Ako je suditi po blokadi autoputa u petak, protest „Srbija protiv nasilja“ ne da ne jenjava, već se zahuktava. Ne radi se tu o broju ljudi koji su učestvovali u blokadi, već o prerastanju mirnog građanskog protesta u građansku neposlušnost. I to širom Srbije. Kako to reče Nebojša Zelenović: neophodno je da se zaustavi svakodnevni život u Srbiji da bi se zaustavilo nasilje.
Jer ono što učesnici i tihi ili glasni simpatizeri građanske pobune protiv naprednjačke vlasti prepoznaju kao nasilje, za Aleksandra Vučića je jedini mogući način političkog delovanja, zato što drugačije ne ume, pa mu na pamet ne pada išta da menja, to jest da popusti pred zahtevima demonstranata.
Opozicioni liederi koji su do sada diskretno i skromno organizovali proteste su uradili jedino, što su u ovom letnjem trenutku mogli da urade da bi ih oživeli: zaoštrili su demonstracije dvema akcijama u dva dana. Nakon blokade autoputa vozilima u petak, sledi marš na televiziju Pink u subotu u „redovnom“ terminu devetog po redu protesta protiv nasilja.
Lideri političkih partija su ispravno prepoznali da je došlo vreme da iskorače iz senke građana, kojima su do sada prepuštali uličnu scenu, i preuzmu inicijativu i odgovornost. U prvom planu su u petak tako prvi put bili političari, oni su na sebe preuzeli rizik uspeha ili neuspeha ove akcije.
Mada opozicioni lideri izbegavaju da koriste termin „radikalizacija protesta“, to jeste bila radiklizacija: pokazna vežba kako bi cela Srbija mogla da se zaustavi. Baš kao što je i poziv da se ide na TV Pink radikalizacija dosadašnjih mirnih, nenasilnih šetnji, jer će protestna kolona krenuti u pavcu srca ovog sistema, protiv koga desetine hiljada građana protestuje na ulici, a koje, proteste, prema israživanju javnog mnjenja Crte podržava svaki drugi građanin Srbije.
Ovaj vid građanske neposlušnosti koji za cilj ima blokadu zemlje predstavnici vlasti ne mogu dugo da tolerišu, ma koliko da se za vreme blokade puta E-75 na prorežimskim medijima i društvenim mrežma vrteo snimak Vučića i Siniše Malog kako se bezbrižno voze sduž svog najnovijeg istorijskog dostignuća, delom obilaznice oko Beograda koja treba da ponese ime Milutina Mrkonjića. Kako god da medisjki filteri informera i pinkova izobličavali ono što se u zbilji događa, nečinjenje počinje da se tumači ne kao mudrost, već kao slabost vlasti, i unutar i izvan zemlje.
Opozicioni predvodnici su iskazali uverenje da odavde nema nazad, da su spremni da idu do kraja u naumu da se ipune zahtevi protesta. Vučić i njegova ekipa ne samo da su rekli, već i postupcima dokazuju da nisu spremni na ustupke.
Da li će ovi protesti u nekom trenutku dobaciti do faze direktnog odmeravanja snaga protivnika i pristalica Aleksandra Vučića, zavisi od toga da li će građani nezadovoljni naprednjačkom vlašću posle svih protestnih šetnji sada stati iza opozicinih lidera.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
