Sasvim mi je realna slika bilo koga od nas kako ležimo ili sedimo na nekoj plaži sa fantastičnim pogledom na more zagledani u ekran mobilnog telefona na kome je fotografija nekog fantastičnog pogleda na more. Možda baš tog istog u koji smo zagledani, a možda smo ga lično snimili pre nekoliko sekundi i postavili na Instagram, pa sada uživamo u tom proizvodu i iščekujemo pohvale.
Ako je očekivano da ljudi u svakodnevnom životu posežu za mobilnim telefonom jer im je nametnuto da stalno budu u kontaktu zbog posla ili drugih društvenih obaveza, onda je dobro zapitati se zašto to isto rade i na odmoru, gde su pobegli da bi se navodno opustili od svih tih opterećenja? Najlogičnije objašnjenje je da smo taj jaram dobrovoljno prihvatili te ne želimo ni tada da ga skinemo, ako se ta „promena lokacije“ može nazvati odmorom. Budući da je odmor u ne tako davnoj prošlosti značio upravo pauzu od životne rutine.
Nefer bi bilo kriviti samo mobilne uređaje iako oni snose veći deo krivice. Najteži udarac pravom opuštanju i sticanju novih iskustava (još jedan značajan aspekt odmora) zadali su društveni mediji koji nas podstiču da svaki svoj korak dokumentujemo i objavimo. Umesto da doživljaj upijamo sopstvenim čulima, to prepuštamo megapikselima. O promišljanju iskustva tek nema ni govora, te ne treba da nas čudi ako se sa dvonedeljnog odmora vratimo s utiskom da je trajao koliko jedan produženi vikend. Jer smo se samo toliko, realno, odmarali.
Dvojica španskih istraživača su za potrebe tamošnjeg mobilnog operatera Telefonika napravili jedno ohrabrujuće istraživanje. Tridesetak volontera zamolili su da isključe sve notifikacije na telefonu kako bi videli koliko im je vremena potrebno da se oslobode navike da stalno bacaju pogled na ekran. To znači da nema nikakvih zvučnih ili svetlosnih signala koji bi nas uznemiravali, nikakvih udarnih vesti koje ne smemo da propustimo niti obaveštenja o porukama i mejlovima. Njihovo otkriće je poprilično neverovatno, utvrdili su da je prosečnom korisniku dovoljan jedan dan, to jest 24 sata da se oslobodi digitalnog robovanja. Dodatno tvrde da ako pristup društvenim mrežama sebi samo malo otežamo, znatno ćemo smanjiti korišćenje, a to znači da aplikacije treba da zavučemo malo dublje u telefon umesto da nam stoje na prvom ekranu i stalno nas dozivaju.
Odmor bi, dakle, mogao da nam posluži za malu digitalnu dijetu. Budući da novo podešavanje svih notifikacija može da bude komplikovano, a telefon nam često treba zbog osnovne komunikacije, evo dva saveta. Prebacite telefon u režim totalne štednje energije (ima ga većina smart telefona) koji uglavnom dozvoljava samo pozive i SMS poruke, i ostanite u tom režimu tokom celog odmora, ako je moguće. Kome je baš hitno, moći će da vas nađe, ostalo možete i da preskočite. A ako se mahinalno mašite za telefon, ekran će vas podsetiti da treba da štedite i sebe i bateriju. Oni koji nisu tako jak karakter mogu karticu da prebace u najprimitivniji aparat i izdrže taj prvi dan. Posle je lakše, pravo uživanje.
