“Mislim da je to generacijski”, dala je “dijagnozu” svojih vršnjaka brucoškinja sa Fakulteta političkih nauka.
Generacija doskorašnjih maturanata a sadašnjih brucoša, na svojim leđima je ponela veliki deo tereta pobunjene Srbije iako se retko pominje kad se nađu rame uz rame sa akademskom zajednicom.
U razgovoru sa brucošima “Vreme” donosi njihova razmišljanja i viziju budućnosti u Srbiji.
GENERACIJA U KOJOJ SE “NEŠTO” PRELOMILO
Studentkinja prve godine Fakulteta političkih nauka Kalina Tomić kaže da su na nju presudno uticala aktuelna zbivanja u Srbiji:
“Završila sam poljoprivrednu školu, smer za veterinu. To je bio moj plan. Međutim, on se promenio. Čitava ova situacija je uticala na moj odabir fakulteta. Počela sam više da obraćam pažnju na politiku i na stanje u našoj državi nego ranije. Ova situacija jeste uticala na sve nas. Ranije nismo znali za bolje, nismo ni razumeli kako sve funkcioniše, ali smo onda otvorili oči”.
Njena koleginica Petra Jadranin, maturantkinja Obrenovačke gimnazije, a sada brucoškinja FPN-a, smatra da je interesovanje oduvek bilo tu, ali da je aktuelni trenutak omogućio da se ono materijalizuje.
“Maturanti našeg godišta su već imali to nešto u sebi, samo je sada sve to zbog situacije u kojoj živimo došlo do izražaja. Takvi ljudi se sve više prepoznaju sada i na fakultetu. Imamo o čemu da pričamo u vezi sa politikom jer se dešavaju stvari koje intenzivno utiču direktno na naš život. Bilo je toga i pre, ali ta događanja nismo shvatali ozbiljno. Sada se ljudi sa istim idealima i ambicijama lakše prepoznaju”, kaže Petra Jadranin za “Vreme”.
Još jedan brucoš sa FPN-a, Mateja Mladenović, bio je kao gimnazijalac jedan od vodećih koordinatora protestnih akcija koje su oni organizovali u Obrenovcu. Mladenović smatra da je talas koji su pokrenuli studenti posle pada nadstrešnice povukao i srednjoškolce da pokažu solidarnost sa budućim kolegama.
“To se najbolje vidi ako uporedimo situaciju sa tragedijom u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ i neregularnim izborima 2023. godine. One su takođe mogle da dovedu do blokada, ali nisu. U situaciji u kojoj FDU ulazi u blokadu, pa onda ostali fakulteti, pa Jovina gimnazija u Novom Sadu, pa beogradske gimnazije, desila se promena i u našoj sredini koja je realno mala. Generacija za koju se do juče smatralo da samo bulji u telefone i igra igrice, odjednom ima potrebu da se solidariše sa ostalima”, kaže Mladenović.
MATURANTI I DECENTRALIZACIJA BUNTA
Kada se u danima nakon tog kobnog 1. novembra 2024. studenti preuzeli glavnu reč, srednjoškolci su pokazali visok nivo interesovanja i solidarnosti. Upravo taj srednjoškolski pokret odigrao je ključnu ulogu u “decentralizaciji” bunta i popunjavanju studentskih redova tamo gde oni u početku nisu mogli da “dobace”. Dok su studenti u prvim danima blokada delovali uglavnom u većim univerzitetskim centrima po Srbiji, pokretačka snaga u manjim gradovima bili su srednjoškolci.
Mladenović objašnjava da je u prvim danima bilo izuzetno teško probuditi pasivne građane, posebno u mestu kakvo je Obrenovac.
“Mi smo bili jedna od prvih gimnazija koja je ušla u blokadu i ujedno smo zajedno sa Matematičkom, Gimnazijom Sveti Sava, Petom i Trinaestom ostali najduže u blokadi na nivou cele Srbije. Na prvom plenumu svi su bili prisutni, od prve do četvrte godine, uključujući gotovo sve profesore i celokupnu školsku upravu. Skoro pa jednoglasno je izglasana blokada škole. Profesori su stali uz nas – više od tri četvrtine kolektiva bilo je u obustavi rada. Početne akcije su bile vrlo jednostavne, to je bilo prvo 15, pa kasnije 16 minuta tišine, koje smo organizovali kod pošte, kod gimnazije ili kod crkve”, priseća se Mladenović.
Slično iskustvo ima i njegov kolega sa fakulteta Nikola Radišić. Pošto Medicinska škola u Kraljevu koju je pohađao tada nije bila u blokadi, Radišić se pridružio akcijama sugrađana.
“Bilo je teško jer je u početku na proteste izlazilo, na primer, 100 ljudi. To ubija motivaciju. Nakon što su se ljudi videli da u tome učestvuju srednje škole, počeli su da izlaze u sve većem broju. Sada je Kraljevo jedan od gradova u kojem se protestovalo skoro svaki dan i ljudi su uvek bili uz proteste”, kaže Radišić.
Kako je rastao broj ljudi na ulici, rasla su zaduženja i odgovornost maturanata. S vremenom su na sebe preuzimali organizaciju svih krucijalnih akcija u ovim mestima, od šesnaestominutne tišine, do dočeka i zbrinjavanja više stotina studenata koji su peške putovali na proteste od grada do grada.
USTAVNI PATRIOTIZAM
Ono što je karakteristično za ovu generaciju i što se pokazalo kao prednost jeste odsustvo čvrstih ideoloških stega. Tradicionalne linije političkih podela kojima su opterećeni stariji smatraju se prevaziđenim dok se u središte stavljaju institucije i vladavina prava. To se može posmatrati kao posledica toga što većini prvi susret sa politikom nisu bila isprazna prepucavanja političara, već ozbiljna tragedija koja je direktna posledica korupcije i disfunkcionalnih institucija.
