Nadležni u Srbiji se nisu uzeli u pamet posle smrtonosnog požara u jednom staračkom domu. Inspekcije su retke, pa niko ne zna koliko ilegalnih domova za stare zapravo ima, otkriva „Vreme“
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
Posle skoro šest meseci zastoja, Skupština Kosova konačno je konstituisana izborom Nenada Rašića za potpredsednika iz redova srpske zajednice. Srpska lista, čiji kandidati nisu dobili podršku, najavljuje mogućnost žalbe
„Na delu je državni udar iznutra – predsednik neprikriveno preuzima izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“, upozorava bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero. U intervjuu za „Vreme” govori o selektivnoj pravdi, pritiscima režimskih medija i torturi nad građanima, ali i o odgovornosti koju će morati da snose i oni koji su ćutali
Mesecima unazad osnovni zahtev svih protesta je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti u blokadi su najavili da će na njima učestvovati sa sopstvenom listom. „Vreme“ u novom broju otkriva koji su kriterijumi za kandidate, te da li je izborna lista formirana
Kako plenumi funkcionišu kada je reč o o sastavljanju studentske liste? O tome za novi broj „Vremena“ govori profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu Jelena Kleut
Američki diplomata Kristofer Hil, kojeg je Srbija upamtila iz dve neslavne epizode, sada će navodno pro bono raditi u „Pupin inicijativi“ za dobrobit odnosa Srbije i SAD
Direktor policije Dragan Vasiljević brani svoje policajce od optužbi da biju i kad treba i kad ne treba. Policija, kaže, jedino neće stajati mirno dok je neko pohuje jajima i brašnom
Tri decenije od „Oluje“ i pada Krajine, mnogi prognanici nikada nisu zapravo napustili onu kolonu. Kako je to bilo i kako je danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Studenti u blokadi najavljuju velike akcije nakon prebijanja i privođenja studenata i profesora ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u sredu. Ulje na vatru dolio je Aleksandar Vučić pomilovanjem četiri naprednjačka "junaka" koji su tukli studente u Novom Sadu i jednoj studentkinji polomili vilicu. Za petak se od sedam ujutru najavljuje totalna blokada Beograda
Brak je možda bio pred raspadom, ali za Bundesver je lojalnost saborcu i dalje bila na snazi. Savezni upravni sud odlučio je da nemački vojnici mogu biti kažnjeni zbog preljube sa suprugama svojih saboraca
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasio je pobedu na izborima u Zaječaru i Kosjeriću. Tvrdio je da su njegovi protivnici sprovodili linč i opet izgubili
Izborni dan u Kosjeriću i Zaječaru inače bi bio divan da nije „blokadera-foteljaša“ koji kupuju glasove i redom biju, a nose i nacistička obeležja. Tako barem javljaju režimski tabloidi…
Politički progon dvanaestorke iz Novog Sada treba da zastraši sve koji se usude da koriste slobodu mišljenja, kaže za „Vreme“ advokat Vladimir Horovic, branilac nekih od uhapšenika
U Bangkoku je policija uhapsila kineskog državljanina, nakon što se u tom gradu srušila višespratnica. Ispostavilo se je da je prikrivao strano vlasništvo u kompaniji koja je gradila zgradu. Ta firma spada u neprozirnu strukturu kineskih kompanija koje grade i prugu Beograd-Budimpešta
Ruski operativci su navodno već stigli u Srbiju, dok američki FBI u odgovoru za „Vreme“ niti potvrđuje niti demantuje da je uključen u istragu huka i stampeda u Kralja Milana
„Vreme“ je mapiralo šta se gde i kada dešavalo kada je 15. marta Ulicom kralja Milana prošao „zloslutni huk“ i građani se dali u beg. Da li su ljudi pretvoreni u pokusne kuniće za zvučno ili vrtložno oružje?
