Na samom početku, serija je imala ozbiljan problem moralne relativizacije. Obraća se mladim ljudima, njihovim jezikom, muzikom i estetikom, sa porukom da je važno preživeti i maznuti kintu. Promoviše se ozbiljna prevara o poštenom mafijašu, koji se trudi da preživi ratujući sa još gorim od sebe
Gde god iz pukog straha pred tribunalom vaspitno-pokroviteljske cenzure udovoljiš jednoj osetljivosti, izrašće deset novih o kojima još ništa ne slutiš. Zapravo, ni one same još ne znaju ništa o sebi, sve dok ih nešto ne prizove iz ništavila
Zašto nasip ne sme da se buši? Zašto se vatra ne gasi benzinom? Zašto ne guramo prste u šteker? Pitanja banalno zvuče, ali bar ovo prvo stanovnici novobeogradskih blokova pokušavaju da objasne gradskoj vlasti već godinama
Red pasivne agresije, red aktivne agresije, red omnipotencije, red lične kuknjave, red pumpanja kolektivnog optimizma, red kolektivne kuknjave, brojke i slova... Jeste bio divan prolećni dan, ali nikome nije lako posle ovoga da izađe napolje čiste glave
Uverljiva poput vegetarijanca na festivalu čvaraka i slanine, Ana Brnabić je na konferenciji za medije posvećenoj pozorištu za decu "Boško Buha" delovala kao osoba koja ličnu nesigurnost i tremu leči odlaskom na audiciju za stand up komičarku. Ipak, nije bez razloga istrčala na teren
Da li je moguće da neko ko se godinama bori protiv režima Srpske napredne stranke i njenog predsednika, pored ostalog i zbog toga što u kontinuitetu krše Ustav i zakone, za istaknutog pravnika predloži osobu koja ih sasvim otvoreno podržava? Jer ovde se ne radi o nečijem proseku na studijama ili broju objavljenih naučnih radova. Radi se o dostojnosti. Radi se o moći koju kao narodni poslanici nekome stavljamo u ruke. I kako se to uklapa u ono za šta svi tvrdimo da se zalažemo - za oslobađanje pravosuđa i oslobađanje Srbije?
Ako ste zaista za evropske vrednosti onda ne sme da bude jeres reći da je srpska demokratija žrtvovana u Brisleu i Berlinu. A opet, ako ste zaista za evropske vrednosti onda ne sme da bude upitno da se srpska demokratija mora obnoviti baš preko Brisela i Berlina
Srbija je prenapučena političarima i drugim javnim funkcionerima koji obilato seju nepoverenje i antagonizam prema drugim narodima, a Kosovo je njihova dežurna meta i deluju kao neki vid strašila za sve konstruktivne napore da se poverenje obnovi i saradnja konačno uspostavi na nizu važnih i korisnih područja
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Prethodnih dana smo na različitim TV kanalima gledali različite primere i oblike komunikacije političara. Predsednik Srbije se javnosti obratio posle maratonskih pregovora u Ohridu, a tokom vikenda su održani predsednički izbori u Crnoj Gori. Njima je prethodila predizborna kampanja, a posebnu pažnju privukli su TV dueli predsedničkih kandidata
Nijedna strana ne pokazuje da suštinski uopšte želi bilo kakvu relaksaciju, naprotiv, već škrgućući zubima razgovaraju i pregovaraju zato što je tako odlučeno „na višem mestu“. Pa gde su onda tu stabilnost, okončanje sukoba, mir, prosperitet o kojima toliko pričaju predstavnici međunarodne zajednice?
Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno
