Od kućnih ljubimaca preko stoke do morskih kornjača i kitova, različite vrste životinja širom sveta pate od istih hroničnih bolesti kao i ljudi. Drugim rečima, dijagnoze dijabetesa, gojaznosti, artritisa, pa čak i raka postaju sve zastupljenije i u životinjskom carstvu, prenosi portal Klima 101.
Slično kao kod ljudi, ove nezarazne bolesti i u slučaju životinja važe za „tihe ubice”, razvijajući se vremenom kroz kombinaciju genetskih predispozicija i faktora okruženja.
Trend rasta hroničnih bolesti u životinjskom svetu još uvek predstavlja nedovoljno istraženu oblast.
Ipak, nedavno objavljena analiza sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini – kroz model procene rizika zasnovan na podacima – nudi širu sliku problema. A kao ključni pojačivač pretnji od hroničnih bolesti kod životinja ističe se ekološka transformacija podstaknuta ljudskim aktivnostima.
Pokretači hroničnih bolesti kod životinja su isti kao kod ljudi
Analizirajući postojeću literaturu, naučnica i vodeća autorka studije Antonija Mataraga izdvaja nekoliko pokretača za razvoj hroničnih bolesti kod životinja. Oni su istovetni kao kod ljudske populacije: genetika, zagađenje, loša ishrana i stres.
Konkretni primeri potvrđuju trend: genetske predispozicije povećavaju rizik od hroničnih bolesti kod pasa i mačaka, kao i kod stoke, koji su selektivno uzgajani zbog izgleda ili produktivnosti. Kod ovakvih životinja beleže se više stope dijabetesa i srčanih oboljenja.
Uz to, spoljni uticaji – uključujući lošu ishranu, ograničenu fizičku aktivnost i dugoročni stres – takođe oblikuju kako i kada se hronične bolesti javljuju, i to u različitim okruženjima, od kuća do mora.
Primera radi, među psima i mačkama rasprostranjena je gojaznost. Nedavna istraživanja rasvetlila su ozbiljnost situacije: procenjuje se da između 50 i 60 odsto kućnih ljubimaca ima prekomernu težinu što je, kako se navodi, dovelo do porasta dijabetesa kod mačaka.
S druge strane, u ruralnim krajevima, kod oko petine svinja iz intenzivnog uzgoja razvija se osteoartritis, degenerativna bolest zglobova. Izazovi se nastavljaju i u moru: među beluga kitovima dokumentuju se slučajevi raka digestivnog trakta, dok se atlantski losos iz uzgoja suočava sa bolestima srca. Divlje životinje koje žive na ušćima reka koja su zagađena industrijskim hemikalijama pokazuju stope tumora jetre i do 15-25 odsto.
Klimatske promene doprinose problemu
U rezultatima se kao glavne sile za rastuću osetljivost na hronične bolesti kod kućnih ljubimaca, stoke i divljih životinja naglašavaju klimatske promene, degradacija staništa, zagađenje i neuravnoteženost ishrane.
Tako se, na primer, topliji okeani i propadanje koralnih grebena povezuju sa višim stopama tumora kod morskih kornjača i riba, a u gradovima rastuće temperature i loš kvalitet vazduha doprinose pojavi gojaznosti, dijabetesa i poremećaju imunološkog sistema kod kućnih ljubimaca. Naposletku, zagađenje vazduha ruku pod ruku sa hemijskim zagađenjem utiče na endokrinu funkciju kod ptica i sisara.
„Dok promene u životnoj sredini ubrzavaju pojavu bolesti, odsustvo ranih dijagnostičkih sistema dodatno odlaže otkrivanje nezaraznih bolesti kod životinja”, kaže Antonija Mataraga.
„Iako organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije pružaju opsežne podatke o smrtnosti od nezaraznih bolesti kod ljudi, slična detaljna statistika za životinje je oskudna. Ovo ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim istraživanjem i poboljšanim nadzorom u veterinarskom zdravstvu kako bi se ova pitanja bolje razumela i rešila.”
Istraživanje hroničnih bolesti kod životinja tek je u povoju, pa su baze podataka ograničene. Ali nalazi nisu bitni samo za veterinu, već i za javno zdravlje s obzirom na to da se životinje i ljudi suočavaju sa sličnim porastima hroničnih bolesti.
Antonija Mataraga nastoji da objedini obe perspektive, zdravlje ljudi i životinja, te da svojim modelom pokaže kako se biološka podložnost preklapa sa ekološkim i socio-ekološkim pritiscima za pokretanje bolesti. Nada se da će integrisani pristup biti koristan u pogledu koordinacije praćenja životinja, ljudi i ekosistema, te da će pomoći u identifikaciji ranih znakova upozorenja na porast nezaraznih hroničnih bolesti.
Prepoznavanjem zajedničkih pokretača hronične bolesti, istraživači i kreatori politika mogu biti bolje opremljeni da smanje rizike od bolesti kod svih vrsta, zaključuje se u saopštenju.
