica"
Pariz/Beograd, pomešani gradovi
Tajanstvo francuskog načina
Krajem novembra i početkom decembra u Parizu je održana manifestacija "Vikend na Istoku", u okviru koje je u Gradu svetlosti bila predstavljena beogradska scena. Među učesnicima su bili predstavnici različitih umetničkih disciplina, od Svetislava Basare, Mile Turajlić, LP Dua, do počasnog gosta – Enki Bilala, i drugih. Na otvaranju, pisci su čitali delove iz svojih dela, a Aleksandar Zograf je to ilustrovao crtanjem uživo, uz muziku kontrabasiste Nenada Vasilića. Svoj tekst o ličnom doživljaju srpsko-francuskih veza pročitao je Bora Ćosić – članak je, u prevodu Ivane Velimirac, objavio ugledni nedeljnik Le Nouvel Observateur
Serije – Josta
O bezrezervnoj dobroti i pratećim svinjarijama
Lukas Mudison je smestio svoje likove u mali prostor i pustio ih da se, tako zgurani, ponašaju. Podsećalo bi sve to na bizaran eksperiment s pacovima u kontrolisanim uslovima, da nije prepodobnog Joste, koji ispoljava talenat da se posveti svima i svakome, osim, dabome, sebi
Pozorište – Život je lep
Večeras (baš) improvizujemo
U nedelju 8. novembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta gledali smo predstavu Život je lep prema drami Samoubica Nikolaja Erdmana u režiji Aleksandra Morfova i izvođenju Makedonskog nacionalnog teatra Skoplje (Severna Makedonija). Utisak u jednoj rečenici glasi: ovo je vrsta predstave kakvu veoma retko možete videti u srpskim pozorištima
Bioskop – Ajvar
Snaga emocije i moć priče
U Ajvaru nema rušilačke buke i besa, destrukcije i parališućeg tragizma koji su toliko česti u srpskom filmu. Publika prepoznaje to pomeranje ka tananom i uživa u nijansama i valerima, smejući se i plačući sa junacima
Izložba – Devedesete – rečnik migracija
Logorske neveste i pogača s mapom Evrope
Izložba u Muzeju Jugoslavije nemilosrdni je podsetnik na vreme prisilnih seoba, noćnih, bespovratnih odlazaka i pokušaja (re)uspostavljanja starih i novih identiteta u drastično izmenjenim uslovima emigracije
Intervju – Vim Cola i Valter Kocijančić, Paraf
Pazi šta vičeš
"U svakom djeliću našeg života glazba i kreacija je prisutna. Iako nismo izlazili u javnost, imamo puno novog materijala i uskoro ćemo se time ozbiljno pozabaviti. Svakako nam ne nedostaje tema, pa mi zaista nije jasno zašto se ekipa ne buni protiv bolesnog okruženja. Danas, više nego ikad ranije, za očekivati je da se mladost buni, da pokaže svoju energiju, da okrenu nebo i zemlju. A oni šute, piketaju po mobitelima… To nije prirodno"
Srpski film na FAF-u
Pet autorskih (ne baš lakih) komada
Savremeni srpski film mlađeg kova na dobrom je putu jer se izborio za individualistički shvaćenu autentičnost, a to je tačka na kojoj neretko proklizavaju i arthaus ostvarenja starijih i iskusnijih
Studije
Kako otključati sliku
Edgar Vind: Paganske misterije u renesansi; Fedon, Beograd 2019, prevela Ljiljana Nikolić
Album – Thanks for the Dance
Iskreno, L. Koen
Upravo objavljeni album Leonarda Koena pod imenom Thanks for the Dance, njegov je umetnički testament, vredan svake pažnje – radi se o ciklusu neobjavljenih pesama, koje je po instrukcijama preminulog oca uspešno dovršio i priredio njegov sin i producent Adam Koen
Pozorište – Zagreb, ZKM festival
Potčinjeni i izopšteni
Utopija na koju Oliver Frljić poziva, dozivajući nas na svoj splav, jeste teritorija na kojoj nema privatnog vlasništva, nacije, ni religije
Premijere (2) – Semper idem
Rasap slike jednog sveta
Semper idem, Lebovićev, ostaje nerešen domaći zadatak koji bi i mnogi drugi, ako imaju herca, mogli pokušati da rešavaju, ali Semper idem, Stojanovićev, tu nema pred čime da pogne glavu
Pozorište – Nana i Mnogo buke ni oko čega
Mnogo teksta bez konteksta
Dve najsvežije beogradske premijere nametnule su pitanje izbora i kontekstualizacije klasičnih dela na aktuelnom repertoaru
