Dr Vojislav Šešelj bio je do sada poznat kao dobro obavešten čovek; jako dobro obavešten čovek. Ponekad je bio i suviše dobro obavešten čovek. Sada kad se oko njega očigledno steže krug i kada ljudi polako gube strpljenje za njegove viceve, taj suvišak obaveštenosti mogao bi skupo da ga košta
Sadašnje tendencije modernizacije i razvoja policije u Srbiji: resocijalizacija policajaca kroz pozornički sistem, napori za integraciju u građanstvo, povećana parlamentarna i druga kontrola, sindikalno organizovanje policije (koje se pokušava od 1991), naglasak na profesionalizmu, minimum prinude i ostalo, sve to zahteva vreme i napor. Svako buduće poigravanje s politizacijom, sa zloupotrebom profesije u jeftine privatne svrhe, s novim žrtvovanjem policije sitnim političkim ciljevima može samo da nas vrati u prošla vremena
U političkoj čaršiji: haški Tribunal je "ka-ka" i "no-no". Neki to tvrde iskreno; mnogo više njih licemerno i izokola pokušava da Gde Treba ukaže na svoju novu "političku korektnost". Nije ovde reč samo o novinarima koji svedoče u Hagu; ovde je reč o svakom svedoku koga optužba izvede pred Miloševića: što je svedok precizniji i pouzdaniji to će ga politička čaršija više olajavati
Vratite se, vrli čitaoče, u slatke gimnazijske dane: ustanite i odgovorite na tri pitanja koje ovaj užbenik sugeriše nastavnicima na strani 169. 1. "Ocenite ratnu strategiju četnika"; 2. "Šta mislite, da li je 1941. srpski narod imao snage da pokrene ustanak?"; 3. "Da li je ofanzivna koncepcija KPJ bila opravdana?" Ako ste u odgovorima pošli od opštepoznatih istorijskih činjenica, možete da sednete: dobili ste keca k'o vrata. Ako ste bistriji od toga, odgovori glase: na pitanje 1. "Mudra"; na pitanje 2. "Nije"; na pitanje 3. "Ne"
U ekskluzivnom intervjuu za "Vreme" Ratomir Tanić iznosi detalje o razvoju kosovske krize, Miloševićevom odbijanju mirovnih planova i političkih rešenja za Kosovo, ali i o razvoju otpora unutar aparata vlasti prema takvoj politici. Taj otpor je – vidimo sada – bio jedan od elemenata koji će omogućiti prevrat od 5. oktobra
Sve je opasnije biti "ugledni beogradski biznismen". Doduše, uvek je bilo opasno, kao što je to pokojni Sredoje Šljukić Šljuka isuviše dobro znao. U tom se smislu – nažalost i uprkos očekivanjima – ništa naročito nije promenilo od 5. oktobra: ubistva počinjena istom rukom nižu se i dalje
Puki protok vremena – kažu – sve leči, ali ne briše. Ivan Stambolić ostaje Srbiji kao nešto više od uspomene: kao opomena da su zločinci i dalje među nama, zaštićeni zaverom ćutanja, kontinuitetom političkog pragmatizma kome su zločinci iz nekog razloga potrebni i dalje. Sve dok ubice Stambolića i Ćuruvije slobodno hodaju okolo, niko u Srbiji nije bezbedan
Druga faza rada Anketne komisije za ono i ono drugo nije donela mnogo podataka – osim zanimljivih tehničkih detalja. Zato je u javnosti ostao utisak da se malo preteralo s cepidlačenjem: od pogrešnih ljudi traženi su podaci o onome o čemu pravi svedoci neće da govore; neće čak ni da se pojave pred komisijom. Izbegavanje svedočenja podseća na ono policijsko upozorenje: "Imate pravo da ćutite, ali to će biti iskorišćeno protiv vas"
Kako su se veselili Slavonci i Bačvani, pa je iz toga ispao prvo pogranični, a zatim diplomatski i na kraju politički problem, a sve zato što je Dunav kriv i teče kuda mu je lakše
Početak rada Anketne komisije Skupštine Srbije o navodima iz dosadašnje "afere Pavković" počinje da sužava celu priču na nekoliko dramatskih ličnosti, a njen zaplet na prilično jednostavnu intrigu. Ponovljeno odbijanje DSS-a da pomogne u rasvetljavanju tog junskog slučaja ne samo da nije nikakva zaštita predsedničkom Kabinetu nego se javlja kao otežavajuća okolnost. To, međutim, nije prvi put da DSS odabira najpogrešniju od svih raspoloživih opcija...
Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala treba da bude donet u Srbiji na brzinu, u predizbornoj kampanji. Zato će biti sprovodiv tek kad Savezna skupština izglasa izmene krivičnog postupka – ako ih, naime, izglasa... Ceo ovaj poduhvat – uprkos svojim dobrim stranama – smandrljava se na brzaka, bez ispunjenih preduslova, na način više revolucionaran nego redovan. Slično je i sa zakonom o budućoj Agenciji koja treba da nasledi Državnu bezbednost
Nacrti dvaju zakona – o osnivanju specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i o posebnom postupku – pojavili su se u javnosti pre nego u parlamentima. Primedbi na nacrte ovih zakona ima raznih: od zahteva da se povuku, pa do predloga kako da se poprave
