Kako se rat u Ukrajini bliži četvrtoj godišnjici, sve je jasnije da ključne odluke više nisu u rukama Kijeva.
Sudbina rata, ali i budući geopolitički poredak Istočne Evrope, oblikuju se iza zatvorenih vrata u dogovorima Vašingtona i Moskve – bez prisustva Ukrajine i suštinski bez učešća Evropske unije.
Nakon tajnih američko–ruskih kontakata koji traju mesecima, na političku scenu izbija novi mirovni predlog za Ukrajinu, usaglašen u okviru razgovora administracije Donalda Trampa i Kremlja.
Prema informacijama koje su prvi objavili vodeći zapadni mediji – Aksios, Fajnenšel tajms, Politiko, Rojters – kao i ruski izvori, plan je u velikoj meri zasnovan na predlozima koje je Vladimir Putin izneo tokom samita s Donaldom Trampom u Enkoridžu na Aljasci.
Najnoviji mirovni plan ocenjuje se kao u suštini vrlo sličan zahtevima koje je Rusija iznela na pregovorima održanim u Istanbulu, na samom početku invazije u proleće 2022. godine, čime se potvrđuje kontinuitet ruske strategije prema Ukrajini.
Ustupci Ukrajine
Iz procurelih delova dokumenta proizlazi da američki predlog obuhvata 28 tačaka i podrazumeva najveće ustupke Ukrajine od početka rata.
Jednim delom, to je posledica i činjenice da stanje na frontu ne ide u prilog Ukrajini: ruske snage postepeno, ali temeljno potiskuju iscrpljenu ukrajinsku odbranu.
Prema izveštajima, predloženi plan uključuje teritorijalne ustupke Ukrajine — uključujući deo Donbasa koji je još uvek pod kontrolom Kijeva, kao i indirektno ili faktičko priznanje ruske kontrole nad Krimom i istočnim oblastima pod kontrolom ruskih snaga.
Tu je i smanjenje ukrajinske vojske za polovinu i odricanje Kijeva od ključnih vrsta naoružanja.
Pored toga, dokument predviđa priznanje ruskog jezika kao državnog u Ukrajini, kao i davanje zvaničnog statusa Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi.
Takođe, dokument predviđa postepeno smanjenje vojne pomoći Sjedinjenih Država, dok se u nekim analizama spominje mogućnost dugoročnog ekonomskog približavanja Moskve i Zapada.
Bela kuća pojačava pritisak na Zelenskog
List Vašington post navodi da američki zvaničnici sve intenzivnije pritiskaju predsednika Volodimira Zelenskog da prihvati predlog.
Kijev se nalazi u osetljivoj poziciji: ukrajinskog lidera trenutno pogađa veliki korupcionaški skandal u vrhu vlasti, dok su ruski vojni udari intenzivirani.
Ova kombinacija, smatraju analitičari, sužava mu manevarski prostor.
Takođe, Evropska unija, još jednom, sa strane posmatra kako se o ključnim pitanjima kontinenta odlučuje bez nje.
Brisel sada pokušava da nadoknadi propušteno nalaženjem jedinstvenog stava, ali kada su glavne odluke već načelno usaglašene u Vašingtonu i Moskvi, pitanje je u kojoj meri EU može da preoblikuje ključne tačke budućeg sporazuma.
Pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, portal Aksios navodi da američke vlasti smatraju kako je u interesu Kijeva da odustane od teritorija na istoku, jer bi ih svejedno izgubio ukoliko se vojni sukob nastavi, s još većim rizikom po civilne žrtve i infrastrukturu.
Pentagon u Kijevu
U istom kontekstu treba posmatrati i dolazak najviše vojne delegacije SAD od Trampovog stupanja na dužnost: u Kijev je stigao sekretar za kopnene snage Danijel Driskol, u pratnji vrha američke vojske.
Zvanično, cilj posete visokih američkih zvaničnika Pentagona Kijevu je „utvrđivanje činjenica“ i razgovori o mogućnostima okončanja rata u Ukrajini.
Iako je Stiv Vitkof, specijalni izaslanik predsednika Trampa, jedan od ključnih autora novog mirovnog plana, ulogu zvaničnog predstavnika koji će plan prezentovati ukrajinskim vlastima preuzima pomenuti sekretar za kopnenu vojsku.
Prema izveštajima, Driskol je brifovan od Vitkofa pre nego što se upustio u ovu osetljivu diplomatsku misiju.
Medijski izvori navode i da je sastanak između Trampovog izaslanika Vitkofa i Volodimira Zelenskog u Ankari, planiran koji dan ranije, naprasno otkazan – onda kada je postalo jasno da Zelenski ne želi da razgovara o američko‑ruskom mirovnom planu.
Politiko navodi da je ukrajinski predsednik doputovao u Tursku sa sopstvenim predlogom, usklađenim sa pojedinim evropskim partnerima, i insistirao na formatu budućih pregovora koji uključuje i evropske zemlje.
EU i Ukrajina zatečene
Ni Kijev niti Brisel, dakle, prema dostupnim informacijama nisu bili uključeni u izradu mirovnog plana.
Evropski ministri spoljnih poslova razmatraće u Briselu detalje procurelog dokumenta, a Rojters navodi da su evropski zvaničnici načelnog stava da bilo kakav plan mora da ima podršku Ukrajinaca i Evropljana.
Ipak, ključno pitanje ostaje da li će Ukrajina, uprkos ogromnim gubicima i nepovoljnoj vojnoj situaciji, moći da odbije plan koji podržavaju Vašington i Moskva, a koji bi većina Ukrajinaca verovatno smatrala neprihvatljivim.
Pred Kijevom, ali i Zapadom, tako ostaje dilema: da li je bolje pristati na kakvo-takvo uslovljeno primirje nego na beskrajni rat.
