Režim Aleksandra Vučića dugo je potajno rehabilitovao Mladića, rehabilitujući ujedno sopstveni ratni i politički put, piše Filip Švarm u uvodniku novog broja „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (3. septembar).
„Njegovom mehanizmu vlasti bio je neophodan pogani mit o ‘junačkom generalu’ kako bi čitav srpski narod predstavio kao njegove i svoje saučesnike i sljedbenike“, piše tu.
Ali, kako Mladić od žustrog oficira došao do gospodara života i smrti, zločinca i kulta heroja? I šta će ga to nadživeti u ovom regionu?
„Arhetipski zaštitnik“
Mladić nije rođen kao nacionalni mit, piše u članku Igor Božić, već su njegov oreol planski zidali politički centri, televizije i novine u Beogradu i na Palama, još od početka ratova.
„Bio je JNA budak koji je preko noći postao srpski đeneral i natakao oficirsku šajkaču“, kaže jedan sagovornik „Vremena“ koji je devedesetih često izveštavao sa ratišta.
U javnosti Mladić nije izgledao kao deo korumpiranog paljanskog rukovodstva. Nije se razmetao novcem, porodica mu je živela kao tipična oficirska porodica, a njegov sukob sa Radovanom Karadžićem i Momčilom Krajišnikom mnogi su doživljavali kao pobunu vojnika protiv ratnih profitera.
Narodu, kaže reporter, nije bio potreban političar nego arhetipski zaštitnik.
Radijacija traje
U drugom članku, Boško Jakšić piše da sećanje neće izbledeti kada general bude pokopan.
„Samo je pitanje kakvo sećanje. Varaju se, nažalost, oni koji veruju da je ovo poslednja prilika da lik Ratka Mladića slobodno lebdi srpskim zemljama, regrutujući nacionaliste i uznemiravajući sve one koji se pitaju dokle će zvanična vlast u Beogradu blagonaklono da tetoši ekstremiste.“
„Ne zavaravajmo se. Ljudi koji danas oplakuju svog heroja jako dobro znaju koga i šta slave. Kobna radijacija se nastavlja“, piše on.
_Sve ove članke čitajte u paklenom izdanju „Vremena“ koje je na kioscima od četvrtka (3. septembar). Ili se _odmah pretplatite na digitalno izdanje
