Umesto da objasne šta se dogodilo 15. marta prošle godine, vlast i tužilaštvo iznose teške optužbe na račun studenata, uključujući tvrdnje o terorizmu i planiranom državnom udaru
Slučaj upotrebe „zvučnog topa“ na beogradskim demonstracijama od 15. marta prošle godine, koji se mesecima pominjao u javnosti, naprasno je oživeo u proteklih desetak dana pokretanjem istrage Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu i sinhronizovanim optužbama najviših državnih zvaničnika na studente.
Vlast i tužilaštvo su ovu temu sada zvanično prebacili, sa polja policijske brutalnosti i prava građana da saznaju šta se desilo te večeri, na teren optužbi za državni udar, terorizam i „hibridni rat protiv Srbije“.
Dok državni vrh tvrdi da ima neoborive dokaze da je ceo incident bio „režirana simulacija“ opozicije i studenata sa ciljem nasilne promene vlasti, prozvane organizacije i opozicioni prvaci uzvraćaju optužbama da je reč o brutalnom političkom progonu i pokušaju zataškavanja upotrebe nelegalnog oružja protiv sopstvenih građana.
Povod za najnoviji talas optužbi jeste dokument koji je Više javno tužilaštvo označilo kao ključni dokaz. Prema navodima VJT-a, tokom pretresa prostorija na Filozofskom fakultetu pronađen je zapisnik sa sastanka organizacije „Studenti u blokadi“ iz januara 2025. godine – dva meseca pre spornog protesta. U tom dokumentu se, kako tvrdi tužilaštvo, eksplicitno pominje zvučni top.
Na osnovu ovog nalaza, VJT je izdalo hitan nalog Službi za borbu protiv terorizma i ekstremizma UKP-a da identifikuje i sasluša sve učesnike tog sastanka. Državni organi su izneli zvaničnu sumnju da incident na protestu 15. marta nije bio stvaran, već unapred isplanirana akcija kojom je simuliran napad na demonstrante kako bi se optužila država, izazvali masovni nemiri i izvršio poziv na nasilnu promenu ustavnog uređenja.
A onda su na scenu stupili najviši funkcioneri vladajuće koalicije koji su se proteklih dana nadovezali novim i inovativnim optužbama na račun organizatora protesta.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da je afera „zvučni top“ detaljno planirana radi dehumanizacije vlasti i izazivanja sukoba u zemlji.
„Cilj je bio izazivanje građanskog rata i pojačavanje maksimalnog stranog pritiska na Srbiju, gde je krajnja meta bio sam predsednik Vučić“, poručila je Brnabić.
Predsednik Aleksandar Vučić ponovio je da država nikada nije koristila zvučno oružje protiv naroda, dodajući da je suština ove afere „proizvodnja efekta u Briselu i pritisak na Srbiju iznutra i iz regiona“. Resorni ministri su otišli korak dalje, poručujući da niko neće biti zaštićen od krivično-pravne odgovornosti – „od studenata do političara“.
Pored organizatora sastanka, Tužilaštvo je policijskim službama naložilo opsežne provere koje obuhvataju i širi krug građana. Zahteva se identifikacija i saslušanje svih osoba i javnih ličnosti koje su u medijima i na društvenim mrežama tvrdile da je top upotrebljen.
Posebna tačka istrage usmerena je na zdravstveni sektor: MUP ima zadatak da utvrdi ko je tobože organizovao i koordinisao lekarske preglede za preko 500 građana koji su nakon protesta prijavili simptome poput mučnine, dezorijentacije i oštećenja sluha. Istražuje se i logistika samog skupa, uključujući naredbe o skidanju redarskih prsluka.
Sa druge strane, organizacija „Studenti u blokadi“ i predstavnici opozicije oštro odbacuju optužbe, ocenjujući ih kao „montiranu aferu“ i pokušaj kriminalizacije legitimnog građanskog bunta.
U svom saopštenju, studenti navode da se sporni zapisnik iz januara odnosio na analizu potencijalnih pretnji i represije režima pred tadašnje proteste na Autokomandi, a ne na bilo kakvo režiranje incidenata. Oni naglašavaju da vlast koristi pravosudni sistem za zastrašivanje mladih i skretanje pažnje sa nalaza nezavisnih istraga.
