Odgovorno pristupiti pitanju vladavine prava. S obzirom na to da su vladavina prava i borba protiv korupcije prioritetna pitanja procesa pridruživanja, političke elite treba ovim pitanjima da pristupe odgovorno. Preduzimanjem oštrih mera za borbu protiv korupcije na visokom nivou, političke elite mogu da dokažu da su ozbiljne u svom reformskom opredeljenju. Reforma političkog i pravnog sistema zahteva ne samo posvećenost vlada već i širi politički proces koji uključuje političku opoziciju i društvo u celini.
Uključiti civilno društvo u proces evropskih integracija. Šire uključivanje civilnog društva u proces pridruživanja, pre i za vreme pregovora, može da doprinese izgradnji šire platforme pristalica evropskih integracija u balkanskim zemljama koje su se kandidovale za članstvo i obezbedi nastavak pregovora, tamo gde bi inače podrška za evropske integracijama opala.
Iskoristiti konstruktivnu energiju samoniklih pokreta građana. Socijalni nemiri i novi socijalni pokreti sve više i više oblikuju sliku Balkana (primera radi, bosanski protesti). Postoji mnogo pozitivne, proevropske energije kod građanskih pokreta. Umesto represije i stigmatizacije, potreban je inkluzivni pristup. Neki delovi građanskih pokreta mogu postati istinski partneri na putu ka sticanju punopravnog članstva u EU.
Zadobiti podršku država članica za pridruživanje. Pošto proces pridruživanja EU sve više oblikuju države članice i njihove individualne rezerve u vezi sa proširenjem, od ključne je važnosti imati jake zagovornike među njima kako bi se pitanje pridruživanja zadržalo na dnevnom redu. Intenzivno lobiranje i komunikacija sa pristalicama proširenja među državama članicama može stvoriti uslove za novu „koaliciju voljnih“, koja će biti u stanju da plasira pitanje proširenja na viši nivo dnevnog reda EU.
Ozbiljno shvatiti javno mnjenje u državama članicama EU. Kada se političari u državama članicama suočavaju sa negativnim stavovima javnosti o proširenju, dolaze u veliko iskušenje da podilaze tim strahovima ili barem da ne insistiraju na nepopularnoj politici. Stoga je za države koje su se kandidovale za članstvo važno da sa građanima EU uspostave dijalog i ozbiljno uzmu u obzir njihove stavove.
Pronaći zajednički regionalni stav. Zemlje regiona treba da pronađu zajednički stav prema EU, a ne samo da se bave regionalnom saradnjom. Ukoliko zemlje zajednički lobiraju za ubrzavanje evropskih integracija i za inkluzivniji, ali i konkurentniji proces pridruživanja, veći su izgledi da će EU i njene države članice to primetiti.
Rešiti bilateralne sporove. Čak i manji bilateralni sporovi mogu da prouzrokuju velike zastoje u procesu pridruživanja, jer raste zabrinutost EU da će „uvesti“ problem u okvire svojih granica. Stoga, rešavanje svih nerešenih pitanja nije samo način da se izbegne odgađanje već i znak posvećenosti zemalja Balkana projektu evropskih integracija.
Razmotriti doprinos Balkana EU. EU se zasniva na zajedničkim zakonima, normama i pravilima. Da bi države članice podržale proširenje, moraju da postoje opipljive prednosti, van tehničke opredeljenosti balkanskih aspiranata zajedničkim pravilima. Stoga, zemlje Balkana treba da razmotre svoj doprinos EU, kako materijalni tako i nematerijalni. U tom smislu, zemlje Balkana treba pridruživanje da predstave ne samo kao sredstvo kojim bi se sprečili budući sukobi na Balkanu, već i u pozitivnom kontekstu.
