Smrt zaposlene na Institutu za borbu protiv kuge u Irkutsku dobila je političku dimenziju zbog istorije sovjetskog programa biološkog oružja. Vašington je odmah reagovao
Sjedinjene Američke Države prate informacije o sumnjivom slučaju plućne kuge u ruskoj Irkutskoj oblasti, nakon smrti 28-godišnje laboratorijske radnice, dok su pojedini američki političari pozvali na uvođenje širokih ograničenja putovanja povezanih s Rusijom, piše Radio Slobodna Evropa (RSE)
Portparol Stejt departmenta rekao je za RSE da su američke vlasti upoznate sa informacijama o smrti za koju se sumnja da je povezana sa plućnom kugom i da situaciju prate zajedno sa Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i drugim partnerskim institucijama.
Stejt department je pozvao ruske vlasti da „brzo i transparentno“ objave tačne informacije. Američko Ministarstvo zdravlja takođe je potvrdilo da CDC sarađuje sa Stejt departmentom i navelo da je bezbednost američkih građana njegov najviši prioritet.
Za sada Vašington nije uveo dodatna ograničenja putovanja. Između SAD i Rusije ionako trenutno nema direktnih komercijalnih letova.
U središtu slučaja nalazi se Darija Šipilova, laboratorijska tehničarka Instituta za borbu protiv kuge u Irkutsku. Nezavisni sibirski portal Ljudi Bajkala objavio je da je ona 25. septembra, tokom rada u institutu, slučajno razbila epruvetu sa bakterijama plućne kuge, nakon čega je obolela i 2. oktobra preminula.
Ruske vlasti to nisu potvrdile.
Rospotrebnadzor, ruska služba za zaštitu potrošača i javno zdravstvo, saopštio je da je Šipilovoj dijagnostikovana upala pluća „nepoznate etiologije“. Zbog prirode njenog posla sprovedena su dodatna testiranja, ali, prema navodima te službe, nisu pronađeni mikroorganizmi povezani sa njenim radom. Takođe je saopšteno da u institutu nije bilo registrovanih incidenata sa patogenim mikroorganizmima.
Uprkos tome, ruske vlasti su oko 200 osoba koje su mogle biti u kontaktu sa Šipilovom stavile pod medicinski nadzor ili u izolaciju, dok su pojedine bolnice u regionu uvele preventivne mere.
Rospotrebnadzor je epidemiološku situaciju u Irkutsku i obližnjem Šelehovu ocenio kao stabilnu.
Informacije iz Irkutska dobile su i političku dimenziju zbog istorije sovjetskog programa biološkog oružja.
Sovjetski Savez je tokom Hladnog rata imao veliki ofanzivni program biološkog oružja, uprkos tome što je bio potpisnik Konvencije o biološkom oružju iz 1972. godine. Dokumentovana su vojna istraživanja različitih patogena, uključujući uzročnika kuge, kao i pokušaji razvoja sojeva otpornih na antibiotike.
Rusija godinama optužuje SAD i Ukrajinu da u Ukrajini razvijaju biološko oružje, što Vašington i Kijev odbacuju. Nezavisne istrage nisu pronašle dokaze koji bi potvrdili te tvrdnje.
Republikanski kongresmen Don Bejkon povezao je aktuelni slučaj sa tim sporom, navodeći da je Rusija ta koja ima istoriju rada u biološkim laboratorijama.
Bivši republikanski kongresmen Adam Kinzinger otišao je korak dalje i pozvao na obustavu letova iz Rusije, kao i zabranu ulaska ruskih državljana u druge zemlje dok se situacija ne razjasni.
Ipak, za sada nema javno dostupnih dokaza da je laboratorija u Irkutsku razvijala kugu kao oružje ili da je smrt Šipilove povezana sa nekadašnjim ofanzivnim programom biološkog oružja.
Kugu izaziva bakterija Yersinia pestis, koja prirodno cirkuliše među divljim glodarima i buvama. Plućni oblik bolesti zahvata respiratorni sistem i može se prenositi sa čoveka na čoveka kapljicama pri bliskom kontaktu.
Bolest može brzo napredovati, ali se savremenim antibioticima uspešno leči ukoliko se terapija započne na vreme.
Preventivni nadzor i izolacija osoba koje su bile u kontaktu sa obolelom mogu biti opravdane mere ukoliko postoji sumnja na zaraznu bolest, ali same po sebi ne predstavljaju dokaz da je Šipilova imala kugu niti da je došlo do širenja zaraze.
Za sada nema javno potvrđenih podataka o širem prenošenju bolesti među stanovništvom Irkutska.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Moskovski aerodromi su u oktobru gotovo svakodnevno obustavljali rad zbog ukrajinskih dronova, a stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla ozbiljno da ugrozi civilni vazdušni saobraćaj u Rusiji
Stotine hiljada ljudi protestuju širom Evrope zbog visokih troškova života, stambene krize, penzija i stanja u obrazovanju. U Francuskoj, Italiji, Španiji i Albaniji sukobi s policijom
Izbor se svodi na aktuelnog predsednika, levičara Luiza Inasija Lulu da Silvu, i desničarskog senatora Flavija Bolsonara
Hiljade ljudi okupile su se u Tirani na novom antivladinom protestu. Demonstranti su bacali kamenice na policiju i zapalili ulaz u Ministarstvo poljoprivrede, dok su snage reda odgovorile suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je na protestima bilo oko 410.000 ljudi, dok sindikat CGT navodi da ih je bilo blizu 800.000. U Parizu je policija upotrebila suzavac i vodene topove
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
