Predlog za čitanje – Rebeka Mekinon – Saglasnost umreženih
Internet je borba neprestana
Ovih dana, kada se u Srbiji govori o cenzuri sadržaja na internetu, često se provlači teza da je internet nemoguće cenzurisati. Čitava knjiga „Saglasnost umreženih" mogla bi da bude odgovor na tu tezu. Rebeka Mekinon njom poručuje: tačno, nemoguće je, ali to ne sprečava države, korporacije i interesne grupe da svakodnevno pokušavaju da ga cenzurišu i zloupotrebe
OEBS
Između slobode i govora mržnje
"Da budem iskrena sa vama, preko glave su mi političari koji kažu da imaju problema sa govorom mržnje na njihov račun i da to mora da se prekine. To je kriticizam, i oni s time moraju da žive. To nije govor mržnje", rekla je nedavno OEBS-ova predstavnica za slobodu medija Dunja Mijatović
Internet sve pamti
Kratka istorija obaranja
Jedna od prvih stranica koje su "nestale" je obaveštenje gradonačelnika Siniše Malog, sa zvaničnog sajta Grada Beograda. Radilo se o molbi građanima Obrenovca da ne napuštaju svoje domove. Sajt Peščanik.net oboren je pošto je objavio tekst u kojem se ukazuje na ozbiljne indicije da je deo doktorata ministra Nebojše Stefanovića plagijat. Tokom vanredne situacije organizacija Share Defence sistematski je pratila i prikupljala tekstove koji su mogli biti prepoznati kao sporni, i to odmah po objavljivanju
Tribina »Ko zatvara otvorenu mrežu«
Građani, mediji, sloboda…
Neposredan povod za izbor teme "Ko zatvara otvorenu mrežu" jeste učestala pojava uklanjanja, "nestajanja" i povlačenja sadržaja sa blogova i veb-sajtova, kao i hakerski napadi i obaranje pojedinih sajtova i portala. Zajedničko svim sajtovima koji su se našli na meti ovakvih napada jeste to da su objavljivali sadržaje u kojima je kritikovana aktuelna vlast u Srbiji
Intervju – Borislav Čičovački, muzičar i pisac
Teret prošlosti
„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi"
Intervju – Mirko Demić, pisac
Po(v)ratnički rekvijem
„Ako smo identifikovani kao Srbi, to je zbog toga što nas je neko tako video. Otuda mi je komično kad vidim pokušaje odricanja identiteta. Bio identitet izabran ili nametnut, s njim se treba nositi; nekad sa ponosom, nekad sa škrgutom zuba, a nekad i sa ironijom"
Intervju – Vule Žurić, pisac
O bezdomnosti
„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Izbeglička kultura
Nešto između
Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi stvoreni u popularnoj kulturi
Izbegličke teme u kinematografiji
Ranjenici u tuđoj zemlji
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
Intervju - Srđan Koljević, režiser
Vremena i strpljenja
"Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće - što je najčešće i slučaj - od onoga gde su nasilno došli"
Izbegličke teme u kulturi
Tragovi nevidljivog naroda
Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Evropski fond za Balkan – Savetodavna grupa »Balkan u Evropi«
Neispunjeno obećanje o proširenju Evropske unije na Balkan
Intervju – Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan
Kako osnažiti proces evrointegracija
"Što više cilj pridruživanja EU podseća na pokretnu metu, veća je i verovatnoća da će se na taj način smanjiti posvećenost balkanskih političkih lidera reformama kao i podrška naroda ovih država evropskim integracijama"
Intervju – Prof. dr Florijan Biber, profesor studija Jugoistočne Evrope, Univerzitet u Gracu
EU nije ketering na srebrnom tanjiru
"Neće se mnogo promeniti kad zemlja uđe u EU. Pridruživanje EU je instrument i mogućnost za sprovođenje reformi, angažovanje i podršku. Nije reč o tome šta želi Brisel, već da se identifikuju potrebe zemlje buduće članice i njena sposobnost da sprovede reforme"
Budućnost Balkana
Balkanski priručnik za novu EU komisiju i parlament
U Solunu 2003. godine zemljama Balkana je ponuđena jasna perspektiva za članstvo i tom prilikom su šefovi država i vlada EU izneli svoju "otvorenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost Balkana je u Evropskoj uniji"
Subotica
Vreme je za domaćinsko vođenje grada
"Promenjen je pristup planiranju i realizaciji investicija, taj pristup je postao domaćinski. Sa druge strane, planirali smo pored više manjih investicija, odnosno nismo hteli da ulazimo samo u jednu ili dve veće investicije. Mi ćemo se baviti investicijama od tri do 30 miliona dinara", kaže Jene Maglai, gradonačelnik Subotice
Smederevska Palanka
Situacija se normalizuje
"Spremni smo da investitorima maksimalno olakšamo situaciju. Postoje interesovanja, neki su projekti i započeti, ali sačekajmo da ti pogoni budu otvoreni. U svakom slučaju, kod nas su investitori dobrodošli", kaže Radoslav Milojčić, predsednik opštine Smederevska Palanka
Inđija
Interesovanje investitora ne zavisi samo od nas
"Zbog političke i ekonomske situacije u Srbiji, početkom 2013. godine bio sam skeptičan po pitanju novih investicija. Na sreću, prevario sam se i opština Inđija je jedna od retkih u Srbiji koja je u 2013. godini uspela da realizuje i jednu novu grinfild investiciju", kaže Petar Filipović, predsednik opštine Inđija
Pećinci
Spremni za investitore
"Koristeći povoljan geografski i saobraćajni položaj uspeli smo da, u proteklih desetak godina, privučemo i realizujemo više od 50 grinfild investicija, čija se vrednost meri stotinama miliona evra", kaže predsednica opštine Pećinci Dubravka Kovačević Subotički
Grad Leskovac
Grad sa dva brenda
"Mislim da se, u odnosu na raniji period, danas u Leskovcu oseća jedna vrsta izvesnosti", kaže Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca
Grad Zaječar
Privrednici članovi gradskog veća
"Treba da zaboravimo na podele po okruzima. Cela Timočka Krajina treba da bude jedinstvena, Zaječar treba da bude administrativni centar, a Bor industrijski. To je najbolje i za našu državu i za ljude koji ovde žive", kaže Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara
