Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Šta raditi s ruskom umetnošću i sa ruskim umetnicima, u vreme i u kontekstu varvarske agresije Rusije na Ukrajinu, u vreme u kojem Putinova Rusija postaje parija, izopštenica na toliko mnogo frontova? Ako već “bojkotujemo sve rusko”, šta ćemo sa umetnošću
Postoje dva ishoda ove situacije, oba loša. Jedan je kataklizmičan i ne bih želela da razmišljam o njemu. Drugi ima veze sa tim što smo društva koja se brzo navikavaju na promene, pa je tako moguće da se za dve-tri nedelje do mesec dana svet zasiti vesti iz Ukrajine, da zaboravi milione izbeglica i da ih ostavi da se snalaze kako znaju i umeju
Cene goriva u Nemačkoj prešle su pshihološku barijeru od dva evra po litru i to bi mogao da bude tek početak udara na džep vozača. Ruska agresija na Ukrajinu i prateće sankcije poskupeće i grejanje. Alternative ruskim energentima su skupe i daleke. Ali to je, kako se sada govori, „cena slobode“
Umesto plata od 1000 evra, Vučić građanima Srbije sada obećava da neće biti gladni. Dok se kampanja naprednjaka u hodu prilagođava ratu u Evropi, pred kojim sve drugo deluje banalano i koji proždire medijski prostor, opozicija deluje zbunjeno. Do izbora 3. aprila ostalo je manje od četiri nedelje
Zapad je Rusiji uveo najobimnije i najdetaljnije sankcije u istoriji. Srpska Vlada je podržala teritorijalni intergritet Ukrajine i glasala za rezoluciju UN koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbila da se priključi sancijama protiv Rusije. Ekonomske posledice Srbiju, međutim, neće zaobići. Nova poskupljenja su neminovna
Josifa Visarinoviča Džugašvilija mnogi ovih dana pominju u vezi sa Putinovim ratom u Ukrajini. Staljin je mro na današnji dan pre 69 godina u skladu sa tim kako je živeo. Bio je to kraj jedne epohe
Kao što Srbija nikada nije bila Slobodan Milošević, tako ni Rusija nije Vladimir Putin. Ona je na ulicama i u redakcijama nezavisnih medija. A ovi što u Srbiji brane rusku invaziju nisu nikakvi stvarni rusofili, već putinofili. Ništa ti nemaju sa pravom ruskom kulturom. Njima ama baš ništa ne znače Kandinski, Maljevič, Platonov, Stravinski. Mnogo su im bliži samodršci dinastije Romanov, Raspućin ili Staljin
U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Iako je Srbija bila žrtva medijske propagande na Zapadu tokom devedesetih, pokazalo se da je sada još teže da se dođe do relevantnih, tačnih i objektivnih informacija
Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