Aktivisti podsećaju da je više od 3.500 građana dalo svedočanstva o zdravstvenim tegobama, kao i da je međunarodna organizacija za audio-forenziku „Earshot“ analizom snimaka zaključila da je na protestu najverovatnije upotrebljen sonični uređaj velikog dometa (LRAD). Takođe, ističe se da su institucije Evropske unije i Evropski sud za ljudska prava već zatražili od Beograda zvanično izjašnjenje o posedovanju i upotrebi uređaja LRAD 450XL u posedu MUP-a.
U serijalu „Dosije Huk“ redakcije „Vremena“, događaj je rekonstruisan kroz višenedeljni rad na terenu, svedočenja i analizu video-materijala. Posebno je značajno da se, u kratkom vremenskom periodu, nakon poziva javilo oko dve stotine svedoka – dok je kasnije ukupno prikupljeno i znatno više iskaza građana koji su se zatekli u zoni događaja.
Svedočanstva opisuju isti trenutak na dramatično različite načine: jedni govore o „nevidljivom talasu“ koji je prošao ulicom, drugi o zvuku nalik avionu u niskom letu, treći o „praznom prostoru“ koji se u sekundama otvorio kroz masu. Upravo ta raznolikost percepcije čini jezgro problema: nema jednog opisa, ali postoji konzistentan vremenski okvir – 19:11 i nagli razlaz mase u potezu od nekoliko stotina metara.
Prema rekonstrukciji „Vremena“, epicentar događaja bio je između raskrsnice kod Londona i Slavije, u Ulici kralja Milana, gde je došlo do naglog razdvajanja ljudi i kratkotrajnog, ali intenzivnog stampeda. 
U „Dosijeu Huk“ posebno se ističe da ni nakon više meseci nije bilo konačnog dokaza o tome šta je izazvalo reakciju mase. Ipak, otvorene su dve paralelne interpretacije: jedna koja govori o lancu događaja koji je uključivao bacanje topovskih udara i koordinisano izazivanje haosa, i druga koja insistira na tome da je reč o psihološkoj reakciji mase u uslovima pojačane tenzije.
Dodatnu složenost unosi i tvrdnja dela stručnjaka i aktera da se efekat koji su ljudi opisivali ne uklapa lako u uobičajene modele masovne panike. Upravo zato je u javnosti opstala i hipoteza o upotrebi akustičnog sredstva poput LRAD uređaja (tzv. „zvučnog topa“), iako nijedna institucija do danas nije predočila dokaz da je takvo sredstvo korišćeno.
Ono što ostaje nesporno jeste da su posledice događaja realne: povrede u stampedu, medicinski pregledi građana koji su prijavljivali tegobe poput zujanja u ušima, mučnine i dezorijentacije, kao i dugotrajan osećaj nesigurnosti među učesnicima protesta.
Nakon otvaranja istrage Višeg javnog tužilaštva i optužbi vlasti najvažnije pitanje koje se otvara nije više samo šta se dogodilo 15. marta, već kako institucije upravljaju posledicama tog događaja?
Više je nego očigledno da su vrh vlasti i institucije, koje je bespogovorno slušaju, krenuli u žestok napad kako bi se skinula odgovornost sa policije i krivica svalila na studente i građane, i kako su zapravo oni krivi za zvučni udar, državni udar, hibridni rat ili šta god. Učesnici ovog događaja se otvoreno kvalifikuju kao teroristi od strane predstavnika vlasti, pa ostaje da se vidi kako će tužilaštvo nadalje delovati.
Ovakav razvoj situacije dodatno produbljuje nepoverenje između institucija i javnosti koja smatra da ključna pitanja i dalje ostaju bez odgovora. Umesto razjašnjenja, svaki novi institucionalni potez proizvodi nove sumnje i pitanja, a slučaj „zvučnog topa“ se sve više pretvara u političku i društvenu svađu koja nadilazi sam događaj od 15. marta.
U tom smislu, dalji tok istrage neće biti presudan samo za utvrđivanje eventualne odgovornosti, već i za to da li će institucije uspeti da povrate kredibilitet u javnosti ili će ovaj slučaj ostati trajno otvoreno polje političkih huškanja na neistomišljenike, u kojem se činjenice i njihova tumačenja i dalje razilaze bez izgleda za konačno razrešenje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
