Mesecima unazad osnovni zahtev svih protesta je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti u blokadi su najavili da će na njima učestvovati sa sopstvenom listom. „Vreme“ u novom broju otkriva koji su kriterijumi za kandidate, te da li je izborna lista formirana
Kako plenumi funkcionišu kada je reč o o sastavljanju studentske liste? O tome za novi broj „Vremena“ govori profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu Jelena Kleut
Naoružani napadač ranio je pet vojnika u vojnoj bazi u Džordžiji
Američki diplomata Kristofer Hil, kojeg je Srbija upamtila iz dve neslavne epizode, sada će navodno pro bono raditi u „Pupin inicijativi“ za dobrobit odnosa Srbije i SAD
Direktor policije Dragan Vasiljević brani svoje policajce od optužbi da biju i kad treba i kad ne treba. Policija, kaže, jedino neće stajati mirno dok je neko pohuje jajima i brašnom
Tri decenije od „Oluje“ i pada Krajine, mnogi prognanici nikada nisu zapravo napustili onu kolonu. Kako je to bilo i kako je danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Zašto protesti u Srbiji ovoliko dugo traju bez konačnog raspleta i kuda to vodi? Tom temom se nedeljnik „Vreme“ bavi u novom broju
Poziv studenata opoziciji da bojkotuje rad Skupštine prvi je koračić ka saradnji. Ali, drugi koraci nisu usledili. Opozicija je u tamnom vilajetu
Studenti u blokadi najavljuju velike akcije nakon prebijanja i privođenja studenata i profesora ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u sredu. Ulje na vatru dolio je Aleksandar Vučić pomilovanjem četiri naprednjačka "junaka" koji su tukli studente u Novom Sadu i jednoj studentkinji polomili vilicu. Za petak se od sedam ujutru najavljuje totalna blokada Beograda
Brak je možda bio pred raspadom, ali za Bundesver je lojalnost saborcu i dalje bila na snazi. Savezni upravni sud odlučio je da nemački vojnici mogu biti kažnjeni zbog preljube sa suprugama svojih saboraca
Gotovo da nema mladog čoveka u Srbiji koji danas ne bi da glasa. Zato se vlast boji „naše budućnosti“ iako se stalno u budućnost kune
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasio je pobedu na izborima u Zaječaru i Kosjeriću. Tvrdio je da su njegovi protivnici sprovodili linč i opet izgubili
Izborni dan u Kosjeriću i Zaječaru inače bi bio divan da nije „blokadera-foteljaša“ koji kupuju glasove i redom biju, a nose i nacistička obeležja. Tako barem javljaju režimski tabloidi…
Politički progon dvanaestorke iz Novog Sada treba da zastraši sve koji se usude da koriste slobodu mišljenja, kaže za „Vreme“ advokat Vladimir Horovic, branilac nekih od uhapšenika
U Bangkoku je policija uhapsila kineskog državljanina, nakon što se u tom gradu srušila višespratnica. Ispostavilo se je da je prikrivao strano vlasništvo u kompaniji koja je gradila zgradu. Ta firma spada u neprozirnu strukturu kineskih kompanija koje grade i prugu Beograd-Budimpešta
Kako čovek, ruku vezanih lisicama, u prisustvu policije može da se obesi u marici? Na to pitanje MUP duguje odgovore
Isti kineski izvođač stoji iza radova na srušenom soliteru u Bangkoku i rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu
Ruski operativci su navodno već stigli u Srbiju, dok američki FBI u odgovoru za „Vreme“ niti potvrđuje niti demantuje da je uključen u istragu huka i stampeda u Kralja Milana
Dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović povređena je kad je jedna žena napala nožem u Nišu. Napadačica je privedena
Uredba kojom su preko noći praktično ukinute plate profesorima neće opstati, smatra rektor Vladan Đokić
„Vreme“ je mapiralo šta se gde i kada dešavalo kada je 15. marta Ulicom kralja Milana prošao „zloslutni huk“ i građani se dali u beg. Da li su ljudi pretvoreni u pokusne kuniće za zvučno ili vrtložno oružje?
Ceo dan u nedelju trajala je opsada štandova Srpske napredne stranke na beogradskim pijacama
U Banjaluci proglašena vanredna situacija zbog problema sa odvoženjem otpada – tamošnja deponija je u štrajku
Papa Franja se prvi put posle više od pet nedelja hospitalizacije pojavio u javnosti i mahnuo vernicima sa balkona pre izlaska iz bolnice Đemeli u Rimu
Stotine svedočanstava koje je „Vreme“ prikupilo govore o jezovitom talasu i zvuku koji je „udario“ na ljude u Ulici Kralja Milana tokom petnaest minuta tišine u subotu. Ovo je pokušaj rekonstrukcije događaja
„Vreme“ objavljuje fotografiju koju je tužilaštvo u Novom Sadu izuzelo iz predmeta. A onde se vidi da je vojvođanska premijerka Maja Gojković glavna zvezda svečanog otvaranja Železničke stanice. No nju, za razliku od bivšeg ministra Gorana Vesića, optužnica volšebno zaobilazi
Na Pinku su se zabrinuli gde je predsednik. Javnost u Srbiji na ovo nije navikla
Stanley Rachman je 1966. demonstrirao mehanizam formiranja fetiša. Trojici ispitanika projektovao je fotografije ženskih čizama neposredno pre erotskih slika.
