Niski start za izbore: Vučić računa na penzionere i golu silu

Dok se Aleksandar Vučić izlio i na TikTok, i tamo susreo Baku Praseta, njegovi su lojalisti krenuli na teren. Na ulice, pijace i trgove u nameri da vide, kako je neko ocenio, „koliko ih narod mrzi“.

Vlast je krenula u kampanju za izbore, iako se ne zna hoće li oni biti odlagani dokle god se može. Ali, kako je nekad glasio kredo SPS-a – ako se izbori organizuju kako treba, narod na njih ne mora ni da izlazi.

To je naslovna tema novog broja „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (5. februar).

„Režim je probao da odgovori studentima svojim akcijama ali se videlo da na tom polju jedino mogu da kopiraju ono što su studenti već uradili“, piše u uvodnom tekstu Slobodan Georgiev i procenjuje da će režim igrati i na otvorene sukobe, ako proceni da je nužno.

Kako se snalaze studenti

O temi u intervjuu govori i komunikolog Lazar Džamić. Kaže, policijska sila ili osvete neistomišljenicima nisu naprosto „poruke“ nego jedini koncept.

„Nažalost, sve što smo videli do sada – sem ako ne bude nekih spektakularnih ‘crnih labudova’ kao što su strana intervencija ili infarkt – samo je početak jedne još crnje priče. Žao mi je ako delujem kao pesimista, ali ovakvi režimi ne odlaze sa vlasti mirno“, smatra on.

Džamić, koji je izgradio ime u Londonu, za „Vreme“ priča i o strategiji studenata, kampanji i odnosu sa opozicijom. Kaže, studenti su celu opoziciju strpali u isti koš – možda jer misle da su svi isti, što je greška.

„Ili zato što im propagandna strategija daje za pravo da je kolektivna percepcija ‘opozicije’ u narodu veoma loša i da bi povezivanje sa njom ‘kontaminiralo’ odziv, dok bi saradnja sa nekima, a odbijanje drugih, dovelo do rascepa u toj široj koaliciji koju su uspeli da izgrade“, priča Džamić.

„Pa su zato rešili da ignorišu sve, nadajući se – nadam se i ja – da će oni koji dele njihove vrednosti pomoći svakako, tajno, ‘ispod žita’, ako već ne javno kao Demokratska stranka.“

Rat generacija

Slobodan Bubnjević donosi opširan članak o izbornoj demografiji i postavlja pitanje da li se u Srbiji vodi rat generacija?

„Dvoje od troje penzionera podržava režim, a među radnim stanovništvom od 30 do 65 godina je sasvim suprotno – dvoje od troje podržava studente. To je neobično velika neravnoteža koju režim eksploatiše, a koja se, s obzirom da je Srbija sve starije društvo, ne sme ignorisati“, piše on.

Sve ove članke i intervjue čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (5. februar). Ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje.