Adriana Vilagoš je zlatom i rekordom Mediteranskih igara ponovo skrenula pažnju na atletiku. Njena medalja je i podsećanje da sportove koji Srbiji donose velike rezultate uglavnom pratimo tek kada dođu Olimpijske igre
Srpska atletičarka Adriana Vilagoš osvojila je zlatnu medalju u bacanju koplja na Mediteranskim igrama u Tarantu. Ujedno je oborila i rekord Mediteranskih igara s hicem od 65,93 metra.
U troskoku Srbija je osvojila dve medalje. Ivana Španović je skočila 14,09 što je bilo dovoljno za srebro, dok je Aleksandrija Mitrović skočila 13,69 i osvojila bronzu.
Srpska atletika poslednjih godina beleži sve bolje rezultate na krilima mladih sportistkinja Adriane Vilagoš i Angeline Topić, uz pomoć iskusne Ivane Španović, koja je u zalasku karijere.
Foto: FoNet/European AthleticsAtletika u usponu
Ovim rezultatima atletika je ponovo ušla u žižu javnosti kao dobar deo sportova koji u Srbiji počne da se prati na četiri godine kada su Olimpijske igre, uz povremene izlete kada se ostvare ovakvi uspesi.
Ko Srbiji donosi medalje
Srbija je od nezavisnosti 2006. na Olimpijskim igrama osvojila 28 medalja. Devet zlatnih, osam srebrnih i 11 bronzanih. Kada se pogleda raspored medalja, Srbija je 17 medalja osvojila u individualnim sportovima. Najuspešniji su bili strelci i tekvondo s pet medalja, tenis je doneo dve, a rvanje, kajak i kanu, plivanje, atletika i karate po jednu medalju.
Kada je reč o kolektivnim sportovima u njima je osvojeno 11 medalja. Vaterpolo kao najtroferniji srpski sport doneo je pet medalja, košarka tri, odbojka dve i basket 3×3 jednu.
Uvek u metu
Srbija poseduje sistem u streljaštvu, medalje se osvajaju u kontinuitetu od Igara u Seulu 1988. srpski olimpijci su osvajali barem jednu medalju u svakom olimpijskom ciklusu izuzev 2008. i 2016. godine u Pekingu odnosno Rio de Žaneiru.
Od nezavisnosti Srbije prve medalje doneli su Andrija Zlatić (bronzu) i Ivana Maksimović (srebro) 2012. u Londonu, na to su se nadovezali Milenko Sebić (bronza) i Damir Mikec (srebro) u Tokiju, dok su Zorana Arunović i Mikec osvojili zlato u paru u Parizu, zlato koje je u streljaštvu čekano od Seula.
FOTO: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆOsvajači medalja
Iz ciklusa u ciklus su srpski strelci pogađali u metu, ali van olimpijskog sela su neprimetni, iako svake godine na raznim takmičenjima osvajaju medalje.
Srpski sport svake četiri godine
Kao i streljaštvo i tekvondo je sport, koji nema nikakvu podršku do Olimpijskih igara. Od 2012. godine u kontinuitetu donosi medalje. Milica Mandić je u Londonu i Tokiju osvojila zlato, Tijana Bogdanović je u Rio de Žaneiru osvojila srebrno, a u Tokiju bronzu, niz je nastavila Aleksandra Perišić srebrom u Parizu.
To su tri različite generacije sportistkinja, koje dokazuju da postoji sistem koji donosi rezultate. Ipak, teško je setiti se kada je tekvondo bio predmet pažnje i razgovora, a nije reč o olimpijskim igrama.
Često se o atletici, tekvondou i streljaštvu, kao i o mnogim drugim sportovima, govori da su oni mali, ali oni su veliki po rezultatima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Novak Đoković prebrodio je očajan treći set, nadigrao Artura Rinderkneša u prvom međusobnom susretu i plasirao se u osminu finala Vimbldona 18. put. Sa 105 pobeda se izjednačio sa Rodžerom Federerom na vrhu večne liste ovog grend slema
Proširivši eliminacionu fazu na 32 ekipe, FIFA je dala više prilika autsajderima da iznenade favorite, kao što se pokazalo u uvodnim utakmicama šesnaestine finala – u porazima na penale Nemačke od Paragvaja i Holandije od Maroka. Bosanskohercegovačka reprezentacija dobila je, nakon pobede nad Katarom (3:1) i istorijskog plasmana u eliminacionu fazu, sedmodnevnu priliku da proslavi i dobro se pripremi za megdan sa domaćinom – Sjedinjenim Američkim Državama
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
