Kako svi plaćamo otrov Centra za društvenu stabilnost

Splet lažnih nevladinih organizacija – savremenim jezikom: GONGO (government-organized non-governmental organization) – prate gotovo sve autoritarne i totalitarne režime modernog doba. Danas taj model, tvrde sagovornici „Vremena“, ima i svoju domaću verziju.

Jedan od najupečatljivijih primera je novosadski Centar za društvenu stabilnost (CZDS). Formalno think tank organizacija. U praksi produkcioni i ideološki pogon vlasti.

Njeni saradnici imaju skromne karijere i biografije, a među njima je i aktuelni ministar za evropske integracije Nemanja Starović, dok su brojni saradnici istovremeno zaposleni kao savetnici, pomoćnici ili zamenici u ministarstvima i sekretarijatima. Državne plate dobijaju iz budžeta, a dodatne angažmane kroz CZDS.

Koliko novca Centar dobija, od koga i po kom osnovu – nije transparentno. Ono što jeste vidljivo jesu proizvodi koje plasira i poruke koje sistematski ponavlja: vizija Srbije kao autoritarnog, homogenog društva u kojem su politika, crkva, mediji i „batina“ u savršenoj harmoniji.

Sejanje zla i dehumanizacija

Iz radionice CZDS-a u poslednjih godinu dana izašle su mini-dokumentarne serije poput „Vreme terora“, „(De)blokada“, „Dosije Vojvodina“, „Zlo doba“ i „Zlo doba 2“, emitovane na gotovo svim režimskim televizijama. Sadržaj tih filmova usmeren je ka dehumanizaciji studenata u blokadi, kritičara vlasti, nezavisnih medija i novinara koji insistiraju na profesionalnim standardima. Organizacija je prošle godine stajala i iza „antiblokadnih“ skupova širom Srbije.

Posebnu pažnju izazvao je film „Zlo doba 2“, čija je glavna meta bio Veran Matić, predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Film nije ostao izolovan incident, već je poslužio kao okidač za širu kampanju napada.

On smatra da vlast u Srbiji sistematski stvara parainstitucije pod strogom kontrolom vladajuće partije, a da CZDS deluje kao njihov ideološki i operativni centar.

„Ova organizacija pravi okvir za progone. To je i produkcioni centar za nacionalne televizije pod potpunom kontrolom vlasti, uz osnivanje dodatnih medijskih jedinica za distribuciju tog otrovnog sadržaja i isisavanje novca namenjenog unapređenju profesionalnog i odgovornog novinarstva. Na jednoj strani imamo sejanje zla uz istovremeno korišćenje novca poreskih obveznika za to kroz kršenje zakona. Svi plaćamo otrov koji dobijamo u enormnim dozama“, kaže Matić za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvtka 12. febuara.

Dezinformativni haos u javnom prostoru

Za kulturološkinju Aleksandru Đurić-Bosnić dileme nema, organizacije poput CZDS-a imaju jasnu funkciju u sistemu vlasti: da produkcijom propagandnih i crno-propagandnih sadržaja, unose dezinformativni haos u javni prostor.

„One pojačavaju efekte tabloidnih spinova i šire manipulativnu izmaglicu karakterističnu za autoritarne režime. Istovremeno potiskuju, obezvređuju i obesmišljavaju građanske, kritičke i opozicione stavove, koristeći širok spektar etiketiranja, stigmi i lažnih informacija. Ko čini ‘kreativni’ deo tima manje je važno od njihove funkcije – a to je destabilizovanje i dezinformisanje javnosti“, navodi ona.

Slično ocenjuje i Duško Radosavljević, profesor politikologije na novosadskom Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“. Po njegovom mišljenju, struktura ljudi okupljenih oko organizacije „vrlo je šarolika, znakovita i nikako ne uliva poverenje, na bilo koji pogled“.

Đurić-Bosnić podseća da postojanje ovakvih organizacija spada u klasičan repertoar autoritarnih režima: stvaranjem privida nezavisnog civilnog sektora zamagljuje se percepcija sopstvene autoritarnosti.

Čitav tekst čitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 12. februara, ili se odmah pretplatite na digitalno ili štampano izdanje