Da li voditi psa na protest?

Bio je pao mrak prvog dana studentskog marša do Novog Sada, najmasovnijeg ikada. Do Inđije je ostalo još petnaestak kilometara.

Nekoliko metara od svoje vlasnice Milice korača Nami, trogodišnja „džumarica“, kako je naziva smeđokosa devojka, pošto je Nami mešanka šicua i neke druge rase (na gornjoj slici).

Nije na povocu, već trčkara slobodno u najdužoj šetnji u životu. Pošto je mrak, hodaju malo sa strane, da neko ne zgazi sitnog psa. „Nami je super, trčkara sve vreme i možda sam je nosila samo osminu puta“, kaže Milica za naš njuzleter Međuvreme.

Nema koristi za psa?

Nami nije navikla na proteste, ali ne deluje uplašeno. „Nije navikla na mnogo ljudi, ali vidim da je srećna, i ja sam srećna, i to je najbitnije“, kaže Milica.

Narednog dana, eto ih ponovo. Dan je, pa je sada s Nami lakše koračati u masi, a drugi pešaci joj se smeše, saginju se da je pomaze.

Tu je i Bela. Iste je boje, ali nešto krupnija mešanka. I ona dobro podnosi tempo, a za dobro ponašanje od vlasnice dobija slatkiš.

Pas u gužvi? Mnogo ih ima i na protestima, gde je glasno, pištaljke zuje, konfuzno, a može biti i nevolja, topovskih udara, suzavca.

No, dvoje veterinara koji i sami idu na proteste za Međuvreme iznose različite stavove. „Ne vidim benefit koji bi pas imao od odlaska na protest“, kaže Vuk Ignjić.

Neko može da ga nagazi, pas može postati agresivan, a daleko bilo da mu topovski udar eksplodira kod njuške.

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

Znaju kad da ne laju

Buka i gužva, priča Ignjić, mogu voditi stresu i anksioznosti što možda vlasnik i ne prepozna ako je pas manje ekspresivan. „Treba imati u vidu da je pseće čulo sluha daleko osetljivije na visoke frekvencije, te ono što nama glasno pišti njima pišti još glasnije“, kaže ovaj veterinar i dodaje:

„Ukoliko ljudi već žele da dovedu ljubimce na protest ili se u šetnji zadese na takvom mestu, moj savet je da se drže oboda kako bi smanjili rizik po svoje ljubimce.“

Irena Đenić Janić, veterinarka iz Kraljeva, kaže da je i ona posmatrala kako reaguju psi. „Vidim da samo mali broj pokazuje uznemirenost kada se nađu u masi. Većina čak i ne reaguje na gužvu. Buka im verovatno smeta, ali ne više nego recimo meni.“

Kaže, druga bi stvar bili neredi, ali tada se ljudi sa psima ionako sklone.

I još nešto je primetila tokom moćnih 16 minuta tišine u Novom Sadu: „Bili su zanimljivo mirni. Šetali su oko nogu vlasnika, njuškali, ali nisu lajali. Samo jednu pudlu je gazdarica uzela u naručje kad je osetila da bi mogla zalajati.“

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

Ko koga vodi

Miki je malo žešći pas koji se isto našao u šetnji ka Novom Sadu, gde je rođen. Pun je snage. „Miki oduvek vuče na povocu. Ja sam mislio da ću napokon da ga vidim umornog, ali ne, i dalje vuče kao blesav“, kaže nam vlasnik Miljan.

„Ne smeta mu gužva, niti buka, navikao je. Išao je na proteste i ranije, a vodim ga sa sobom i na trčanje“, govori on. U džepu mu je ćasa za Mikijevu vodu.

U tom trenutku Miki pokazuje na delu ono što Miljan govori – dok mačka koju je namirisao beži u grm. „Nismo umorni ni on, a ni ja. Možda mi je i lakše kad me on vuče da hodam nego ostalima.“