Nakon dovoljnog broja ponavljanja, sva trojica razvila su uzbuđenje na samu fotografiju čizama bez ikakvog pratećeg erotskog sadržaja. To se proširilo i na srodnu obuću koja nije bila deo eksperimenta. Tako je i druga obuća počela da izaziva seksualno uzbuđenje.
Rachman je pokazao da se fetišistička asocijacija može laboratorijski instalirati, i izbrisati. Kondicionirani odgovori iz ranog psihoseksualnog razvoja pokazuju izuzetnu otpornost na promenu upravo zato što su formirani u periodu jake neuroplastičnosti – detinjstvu ili pubertetu.
Stopala su deo tela koji somatski psiholozi opisuju kao najmanje podložan svesnoj kontroli. Lice je naučeno na socijalne maske. Stopala reaguju na nesvesne impulse, usmeravaju se prema onome što privlači, povlače od onoga što odbija.
Za one kod kojih podofilija ima ovu psihološku komponentu, privlačnost leži upravo u nefiltriranoj istini koju stopala komuniciraju.
U sado-mazohističkom kontekstu simbolika je artikulisanija: spuštanje pred nečijim stopalima nosi istorijski teret poniznosti i strahopoštovanja. Odnos moći se izražava kroz fizičku pozu.
Fetišizam stoji na raskrsnici neuroanatomije, bihejvioralnog učenja i kulturološke simbolike na način koji onemogućava jednodimenzionalna objašnjenja.
Ramachandranov homunkulus objašnjava predispoziciju. Rachmanovo uslovljavanje objašnjava formiranje. Kulturni okviri objašnjavaju specifičan sadržaj i intenzitet.
Prelaz od Krafft-Ebingove patologizacije do savremenih dijagnostičkih okvira nije bio ideološki ustupak kulturnim promenama. Bio je korekcija naučne greške: bolest se definiše distresom i štetom, a ne neobičnošću ponašanja.
Mozak koji pravi asocijacije na načine koji odstupaju od statističke sredine nije nužno bolesni mozak. Ponekad je to mozak čija je arhitektura jednostavno drugačija, što je precizna definicija varijacije unutar biološkog spektra, a ne patologije.
Arhitektura nije nikakva krivica. I nikada nije bila.
*autor je psiholog
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', title: 'Zašto stopala?', pubdate: '2026-05-05 06:59:51', authors: authors, sections: "Mozaik", tags: "Fetiš,Seksualnost,Stopala,Stopalo,Uzbuđenje", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Zašto stopala?', 'pageContent': 'Medicinska činjenica razoružava moralnu paniku: između neurona koji obrađuju dodir stopala i neurona koji obrađuju genitalno uzbuđenje u ljudskom mozgu nema gotovo nikakve anatomske distance.
Smešteni su jedni pored drugih u somatosenzornom korteksu, delu mozga koji prima i obrađuje signale dodira, kao stanari zgrade sa tankim zidovima. Ono što se dešava između njih nije perverzija, nego arhitektura.
Termin fetiš putovao je kroz istoriju kao putnik koji menja identitet na svakoj granici. Krenuo je iz portugalskog feitico: magija, čini, nešto veštački stvoreno, i proveo vek i po u antropološkim tekstovima opisujući predmete kojima su zapadnoafrički narodi pripisivali natprirodnu moć.
Alfred Binet 1887. godine uveo je fetiš u medicinski rečnik opisujući seksualnu fiksaciju, dovoljno pronicljiv da u njoj vidi strukturalnu sličnost sa religijskim obožavanjem. Fetišista i vernik dele istu psihološku operaciju, pripisivanje misteriozne moći objektu.
Richard von Krafft-Ebing to nije video tako. U svom Psychopathia Sexualis iz 1896. proglasio je fetišizam teškom patološkom devijacijom i time postavio temelj za ceo jedan vek stigme koji se, ma koliko se trudili, još uvek nije potpuno urušio.
Dijagnostički priručnici su dokumenti svog vremena prerušeni u nauku. Američki priručnik iz 2013. napravio je razliku koja menja sve: sam fetiš nije poremećaj. Poremećaj nastaje tek kada fiksacija proizvodi psihičku patnju koja narušava svakodnevicu.
Svetska zdravstvena organizacija otišla je korak dalje izmestivši parafilije – seksualne sklonosti koje se razlikuju od proseka – iz poglavlja o mentalnim poremećajima u novo poglavlje o stanjima povezanim sa seksualnim zdravljem.