Međutim, treba obratiti pažnju i na ono što piše sitnim slovima – ili uopšte ne piše. Cena u pravilu obuhvata samo prevoz i noćenje, a na odmoru treba i jesti. Čak i uz maksimalnu štednju, taj iznos u praksi treba bar udvostručiti. I naravno, reč je o ceni po osobi – ako se putuje s partnerom i decom, ukupni trošak brzo postaje veoma značajan.
Uz to, ove godine je sve dodatno poskupelo: već 2025. godine za nedelju dana odmora, čak i na takozvanim low-cost destinacijama, trebalo je računati oko 1.000 evra po osobi, dok je ove godine to u proseku još stotinak evra više.
Prema sopstvenim navodima, oko petine stanovnika Nemačke (21 odsto) ne može sebi da priušti nedelju dana odmora. To naročito često ističu samci i samohrani roditelji, saopštio je nemački Zavod za statistiku u Vizbadenu. Na nivou Evropske unije taj udeo je još veći i iznosi 28 odsto stanovništva.
Samohrani roditelji posebno pogođeni
„To da li neko sebi može da priušti odmor u velikoj meri zavisi od visine prihoda“, navodi Zavod za statistiku. U najsiromašnijoj petini stanovništva, s mesečnim prihodima od oko 1.600 evra, gotovo polovina ispitanih (48 odsto) izjavila je da ne može da priušti nedelju dana odmora. U sledećoj grupi, s prihodima do 2.100 evra, taj udeo iznosi 28 odsto.
Posebno su pogođeni ljudi koji žive sami – njih 29 odsto kaže da ne može da priušti nedelju dana odmora. Situacija je još nepovoljnija u domaćinstvima samohranih roditelja. Podaci se zasnivaju na evropskoj zajedničkoj statistici o prihodima i životnim uslovima, a za 2025. godinu baziraju se na proceni iz ankete sprovedene 2022.
Nemcima je godišnji odmor i dalje među najvažnijim stvarima u životu, pa čak 42 odsto građana i dalje štedi za „najlepše dane u godini“. Međutim, struktura razloga za štednju jasno pokazuje pad kupovne moći i rast zabrinutosti za budućnost. Ranije je štednja za automobil ili skuplju tehničku opremu bila na drugom mestu, dok je sada pala na četvrto. Čak 39 odsto građana navodi da štedi „za crne dane“, dok njih 32 odsto odvaja novac za dodatnu penzijsku sigurnost – što je ranije bio znatno ređi razlog za štednju.
Velike razlike unutar EU
Za obračun prihoda statističari koriste takozvani neto ekvivalentni dohodak, odnosno prihod po članu domaćinstva prilagođen njegovim potrebama, kako bi se mogla uporediti finansijska situacija različitih tipova domaćinstava. Tako neto ekvivalentni dohodak od 1.600 evra odgovara mesečnom neto prihodu od 2.400 evra za domaćinstvo sa dve odrasle osobe, odnosno oko 2.900 evra za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina. U ovoj statistici decom se smatraju i mladi od 18 do 24 godine ako su finansijski zavisni.
Razlike između država Evropske unije su velike. Najveći udeo građana koji ne mogu da priušte odmor zabeležen je u Rumuniji (61 odsto), zatim u Grčkoj (47 odsto), kao i u Bugarskoj i Mađarskoj (po 39 odsto). Na drugoj strani liste nalaze se Luksemburg (11 odsto), Švedska (12 odsto) i Holandija (13 odsto).
Izvor: Dojče velePravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Petina Nemaca nema para ni za najjeftinije letovanje',
pubdate: '2026-06-25 12:22:08',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Letovanje,Nemačka,Siromaštvo",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Petina Nemaca nema para ni za najjeftinije letovanje',
'pageContent': 'Ovih dana ima mnoštvo posebnih ponuda za letovanje, ali čak 21 odsto Nemaca to sebi ove godine ne može da priušti. Jer i letovanje je postalo skuplje za bar desetak odsto u odnosu na prošlu godinu.
