Gazde dižu plate u nebesa, ali dobrih majstora nema ni za lek

Tržište rada poslednjih godina potpuno je promenilo odnos prema zanatskim zanimanjima, pa se tako sve više ostvaruje ona narodna: „Zanat je zlata vredan“. A kakvo je vreme došlo, ovo važi i – bukvalno.

Naime, ono što je nekada važilo za rezervnu opciju za školovanje i zapošljavanje,  danas je među najtraženijim i finansijski najisplativijim profesijama, sa kojima se zarađuje po nekoliko hiljada evra mesečno.

Svedoci smo da dobar keramičar, vodoinstalater, električar ili zavarivač danas neretko zarađuje više od lekara i većine poslova koji zahtevaju fakultetsku diplomu.

Foto: Tanjug / Ministarstvo za brigu o selu / Saša Đorđević

Kancelarija u kombiju

O tome koliko su zanati značajni i isplativi, za „Međuvreme“, njuzletera nedeljnika „Vreme“ je govorio MIlan (39). On je pre decenije, za razliku od svojih drugova koji su upisivali fakultete, odlučio da postane majstor za klimatizaciju i grejanje.

To mu se isplatilo. Sada ima razvijen posao i dobru zaradu. Kaže da radi brzo i pedantno pa je tražen i izvan mesta gde živi. Sve to nije palo sa neba.

„Težak je ovo posao, radiš od jutra do sutra. Moraš da budeš dostupan, nema radnog vremena i vikenda. Nema praznika. Nema kancelarije. Moja je u kombiju“, rekao je Milan za Međuvreme.

Koliko ko zarađuje

Miloš Turinski, pr menadžer firme „Infostud“, navodi da podaci govore da su među najbolje plaćenim zanatima gipsari sa prosečnom zaradom od oko 151.000 dinara, keramičari i parketari sa oko 150.000, vodoinstalateri sa oko 147.000, moleri sa oko 138.000 i električari sa oko 135.000 dinara. Automehaničari ostvaruju prosečnu zaradu od oko 115.000 dinara. Turinski dodaje da iskusni majstori koji rade privatno ili vode sopstveni posao mogu da zarade i značajno više, po nekoliko hiljada evra mesečno.

Kod nas je u poslednje vreme karakteristično i da za pojedina rada mesta ima velikih odskakanja u zaradama.

„Koliko daleko ide borba za kvalitetne radnike najbolje pokazuje podatak da smo u prethodnih godinu dana imali oglas za šefa kuhinje sa ponuđenom platom od čak 3.000 evra. Reč je o seniorskoj poziciji koja zahteva veliko iskustvo i znanje, ali i pokazuje koliko su poslodavci danas spremni da plate kvalitetne kadrove kada ih je sve teže pronaći“, naglašava on.

Međutim, najveći problem danas nije visina zarade, već nedostatak ljudi.

„Poslodavci sve češće navode da kandidata jednostavno nema. Nekada je najveći izazov bio ponuditi veću platu, a danas pronaći čoveka koji želi da se bavi zanatom. Zato su kompanije sve spremnije da zaposle i ljude bez iskustva i same ih obuče, jer je to često jedini način da obezbede radnu snagu“, kaže Turinski za „Vreme“.

Podseća da se godinama mladima slala poruka da je fakultet jedini put do uspeha. Danas plaćamo cenu takvog razmišljanja.

„Dok broj diplomaca raste, broj kvalitetnih zanatlija opada, zbog čega tržište njihove veštine vrednuje više nego ikada ranije. Deficit zanatskih zanimanja nije kratkoročan problem, već traje godinama i predstavlja jednu od najvećih strukturnih slabosti domaćeg tržišta rada“, objašnjava naš sagovornik.

Foto: Tanjug / Ministarstvo za brigu o selu / Saša Đorđević

Majstora za klima uređaje nema nigde

Poseban izazov, dodaje, predstavlja nedostatak kvalifikovanih servisera klima uređaja, rashladnih sistema i mašinskih tehničara.

„Reč je o zanimanjima za koja je potrebno specifično znanje i praktično iskustvo koje se ne stiče brzo. Zbog toga poslodavci često ne traže samo radnika, već čoveka koji može odmah samostalno da radi, a takvih kandidata je sve manje“, ističe Turinski.

Klima majstori su možda najbolji primer kako danas izgleda tržište rada u Srbiji.

„Čim stignu prvi toplotni talasi, raste i potražnja za monterima i serviserima klima uređaja. Iz aktuelnih oglasa na Poslovima Infostud vidi se da iskusni serviseri i monteri mogu da računaju na zarade od oko 150.000 do 160.000 dinara. Klima uređaj danas ima gotovo svako domaćinstvo, ali ljudi koji umeju da ga kvalitetno ugrade i servisiraju postaju sve ređi. Posla ima više nego ljudi koji umeju da ga rade“, konstatuje Turinski.

Ovaj problem ne može da se reši preko noći.

„Zanatlija se ne postaje za mesec dana. Potrebno je da se više mladih opredeljuje za stručne škole i zanatska zanimanja, da se unapredi praktična nastava i saradnja između škola i privrede, ali i da kompanije nastave da ulažu u interne obuke i razvoj novih kadrova“, kaže on.

Foto: Aleksandar Abđić

Uvoz radnika ne rešava problem

U suprotnom, upozorava, jaz između potreba tržišta rada i broja kvalifikovanih majstora nastaviće da raste.

Uvoz stranih radnika donekle pomaže u građevinarstvu i proizvodnji, ali ne rešava problem nedostatka domaćih kvalifikovanih majstora, navodi Turinski. Poslodavci i dalje, najviše žele radnike koji mogu odmah da se uključe u posao i imaju odgovarajuće iskustvo.

Dok se sve više govori o veštačkoj inteligenciji i poslovima budućnosti, tržište rada pokazuje da će i narednih godina među najtraženijima biti keramičari, vodoinstalateri, električari, gipsari, parketari, stolari…. To su poslovi koje tehnologija još dugo neće moći da zameni.

Ističe da se često kaže da diploma više nije garancija visoke zarade, ali ni zanat nije garancija uspeha sam po sebi. Tržište rada najviše nagrađuje retke i tražene veštine, a kvalitetni zanatlije postali su jedna od najvrednijih grupa radnika u Srbiji.

„Ako bih jednom rečenicom opisao trenutno stanje na tržištu rada, rekao bih da dobar majstor danas ne traži posao, već posao traži njega“, zaključuje Turinski.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!