Duhovi masakra u „Pandi“ nad Aleksandrom Vučićem

U Srbiji postoje dve vrste priča o ratnim zločinima: one koje nikada nisu rasvetljene i one koje je opasno ponavljati naglas.

„Vreme“ na naslovnoj strani novog broja (na kioscima od ovog četvrtka) donosi priču Jovane Gligorijević o dva zločina koji spadaju u obe ove kategorije – masakru nad srpskim mladićima u kafiću „Panda“ u Peći (1998) i nad braćom Bitići (1999).

Te teme je, nehajno, u žižu vratio režimski propagandni film protiv Verana Matića, nekada prvog čoveka Komisije za istraživanje ubistava novinara. Matić je svojevremeno imao – pa izgubio – blagoslov današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića da slučajeve istraži.

„Neki od dokaza koji su se pojavljivali među informacijama koje smo dobijali, ukazivali su na moguće korišćenje istog oružja u slučaju braće Bitići ili u slučaju ubistva u Pandi i onda se otvorila mogućnost da se i ti slučajevi istraže“, seća se Matić.

Kome je glava u torbi

No, bilo je opstrukcija, informacije su curile u javnost. Komisija je ipak 2013. godine napravila izveštaj namenjen Aleksandru Vučiću, u kom je predložila da se formiraju komisije za slučajeve braće Bitići i masakra u Pandi.

Tada je, 2013. godine, Vučić izašao sa informacijom kako nema dokaza da je OVK kriva za masakr u Pandi, „čak naprotiv“. No do danas prstom nije mrdnuo da se zločin rasvetli – i nikad nije primio porodice pobijenih mladića.

Do danas sve ukazuje na to da su oba zločina delo srpskih službi kao i da bi se lako mogli istražiti – da ima volje.

„Na kraju“, piše Jovana Gligorijević, „ispada da je glava u torbi samo onima koji predlažu način da istina izađe na videlo.“

Ovaj naslovni članak i druge odlične priče čitajte u novom „Vremenu“ koje je na kioscima. Ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.