Kada se pogledaju plakati u turističkim agencijama, teško je poverovati da neko u današnjoj Nemačkoj ne može da priušti neku od tih specijalnih ili last minute ponuda: 350 do 400 evra za nedelju dana letovanja u Turskoj ili Bugarskoj, a ima ponuda i za Albaniju. U paket su uključeni prevoz i smeštaj u – barem po fotografijama – pristojnom hotelu ili apartmanu, prenosi Dojče vele.
Međutim, treba obratiti pažnju i na ono što piše sitnim slovima – ili uopšte ne piše. Cena u pravilu obuhvata samo prevoz i noćenje, a na odmoru treba i jesti. Čak i uz maksimalnu štednju, taj iznos u praksi treba bar udvostručiti. I naravno, reč je o ceni po osobi – ako se putuje s partnerom i decom, ukupni trošak brzo postaje veoma značajan.
Uz to, ove godine je sve dodatno poskupelo: već 2025. godine za nedelju dana odmora, čak i na takozvanim low-cost destinacijama, trebalo je računati oko 1.000 evra po osobi, dok je ove godine to u proseku još stotinak evra više.
Prema sopstvenim navodima, oko petine stanovnika Nemačke (21 odsto) ne može sebi da priušti nedelju dana odmora. To naročito često ističu samci i samohrani roditelji, saopštio je nemački Zavod za statistiku u Vizbadenu. Na nivou Evropske unije taj udeo je još veći i iznosi 28 odsto stanovništva.
Samohrani roditelji posebno pogođeni
„To da li neko sebi može da priušti odmor u velikoj meri zavisi od visine prihoda“, navodi Zavod za statistiku. U najsiromašnijoj petini stanovništva, s mesečnim prihodima od oko 1.600 evra, gotovo polovina ispitanih (48 odsto) izjavila je da ne može da priušti nedelju dana odmora. U sledećoj grupi, s prihodima do 2.100 evra, taj udeo iznosi 28 odsto.
Posebno su pogođeni ljudi koji žive sami – njih 29 odsto kaže da ne može da priušti nedelju dana odmora. Situacija je još nepovoljnija u domaćinstvima samohranih roditelja. Podaci se zasnivaju na evropskoj zajedničkoj statistici o prihodima i životnim uslovima, a za 2025. godinu baziraju se na proceni iz ankete sprovedene 2022.
Nemcima je godišnji odmor i dalje među najvažnijim stvarima u životu, pa čak 42 odsto građana i dalje štedi za „najlepše dane u godini“. Međutim, struktura razloga za štednju jasno pokazuje pad kupovne moći i rast zabrinutosti za budućnost. Ranije je štednja za automobil ili skuplju tehničku opremu bila na drugom mestu, dok je sada pala na četvrto. Čak 39 odsto građana navodi da štedi „za crne dane“, dok njih 32 odsto odvaja novac za dodatnu penzijsku sigurnost – što je ranije bio znatno ređi razlog za štednju.
Velike razlike unutar EU
Za obračun prihoda statističari koriste takozvani neto ekvivalentni dohodak, odnosno prihod po članu domaćinstva prilagođen njegovim potrebama, kako bi se mogla uporediti finansijska situacija različitih tipova domaćinstava. Tako neto ekvivalentni dohodak od 1.600 evra odgovara mesečnom neto prihodu od 2.400 evra za domaćinstvo sa dve odrasle osobe, odnosno oko 2.900 evra za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina. U ovoj statistici decom se smatraju i mladi od 18 do 24 godine ako su finansijski zavisni.
Razlike između država Evropske unije su velike. Najveći udeo građana koji ne mogu da priušte odmor zabeležen je u Rumuniji (61 odsto), zatim u Grčkoj (47 odsto), kao i u Bugarskoj i Mađarskoj (po 39 odsto). Na drugoj strani liste nalaze se Luksemburg (11 odsto), Švedska (12 odsto) i Holandija (13 odsto).
Izvor: Dojče velePravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-25 12:22:08',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
