Nova ekonomija: Šta predviđa ekonomski program Studentske liste?

Ugovor za stalno nakon godinu dana rada, povoljniji stanovi za mlade, borba protiv monopola koji utiču na cene hrane, otvaranje ugovora o državnim projektima – ovo je deo ekonomskih mera koje studenti predlažu u svom programu za predstojeće izbore. Kao jedna od značajnih tema programa ističe se borba protiv korupcije, koja je od početka u fokusu studentskog pokreta, a za koju stručnjaci ocenjuju da može, ukoliko se temeljno sprovede, da dovede do ozbiljnih promena, piše Nova ekonomija.

Prvi deo programa Studentske liste pred predstojeće izbore 25. oktobra podeljen je u tri celine, a cilj je, kako su naveli sami studenti, da „odlučnim rezom zaustave pljačku, vrate oteti novac u budžet, ulože ga u obrazovanje i privredu”.

Jedna od mera odnosi se na vredne ugovore za različite projekte. Name, studenti najavljuju „potpunu transparentnost javnih nabavki“, odnosno otvaranje svih ugovora za javnost, kao i jačanje Državne revizorske institucije.

Posebno o leks specijalisima

Program predviđa i reviziju „svih dosadašnjih netransparentnih i preplaćenih infrastrukturnih projekata”. Poseban fokus, prema njihovom predlogu, bio bi na projektima realizovanim na osnovu tajnih sporazuma i posebnih zakona, odnosno leks specijalisa, kao i onima kod kojih su probijeni rokovi za završetak.

Ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković kaže da je ideja dobra, ali naglašava da je korupcija veoma kompleksna i veoma ozbiljan problem u Srbiji.

To, zapravo, dokazuje i činjenica da je Srbija po Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu zauzela 116. poziciju, među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu, što je njen najgori plasman u poslednje dve decenije. Naime, Srbija je na skali od nula (izuzetno korumpirane) do 100 (veoma „čiste“) ostvarila skor 33, što je za dva poena niže nego 2024, i ujedno najlošiji plasman od 2004. godine.

„Prvi korak u iskorenjavaju korupcije mora biti prekidanje veze između politike, odnosno izvršne vlasti i institucija. Institucije i mediji moraju da budu slobodni, jer bez toga nema promena. Za to je potrebna jaka politička volja, i to nije samo fraza”, kaže Šuković za Novu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, korupcija se odvija između vlasti i privatnog kapitala, a vlast u Srbiji dosad je mislila da fiktivnim ugovorima može da se obogati preko noći. Poseban je problem, kaže on, što obe strane, i ona koja prima, i ona koja daje mito, štite jedna drugu.

„Ideja je dobra, ali mora biti seriozna da bi bila efikasna. Ne sme da ostane samo na papiru”, zaključuje Šuković.

Gotovo trivijalno, jer bi trebalo da se podrazumeva

Profesor ekonomije u penziji Ljubomir Madžar optimističan je da predstavnici Studentske liste mogu da dovedu do pozitivnih promena kada je u pitanju iskorenjivanje korupcije u Srbiji.

„Cela poruka studenata svodi se na to da se vratimo u zakonske okvire, a ako se to učini, automatski se rešava pitanje korupcije. To je ispravno, iako je gotovo trivijalno, jer bi trebalo da se podrazumeva”, kaže Madžar.

Prehrambena sigurnost

Druga mera koja se navodi u programu odnosi se na tržište hrane i poljoprivredu. Naime, studenti najavljuju “ukidanje monopola uvozničkog lobija i obezbeđivanje prehrambene sigurnosti”.

„Održavanjem monopola i iskorišćavanjem povlašćenog položaja na tržištu, uvoznički lobi i interesne grupe protivzakonito narušavaju odnose cena u prodavnicama naspram cena proizvodnje. Poljoprivredno zemljište i voda postaće zaštićeno nacionalno dobro koje garantuje prehrambenu sigurnost svih naših porodica i budućih generacija”, navodi se u programu.

Iako nije precizirano kojim merama bi se ostvarile ove najave, Madžar kaže da se prehrambena sigurnost postiže podržavanjem poljoprivrede.

„Treba da podržimo domaće proizvođače, a ne da se ponašamo kao da je poljoprivreda neki neprijatelj. Naši poljoprivrednici suočavaju se sa tim da prodaju svoje proizvode, ali da mesecima, nekad čak i po godinu dana, čekaju da im se za to isplati novac. Poljoprivreda je kod nas trenutno pastorče”, zaključuje Madžar.

A da studenti planiraju ulaganje u poljoprivredu, vidi se i u sedmoj od predstavljenih 11 tačaka.

“Povezivanje univerziteta, instituta i strukovnih udruženja sa privredom. Snažni grantovi i subvencije za startapove, inovacije, domaće preduzetnike i poljoprivrednike, u cilju prelaska sa modela jeftine radne snage na savremenu privredu visoke vrednosti”, naveli su studenti.

11 tačaka „za oporavak zemlje“

Pored ovih mera, koje bi mogle da se smatraju najznačajnijima, studenti su najavili izmena Zakona o radu, kojima bi se maksimalno vreme rada na određeno smanjilo sa 24 na 12 meseci, odnosno sa dve na godinu dana. Time bi se, kako su naveli, “ukinula višegodišnja ucena zaposlenih i obezbedila radna sigurnost”.

Još jedna mera usmerena je na problem stanovanja. Konkretno, studentski program predviđa stanove sa povoljnim zakupom i mogućnošću otkupa za mlade parove, kao i zaposlene u prosveti i zdravstvu, “radi rešavanja stambenog pitanja, zasnivanja porodice i ostanka u državi”.

Pored ovih mera, studenti su najavili još i oslobađanje sudova i tužilaštva uz formiranje Specijalne tužilačke policije, Zakon o poreklu i oduzimanju nelegalno stečene imovine i lustraciju javnih funkcionera, oslobađanje medija, stručno zapošljavanje i departizaciju javnog sektora, inovacije u učenju i besplatne udžbenike. Takođe su najavili i dostupnije lekove i lekare u svakom selu.

Ovo, međutim, nije čitav program studenata, već samo deo predloženih mera. Do parlamentarnih izbora, zakazanih za 25. oktobar, ostalo je još nešto više od mesec dana, pa se može očekivati da će u narednim nedeljama program Studentske liste biti detaljnije predstavljen.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!