Kada je 2012. izašlo prvo, elektronsko izdanje knjige Saglasnost umreženih (Consent of The Networked), Edvard Snouden još nije bio globano poznata figura. Svet je i dalje sabirao utiske o aferi Vikiliks, a o slobodi govora na internetu razgovaralo se mahom kada je reč o zemljama poput Kine i Sirije. Međutim, nisu samo Kina, Sirija i druge zemlje sa autoritarnim režimima sklone cenzuri na internetu, špijuniranju građana i sličnim marifetlucima. Najveći porast ovakvih radnji beleži se upravo u zemljama zapadne civilizacije. Saglasnost umreženih je knjiga koja detaljno i marljivo, sa obiljem podataka i konkretnih primera, pokazuje da su neutralnost interneta i sloboda govora na globalnoj mreži često ugrožene, ne samo od strane režima i država, već da postoji i takozvana korporativna pretnja, u vidu platformi kakve su Fejsbuk i Gugl, čiji su korisnici često žrtve sumnjivih motiva korporacija u čijem su vlasništvu.
Rebeka Mekinon, dugogodišnja je novinarka CNN-a, svojevremeno šefica ispostave ove američke medijske kuće u Pekingu i suosnivačica Global Voices, najveće svetske platforme za građansko novinarstvo.
Ovih dana, kada se u Srbiji govori o cenzuri sadržaja na internetu, često se provlači teza da je internet nemoguće cenzurisati. Čitava knjiga Saglasnost umreženih mogla bi da bude odgovor na tu tezu. Rebeka Mekinon njom poručuje: tačno, nemoguće je, ali to ne sprečava države, korporacije i interesne grupe da svakodnevno pokušavaju da ga cenzurišu i zloupotrebe.
Najbolji sažetak ove knjige je zapravo njen podnaslov: „Svetska borba za slobodu interneta.“ Mekinon daje čitaocima 300 stranica detaljnog (na momente zbog detaljisanja teško prohodnog, ali važnog) pregleda brojnih pokušaja ograničavanja slobode interneta, prikrivenih i transparentnih, više ili manje suptilnih, ponekad čak i nenamernih.
Najveća vrednost ove knjige leži u tome što autorka pitanje slobode interneta ne tretira kao ekskluzivan i nov fenomen, već ga smešta u tradicionalni korpus osnovnih ljudskih prava, koji se sada samo „šćućurio“ i u internet-protokole. I sam naslov knjige „Saglasnost umreženih“ aluzija je na Raspravu o dve vlade Džona Loka i njegov stav da niko ne može da bude potčinjen političkoj vlasti drugog bez vlastite saglasnosti, odnosno da se legitimnom može smatrati samo ona vlada koja počiva na saglasnosti. Mekinon smatra da svi mi, korisnici interneta, moramo da uložimo napor i da smislimo kako se Lokova proto-demokratska ideja saglasnosti može primeniti na sajber prostor. Štaviše, ona konstatuje postojanje globalnog, disperzivnog, ali snažnog pokreta građana spremnih da se izbore i sačuvaju slobodu na globalnoj mreži.
Na momente se čitaocu može učiniti da je ova knjiga nekakav manifest pokreta za slobodan internet, međutim, Mekinon mnogo više dokumentuje, opisuje i analizira postojeće aktivnosti i probleme, nego što poziva na akciju. Takođe, ona nijednog trenutka ne daje nikakve recepte i uputstva kako se sa postojećim problemima boriti.
Mekinon inteligentno uočava i nedostatke pokreta za slobodu interneta, poput činjenice da se on ne određuje jasno spram privatnog biznisa i vladajućih režima. U tom smislu, ona donosi zanimljivu, čak čudnu opasku, koja kaže da sposobnost multinacionalnog biznisa da se poveže sa korisnicima interneta na načine koji vlastima nisu uvek dragi ni simpatični, može da bude – oslobađajuća.
Kako god, autorka nijednog trenutka ne ostavlja dileme kada je reč o pitanjima slobode: ona se ne dobija na tanjiru, već se osvaja, a potom grčevito čuva.
