Poznati su kao biračko telo koje najteže menja stav, te po pravilu glasa za vlast. Da li su studenti sada uspeli nešto što niko nije – da pokrenu najstarije i budu njihovi svojevrsni vodiči za političko razmišljanje
U nedelju, 9. februara, održani su izbori za kosovski parlament. Kakva je atmosfera vladala na ulicama Severne Mitrovice? Kakvi su rezultati izbora? Šta kažu Mitrovčani? I šta Srbima ovi izbori mogu da donesu
Uporedo sa lavinom protesta koja se širi Srbijom, daleko od pažnje javnosti, grupa ekoloških aktivista i naučnika vodi rat sa Ministarstvom zaštite životne sredine o spornom predlogu zakona koji reguliše ni manje ni više nego – kako će se disati u Srbiji
Prve devojke koje su završile fakultete u Beogradu bile su Leposava Bošković i Kruna Dragojlović, obe diplomirale 1891. godine. Inače, Beogradski univerzitet je osnovan 1905, a studentkinje su prestale da budu izuzetak jer im je i formalno omogućeno redovno studiranje. Uoči Prvog svetskog rata devojke su činile deset odsto studentske populacije, što je bilo približno evropskom proseku
Istinskog, iskrenog dijaloga nema ako znaš, ili sumnjaš, da te druga strana zove na razgovor da bi te ubedila da je ona u pravu i/ili tek onako, forme radi, da se stvori privid da debatujete. Niti, pak, ako ti sam polaziš od toga i razgovoru pristupaš sa tom namerom. Niko više nema vremena za isprazne razgovore
Primer intergeneracijske solidarnosti prilikom zajedničkog protesta penzionera i studenata pokazuje da se radi o društvenom pokretu koji suštinski menja psihološko stanje cele nacije. To je ono što izaziva reakciju kod gledalaca i probija barijeru cenzure
Često upozorenje “Sram te bilo” nije verbalni refren javnih nastupa A. V, nego okvir moralizacije vlastite čestitosti nad tuđim nemoralom. Postiđivanje opozicije nije banalno nego delatno plansko sramoćenje i pretenzija za dominacijom. Lako je pojmljivo da je lakše vladati kada se osigura moralna nadmoć. Međutim, rizično je stvaranje eksplozivne klime u kojoj je dobrima dozvoljeno da mrze zle i to sa čistom savešću
Pouzdano znam da Porfirije poštuje svačiju savjest kao sveti prostor, to da patrijarh, gestom koja mi se sada pričinjava iznad svih gesti, pokaže, euharistijski rečeno, “slikama svemu kraj”, to jest kako je uz izvorne zahtjeve studenata, kako se slaže s načelnim stavovima dr Perišića i kako baštini mirotvorni duh patrijarha Pavla. Prihvaćam da me se optuži za naivnost, ali ne i za manipulaciju: dobri Pavle bi odšutio tih ljekovitih, mističnih 15 minuta sa studentima
Zašto su advokati obustavili rad? Šta sve kaže zakon? Kakvi su sve kadrovi u pravosuđu? I zašto je danas advokatura ugrožena
Razočaranje uistinu može da boli tačno onoliko koliko je zaljubljenost ushićivala. Ali i kad ste srećni, možda baš zato što ste srećni, u ličnosti se mnogo toga menja, nešto se i razvija, gde ima moralnog tkanja, nagomilane laži i samoobmane bivaju spržene. To sve, između ostalog, i boli. Ako, iz bilo kog razloga, niste srećni, zna da boli oštrije i dublje nego gotovo bilo koji drugi gubitak. Ali šta s tim? Bol prolazi, a, pride, malo vam šta pokazuje ko ste kao trenuci kad ne ustuknete pred njom
Cene divljaju, ekonomija u recesiji, ratovi svuda okolo – ali pred izbore u Nemačkoj priča se samo o migrantima. Favorit za kancelara Fridrih Merc utrkuje se sa radikalno desnom Alternativom za Nemačku
“U Pesku pjeskare Husinska je buna središnja osa, ali to je i roman o prijateljstvu, o gradu, o zločinima, o knjigama, muzici i slikama, o rečima kakve su lunatik i kopile, o strahu obraćenika, pa ako hoćete i roman, kako bi rekao pripovedač, o jebenoj ljubavi. Ako bi postojao neki metafizički knjigovođa, koji bi sabrao i oduzeo sve njegove ulaze i izlaze, saldo bi bio krajnje neinventivan – život”
Ako ima (otetih) para, oni mogu živeti i sa ubistvima i samoubistvima i prevarama, i tek kada para ponestane, nastane haos i munjeviti sunovrat. Sve će, manje ili više, preživeti, samo im ne dirajte novac
Postati Led Zeppelin, režija Bernard MakMahon, Sony Pictures Classics (121 minut)
Da li bi Nikola Spasić ostavio svom narodu sav svoj imetak, a bio je u vrednosti tadašnje imovine Nobelove nagrade, da je znao da država njegovih potomaka neće umeti da ga sačuva i umnoži sebi na korist
Nikada nije bio prestonica nijednog carstva, u njemu su mnogi narodi živeli vekovima duže od Srba, ali su ga mnoga carstva smatrala za svoju kapiju
“Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!”
Kompanija Lidl Srbija, sa željom da doprinese podizanju svesti o očuvanju biodiverziteta u zemlji, donirala je sredstva u iznosu od 850.000 dinara Javnom preduzeću “Palić – Ludaš”, sa ciljem zaštite vlažnih staništa na području Parka prirode “Palić” i Specijalnog rezervata prirode “Ludaško jezero”. Održivo rešenje za očuvanje biodiverziteta na ovom području, projekat koji je Lidl podržao, predstavlja obezbeđene ispaše vodenih bivola i podolskih goveda uz pomoć kojih se uspešno revitalizuje priroda i obnavlja ekosistem
Studenti iz Beograda, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara krenuli su pešaka u Kragujevac, a njihove kolege iz Novog Sada biciklom kako bi stigli na protest koji organizuju kragujevački studenti - „Sretnimo se na Sretenje“
Prošlo je tačno 23 godine otkako je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodanu Miloševiću. Koji njegovi ljudi danas zaposedaju važne državne funkcije
Protesti i blokade ulica i mostova širom Srbije ne jenjavaju, a pitanja koja se nameću su šta dalje i koji je izlaz iz trenutne političke krize. Tim pitanjima bavimo se u novom broju nedeljnika „Vreme“
"Usled okolnosti van njihove kontrole" organizatori međudržavnog projekta „Dani Ermitaža" odlažu tu manifestaciju planiranu za februar u Beogradu
Telekom je kupio 100 odsto udela u kompaniji Eon TV i određena prava, licence i ostalu imovinu povezanu sa Sportklub kanalima za šta je platio 652 miliona evra iz budžeta Srbije
Posle Generalštaba, Vlada Srbije je opet donela dva zakona bez konsultacije sa strukom, dokazujući da joj nije stalo do kulturnog nasleđa. I, arhitekti, urbanisti, konzervatori – cela struka, traže da se takvi zakoni ukinu
