Nacrt novog Zakona o prevozu putnika donosi promene za taksi prevoz. Cena vožnje preko aplikacije mogla bi da bude 30 odsto viša ili 20 odsto niža
Način na koji građani naručuju taksi, ali i cena koju za vožnju plaćaju, mogli bi da budu promenjeni ukoliko bude usvojen Nacrt novog Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, piše portal Biznis.rs.
Kako se naovdi u tekstu, jedna od najvažnijih novina odnosi se na vožnje koje se ugovaraju putem elektronskih platformi i aplikacija. Prema predloženim rešenjima, cena takve vožnje mogla bi da odstupa od lokalne taksi tarife – u zavisnosti od potražnje, korisnik bi mogao da plati do 30 odsto više ili 20 odsto manje.
U Strukovnom udruženju taksi preduzetnika Beograda (SITAB), međutim, smatraju da bi ovakav model mogao da izazove brojne probleme na tržištu i da nije u interesu ni putnika ni taksi preduzetnika.
„U nacrtu novog Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju aplikacija određuje cenu, odnosno oni koji ugovaraju vožnju preko aplikacije imaju monopol na tržištu, pa se ovim praktično ukida taksimetar i propisana cena koju određuje lokalna uprava. Tu razliku u cenama snose korisnici ili taksisti. Takva praksa se svuda ukida, propisane cene se utvrđuju kako bi se korisnici taksi usluga zaštitili i znali cenu usluge, kao i da ne bi bilo dampinga i da bi se sprečila prevelika naplata. Mi želimo isključivo propisanu cenu, shodno zakonu o trgovini. Lokalni organ ima pravo da propiše pojedine cene proizvoda i usluga, to važi od 2018. godine, i odlično se pokazalo u praksi“, ističu iz SITAB-a.
Prema njihovom stavu, korisnicima je najvažnije da dobiju profesionalnu uslugu, da unapred znaju cenu vožnje, da ih prevozi profesionalni vozač i da imaju osiguranje tokom vožnje, dodaje se na portalu Biznis.rs.
U SITAB-u posebno ukazuju i na problem rada takozvanih „divljih taksista“, odnosno vozača koji, prema njihovim tvrdnjama, rade mimo propisa.
„Mi nismo pozvani da učestvujemo u izradi zakona. Dali smo u pisanoj formi 15 predloga, nijedan nije uzet u razmatranje. Postojeći zakon je odličan, a ovakav predlog novog zakona ne sme biti usvojen, jer je pripremljen za privatizaciju taksi delatnosti, u korist privilegovanih gazda i aplikacija. Vodi ka gašenju taksi preduzetnika“, navode iz ovog udruženja.
Jedan od zahteva taksi preduzetnika jeste i izrada nove studije auto-taksi prevoza, kojom bi se utvrdilo koliko je vozila zaista potrebno Beogradu.
Kako navode, poslednja studija urađena je 2019. godine, dok je Grad Beograd, prema njihovom tumačenju, dužan da takvu analizu radi svakih pet godina.
„Neophodna je studija auto-taksi prevoza koja je poslednji put rađena 2019. godine. Grad Beograd je dužan da je izradi svakih pet godina, odnosno Saobraćajni ili Mašinski fakultet u Beogradu – da se izračuna broj vozila koji je potreban korisnicima taksi prevoza, a da bi ovaj naš posao bio isplativ. Beogradski taksisti godišnje uplaćuju u budžet Republike Srbije 15 miliona evra“, ističu iz SITAB-a.
Oni traže i uvođenje pravila „jedno vozilo – jedan vozač“, umesto sadašnje mogućnosti da više vozača koristi isti automobil.
U udruženju smatraju da bi Nacrt zakona mogao da snizi profesionalne standarde u taksi delatnosti.
Posebno im smeta predlog prema kojem bi za posao taksiste bili dovoljni B kategorija i treći stepen stručne spreme, dok bi bili ukinuti pojedini sadašnji uslovi, uključujući kvalifikaciju KV vozača i pet godina profesionalnog iskustva.
„Takođe treba uvesti strožu kontrolu u našoj delatnosti, posebno kada su u pitanju kvalifikacije vozača, jer je vrlo bitno ko vas vozi i koliko je edukovan iz oblasti saobraćaja i bezbednosti. Nacrt zakona predviđa da je taksista neko ko ima samo B kategoriju i treći stepen stručne spreme, a ukida se KV vozač i pet godina profesionalnog iskustva, što je baš degradirajuće za našu profesiju. Taksi prevoz je deo javnog prevoza i profesionalni vozači treba da ga obavljaju, uz sve važeće uslove koji sadašnji zakon propisuje“, ističu iz SITAB-a.
Iz ovog udruženja ukazuju da problemi u taksi delatnosti traju godinama i da je, pre donošenja novih pravila, potrebno detaljno sagledati stanje na tržištu.
SITAB očekuje veću uključenost nadležnih institucija, pre svega Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i gradskog Sekretarijata za saobraćaj.
Kako navode, godinama šalju dopise i izveštaje o problemima, ali konkretna reakcija izostaje.
„Mi njima redovno šaljemo dopise, izveštaje o problemima, a oni međusobno prebacuju nadležnosti i ulazimo u začarani krug. To traje godinama, a problemi ostaju. Neophodno je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izvrši nadzor nad primenom zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju u Beogradu. Obratili smo se i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje je potvrdilo da nadzor treba da vrši ministarstvo saobraćaja, kao i premijeru. Odgovor i postupanja još čekamo“, ističu sagovornici.
Iz SITAB-a podsećaju da su od 2009. godine pokretali različite inicijative u vezi sa taksi delatnošću – od uvođenja propisane cene i subvencija za automobile, do izrade studije o optimalnom broju vozila.
Navode i da su nadležnim institucijama uputili više od 3.000 dopisa, dva puta učestvovali u izradi zakona i organizovali šest protesta.
Za sada nije poznato u kojoj će meri njihove primedbe biti prihvaćene i kakav će biti konačan tekst Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
