Ove srede počinje 11. Beogradski festival evropske književnosti, u realizaciji izdavačke kuće Arhipelag. Tokom četiri celovečernja književna programa, nova dela čitaće pisci Ingo Šulce, Jani Virk, Dževad Karahasan i Nina Savčić, a najavljena su i dva panela o savremenoj književnosti i kulturi.
U naslovu festivala je grad Beograd, ali samo „zato što se održava u Beogradu“ kaže pisac Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, i dodaje da je „evropska književnost izabrana kao književni i kulturni kontekst za koji je zainteresovana većina čitalaca Arhipelaga i zato što srpska književnost, do koje nam je posebno stalo, pripada evropskoj književnosti.“
„Arhipelag organizuje Beogradski festival evropske književnosti s minimalnim budžetom, u kome je naš udeo višestruko najveći, i već četiri godine bez ikakve podrške Grada Beograda“ kaže Božović, i dodaje da „za prvo izdanje Festivala nismo tražili nikakvu podršku. Smatrao sam da najpre treba da predstavimo Festival i da javnosti pokažemo naše namere. Festival je, naravno, neprofitan događaj, svi događaji su otvoreni za posetioce.“
Inflacija je naravno stigla i do izdavaštva. Pa ipak, kaže Božović, Arhipelag „nije smanjio broj zaposlenih i saradnika“, kao i da mesecima odlaže „povećanje cena knjiga iako je od polovine avgusta prošle godine došlo do dramatičnih promena cena papira. I tome se ne nazire kraj. Što će nužno voditi manjem broju knjiga i povećanju cena. Sa stanovišta štamparskih troškova, postojeće cene knjiga su neodržive. Sa stanovišta ekonomskih mogućnosti velikog broja čitalaca, one su visoke. To govori o ekonomskoj situaciji u kojoj je vrlo teško naći ekonomski model podnošljiv za sve.“
Arhipelag je osnovan pre 15 godina. „To su bila bolja vremena“, kaže Gojko Božović.
„Bilo je više izvesnosti i više uređenosti u društvu. Kultura je bila manje marginalizovana. Lokalne i globalne krize tek su dolazile. Ali su došle i, kako su došle, više nisu prestajale, niti misle da se povuku s horizonta.“
Arhipelag je, kaže Božović, njihov savremenik. „Zbog tog kontinuiteta kriza mi u Arhipelagu i govorimo čitaocima: Nije sve loše, dobre su knjige. Danas bi bilo teže osnovati Arhipelag ili započeti bilo kakav posao. Ali nemamo ni drugo vreme, ni druge okolnosti. Već u postojećim treba učiniti najviše što možemo i najviše što je moguće.“
Povodom rata u Ukrajini tokom kog je uništeno mnogo ukrajinskih kulturnih spomenika i ruskih knjiga, Gojko Božović podseća da je „kultura uvek žrtva ratova i isključivosti, zabrana i neprijateljstava“ jer, „kada pobedi geopolitika, a to se upravo događa, stradaju demokratija i ljudske i političke slobode.“
Gojko Božović smatra da „rat u Ukrajini nesumnjivo vodi prema novom Hladnom ratu, novim gvozdenim zavesama i usponu autoritarnosti. Jedna od specifičnosti rata u Ukrajini jeste to što mirovnih inicijativa gotovo da nema dok investiranja u rat sa svim njegovim posledicama ima veoma mnogo. Rat će jednom morati da bude završen, što pre, to bolje, a trajniji mir neće biti moguće uspostaviti bez uloge kulture. Otuda su zabrane kulture na različitim stranama rata tako preteći izraz aktuelnih neprijateljstava.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
