Posle sednice Skupštine Vojvodine koja je održana u sredu jasno je da će Aleksandar Vučić biti nosilac liste Srpske napredne stranke na sledećim pokrajinskim izborima, ali je i dalje nepoznato kada će se održati. Neki naprednjački kadrovi u Novom Sadu se, naime, opiru direktivama vođe
Ako s tumačenja 5. oktobra skinemo emotivne nanose, izneverene nade i razočaranja, te odolimo spekulacijama, nagađanjima i pogodbenom načinu (šta bi bilo da je bilo) ostaje nesporna okolnost: period od pada Slobodana Miloševića (dakle 5. oktobar 2000. godine) do dolaska Aleksandra Vučića na vlast, bio je najslobodniji period u istoriji Srbije
Apatija je poželjno i politički korektno stanje duha, pa je takmičenje u ležanju u Brezni veoma tačna metafora naše individualne i društvene stvarnosti. Do pobede
Zanimljivo, do trenutka u kojem nastaju ovi redovi, niko Medeničin čin i njegove razloge nije ni podržao i solidarisao se, ni osporio i suprotstavio se. Tzv. kulturna javnost se pravi mrtva, tako je valjda najbezbednije. A možda se ne pravi, nego je stvarno mrtva? Ili bar čudno miriše
Predsednik Srbije uveravao je u ponedeljak uveče na CNN-u voditeljku Kristijan Amanpur da je Vojska Srbije smanjila broj vojnika u zoni bezbednosti duž adminstrativne liniju sa Kosovom. Ponovio je to i u „Ćirilici“ kod Marića na TV Happy dva sata kasnije, ali sa drugačijom intonacijom
Kad „srpski Obilić“ kaže da ni država Srbija ni Srpska lista nemaju nikakve veze sa njegovim junačko-hajdučkim otporom „Kurtijevom teroru“ u pokušaju, šta tu ima dalje da se priča. Zato hajmo da raspišemo vanredne izbore
Oslovljava li danas Aleksandar „Hadži“ Vulin potpredsednika Srpske liste sa „komandante“, isto onako kao što su policijski generali onomad tepali Arkanu
Ova država je objavila Dan žalosti a da nije pomenula imena poginulih, niti objasnila okolnosti pod kojima su stradali. Poslednjih trideset godina smo mnogo puta gledali te medijske krokodilske suze, a prvo mi na pamet padaju nastradali mladići u kafiću Panda, koji su ubijeni pod nerazjašnjenim okolnostima. Za vlast je najvažnije bilo da se odloži fudbalski derbi u Beogradu, verovatno zbog pogrdnog skandiranja Vučiću. Neverovatno je da nekoliko dana u medijima vlada gromoglasna tišina
Šta se dešava sada, dok jesenje lišće prekriva Lisabon? Za kim ili čim Srbija žali, i šta nam to govori – ne o ožaljenima, nego o ožalošćenima? To jest o onima koji su proglasili javnu i sveopštu ožalošćenost, a da nisu ni pokušali da nam objasne gde su oni i gde smo svi mi u svemu tome
Ako je u zvaničnom narativu u Srbiji kosovska policija takozvana, šta je onda napad na takozvane policajce? Ako se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom o Kosmetu govori kao o privremeno okupiranoj teritoriji, šta su onda ljudi koji napadnu okupatorske formacije? Problem je u tome što izvan srpkog prostora niko ni ne želi da razume zašto se ovakva pitanja uopšte postavljaju