“Na ličnom nivou, shvatio sam da moram da sarađujem sa velikim brojem ljudi i da moram da se prilagodim. Morate da nađete osnovni zajednički imenitelj sa ostalima, a za nas je to bio ustavni patriotizam. Nema više podela na levicu i desnicu, sa svima mora da se sarađuje”, kaže Mladenović.
“GENERACIJA KOJA BULJI U TELEFONE”
Mnoge stvari na kojima im stariji zameraju maturanti su koristili kao svoje oružje. Najočigledniji primer jesu društvene mreže. Petra Jadranin je kao maturantkinja bila zadužena za komunikaciju i odnose sa javnošću. Ona kaže da su mreže bile osnovni kanal za komunikaciju sa sugrađanima, drugim gimnazijama i studentima.
“Najvažnije su društvene mreže iako smo uporedo sa time lepili i plakate namenjene malom delu građana koji ih ne koristi. Meni je ta uloga legla savršeno pošto od malena volim da se bavim video-montažom i slikom. Instagram profil koji smo napravili pomogao nam je prilikom stupanja u kontakt sa studentima u blokadi oko organizacije”, objašnjava Petra Jadranin.
ŠTA BRUCOŠI ZAMERAJU STARIJIMA…
Ne fali kritike brucoša upućenih starijima. Student FPN-a Ivan Ahac je kao maturant učestvovao, između ostalog, u organizaciji studentskih šetnji i on smatra da se moglo reagovati i mnogo ranije.
“Pogrešili su što nisu reagovali na bivšu vlast koja je i dalje tu”, smatra Ahac. “I danas je Ivica Dačić u Vladi, a Vučić je bio ministar informisanja devedesetih. Dakle, čovek koji govori ‘sto za jednog’ i dalje je na čelu države. Da ne pričamo o ljudima iz Demokratske stranke koji su prešli u SNS. Radiće se na tome da se to više ne dešava.”
Kalina Tomić na to dodaje da joj smeta što među starijima vlada uverenje da oni kao pojedinci nemaju uticaja na političke tokove. “Samim tim misle da njihovo učešće u politici nije važno. Navikli su da žive u zoni komfora i plaše se promena. Onda dolazimo do ovoga što sada živimo”, kaže ona.
… A ŠTA OPOZICIJI
Mateja Mladenović kaže da se njemu lično čini kako većina opozicije ne razume trenutni politički momenat i da nisu dorasli situaciji.
“Setimo se kada je Skupština izglasala niz zakona bez bilo kakve rasprave i davanja reči opoziciji. To je praktično bio državni udar, a pojedine opozicione grupe su i dalje nastavile da ulaze u Skupštinu i da se sa njima raspravljaju, čime su im dali legitimitet. Mislim da oni konkretno ne gledaju dovoljno daleko”, kaže Mladenović.
On primećuje i da većina građana to prepoznaje.
“Totalno mi je neverovatno da neki politički akteri pozivaju na više kolona ili više lista. Postavlja se pitanje: ako sa jedne strane imaš studentsku listu, a sa druge ujedinjenu ili podeljenu opoziciju – ko bi pre glasao za njih nego za studentsku listu? Stalno se govori ‘okej, mi ćemo pružiti podršku studentskoj listi, ali ko će biti na studentskoj listi?’. Studentski pokret praktično kroji političku sliku u Srbiji već godinu dana i najjači je politički akter. Oni su ti koji nominuju listu. Dakle, zna se ko je nominuje, a pitate se ko će na njoj biti. To je problem, koji samo ide u korist režimu”, kaže Mladenović.
DAN POSLE
Bilo da se raspišu prevremeni ili redovni, izbori će brucoše sačekati makar negde na pola studija. A dok te borbe, za koje se oni uveliko pripremaju, ne dođu na red, brucoši će, kako kažu, nastojati da se greške iz prošlosti ne ponove i da se promenama pristupi temeljno.
Za Ivana Ahaca sam pad režima nije dovoljan za uspostavljanje kvalitetnijeg života, već promenama treba pristupiti temeljno.
“Prvo prečešljati apsolutno svaku instituciju od Ustavnog suda do gradskih opština. Nikako ne sme da se zaboravi šta se radilo – posebno policija, tužilaštvo i sudstvo. Nema onoga ‘nema veze, bilo pa prošlo’, nego da se reaguje u skladu sa zakonom, da vidimo ko je šta radio i koje je zakone kršio”, kaže on.
Mateja Mladenović vidi dve moguće varijante.
“Nakon pada režima, Srbiju vidim ili kao petooktobarsku ili kao šestooktobarsku Srbiju. Ili će se napraviti ista greška da ne razmišljamo o danu posle ostavljajući iste one glavne kontrolne mehanizme koruptivnih radnji, ili će se, s druge strane, izvršiti ono što se trebalo izvršiti ‘6. oktobra’. Pod time mislim da se uđe u detaljnu promenu sistema gde nećemo dozvoliti da se ovako nešto ponovo dogodi. Za to postoje različiti mehanizmi, ne mora to nužno biti lustracija, već da se postavi osnova i da se ojača pravna država. A čini mi se da još uvek ne gledamo na to, već samo na taj dan kada režim bude pao”, zaključuje on.
Izbori, kad god se oni dogodili, biće prilika da se u okviru ove generacije još jednom to “nešto” prelomi. Da li će to biti slučaj, zavisiće i od okolnosti koje se ovde menjaju iz sata u sat. Ali ako su brucoši nešto pokazali za ovo malo više od godinu dana, to je da znaju da i sa najtežim okolnostima izađu na kraj.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