Rečima retko viđene jasnoće u medicinskim dokumentima, SZO je rekla da netipično seksualno uzbuđenje koje se odvija uz pristanak i bez rizika od povrede nije patologija.
[caption id="attachment_4991414" align="aligncenter" width="2560"]
Epidemiolozi koji mere prisustvo fetiša godinama su imali problem: većina podataka dolazila je od ljudi koji su ušli u kontakt sa forenzičkim sistemom, uključujući tu i prekršitelje zakona, što je isto kao da procenjujete prosečnu brzinu vožnje analizirajući isključivo one koji su dobili kaznu.
Šira anketna istraživanja donekle su ublažila tu pristrasnost, mada ni ona nisu imuna na efekat selekcije. Ipak, razmere su dovoljno dosledne da govore nešto značajno: blizu polovine ispitanika u većim studijama ispoljavalo je neki vid interesovanja za fetišizam.
Podofilija, fiksacija na stopala, stalno se pokazuje kao najpopularnija. U jednoj analizi 381 internet grupe posvećene fetišima, 47 odsto diskusija svih fetišista koji preferiraju delove tela odnosilo se isključivo na stopala.
Osamnaest posto heteroseksualnih muškaraca u američkom uzorku gaji fantazije vezane za stopala, naspram pet posto žena. Ista proporcija reprodukuje se u belgijskim podacima, u analitici pornografskih sajtova, u svim kulturama gde je istraživanje rađeno. Ova doslednost nije slučajna.
V.S. Ramachandran dao je najelegantnije objašnjenje podofilije dostupno nauci. Na topografskoj mapi tela u mozgu postoji jedna anatomska nelogičnost: neuroni koji obrađuju signale sa stopala neposredno se graniče sa neuronima koji obrađuju genitalno uzbuđenje. Evolutivno pakovanje neurona stvorilo je ovo susedstvo bez ikakve namere, ali sa dalekosežnim posledicama.
Kod određenog broja ljudi dolazi do neuralnog ukrštanja između te dve susedne regije. Vizuelni ili taktilni podražaj stopala greškom aktivira susednu genitalnu zonu mozgu.
Potvrda je stigla iz istraživanja osoba sa amputiranim stopalima: pacijenti koji su izgubili noge prijavljuju da se orgazam intenzivira baš u regiji nepostojećeg ekstremiteta. Korteks koji je ostao bez inputa sa stopala preuzela je susedna genitalna regija.
[caption id="attachment_4991415" align="aligncenter" width="1708"]Stanley Rachman je 1966. demonstrirao mehanizam formiranja fetiša. Trojici ispitanika projektovao je fotografije ženskih čizama neposredno pre erotskih slika.
Nakon dovoljnog broja ponavljanja, sva trojica razvila su uzbuđenje na samu fotografiju čizama bez ikakvog pratećeg erotskog sadržaja. To se proširilo i na srodnu obuću koja nije bila deo eksperimenta. Tako je i druga obuća počela da izaziva seksualno uzbuđenje.
Rachman je pokazao da se fetišistička asocijacija može laboratorijski instalirati, i izbrisati. Kondicionirani odgovori iz ranog psihoseksualnog razvoja pokazuju izuzetnu otpornost na promenu upravo zato što su formirani u periodu jake neuroplastičnosti – detinjstvu ili pubertetu.
Stopala su deo tela koji somatski psiholozi opisuju kao najmanje podložan svesnoj kontroli. Lice je naučeno na socijalne maske. Stopala reaguju na nesvesne impulse, usmeravaju se prema onome što privlači, povlače od onoga što odbija.
Za one kod kojih podofilija ima ovu psihološku komponentu, privlačnost leži upravo u nefiltriranoj istini koju stopala komuniciraju.
U sado-mazohističkom kontekstu simbolika je artikulisanija: spuštanje pred nečijim stopalima nosi istorijski teret poniznosti i strahopoštovanja. Odnos moći se izražava kroz fizičku pozu.
Fetišizam stoji na raskrsnici neuroanatomije, bihejvioralnog učenja i kulturološke simbolike na način koji onemogućava jednodimenzionalna objašnjenja.
Ramachandranov homunkulus objašnjava predispoziciju. Rachmanovo uslovljavanje objašnjava formiranje. Kulturni okviri objašnjavaju specifičan sadržaj i intenzitet.
Prelaz od Krafft-Ebingove patologizacije do savremenih dijagnostičkih okvira nije bio ideološki ustupak kulturnim promenama. Bio je korekcija naučne greške: bolest se definiše distresom i štetom, a ne neobičnošću ponašanja.
Mozak koji pravi asocijacije na načine koji odstupaju od statističke sredine nije nužno bolesni mozak. Ponekad je to mozak čija je arhitektura jednostavno drugačija, što je precizna definicija varijacije unutar biološkog spektra, a ne patologije.
Arhitektura nije nikakva krivica. I nikada nije bila.
*autor je psiholog
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-05-05 06:59:51', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
