Foto: Marija Janković
„Pre 15 godina kad je osnovan Arhipelag, bilo je više izvesnosti i više uređenosti u društvu. Kultura je bila manje marginalizovana. Lokalne i globalne krize tek su dolazile. Ali su došle i, kako su došle, više nisu prestajale, niti misle da se povuku s horizonta“
Ove srede počinje 11. Beogradski festival evropske književnosti, u realizaciji izdavačke kuće Arhipelag. Tokom četiri celovečernja književna programa, nova dela čitaće pisci Ingo Šulce, Jani Virk, Dževad Karahasan i Nina Savčić, a najavljena su i dva panela o savremenoj književnosti i kulturi.
U naslovu festivala je grad Beograd, ali samo „zato što se održava u Beogradu“ kaže pisac Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, i dodaje da je „evropska književnost izabrana kao književni i kulturni kontekst za koji je zainteresovana većina čitalaca Arhipelaga i zato što srpska književnost, do koje nam je posebno stalo, pripada evropskoj književnosti.“
„Arhipelag organizuje Beogradski festival evropske književnosti s minimalnim budžetom, u kome je naš udeo višestruko najveći, i već četiri godine bez ikakve podrške Grada Beograda“ kaže Božović, i dodaje da „za prvo izdanje Festivala nismo tražili nikakvu podršku. Smatrao sam da najpre treba da predstavimo Festival i da javnosti pokažemo naše namere. Festival je, naravno, neprofitan događaj, svi događaji su otvoreni za posetioce.“
Inflacija je naravno stigla i do izdavaštva. Pa ipak, kaže Božović, Arhipelag „nije smanjio broj zaposlenih i saradnika“, kao i da mesecima odlaže „povećanje cena knjiga iako je od polovine avgusta prošle godine došlo do dramatičnih promena cena papira. I tome se ne nazire kraj. Što će nužno voditi manjem broju knjiga i povećanju cena. Sa stanovišta štamparskih troškova, postojeće cene knjiga su neodržive. Sa stanovišta ekonomskih mogućnosti velikog broja čitalaca, one su visoke. To govori o ekonomskoj situaciji u kojoj je vrlo teško naći ekonomski model podnošljiv za sve.“
Arhipelag je osnovan pre 15 godina. „To su bila bolja vremena“, kaže Gojko Božović.
„Bilo je više izvesnosti i više uređenosti u društvu. Kultura je bila manje marginalizovana. Lokalne i globalne krize tek su dolazile. Ali su došle i, kako su došle, više nisu prestajale, niti misle da se povuku s horizonta.“
Arhipelag je, kaže Božović, njihov savremenik. „Zbog tog kontinuiteta kriza mi u Arhipelagu i govorimo čitaocima: Nije sve loše, dobre su knjige. Danas bi bilo teže osnovati Arhipelag ili započeti bilo kakav posao. Ali nemamo ni drugo vreme, ni druge okolnosti. Već u postojećim treba učiniti najviše što možemo i najviše što je moguće.“
Povodom rata u Ukrajini tokom kog je uništeno mnogo ukrajinskih kulturnih spomenika i ruskih knjiga, Gojko Božović podseća da je „kultura uvek žrtva ratova i isključivosti, zabrana i neprijateljstava“ jer, „kada pobedi geopolitika, a to se upravo događa, stradaju demokratija i ljudske i političke slobode.“
Gojko Božović smatra da „rat u Ukrajini nesumnjivo vodi prema novom Hladnom ratu, novim gvozdenim zavesama i usponu autoritarnosti. Jedna od specifičnosti rata u Ukrajini jeste to što mirovnih inicijativa gotovo da nema dok investiranja u rat sa svim njegovim posledicama ima veoma mnogo. Rat će jednom morati da bude završen, što pre, to bolje, a trajniji mir neće biti moguće uspostaviti bez uloge kulture. Otuda su zabrane kulture na različitim stranama rata tako preteći izraz aktuelnih neprijateljstava.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
