Vlast muči i bije, a to je samo još jedna vest

Napad na reditelja Stevana Filipovića kojem je otet telefon uz batine, progon advokata iz Valjeva, prebijanje pisca Vladimira Arsenijevića, događaji su koji se razlikuju samo u detaljima.

„Šire gledano, deo su iste slike, slike režima koji se raspada pred očima građana i sada radi samo ono što najbolje zna: muči i bije“, piše Jovana Gligorijević za novi broj „Vremena“ (četvrtak, 13. avgust).

Foto: Tanjug/MUP Srbije

Nasilje kao svakodnevica

„Postoji tačka u raspadanju jednog režima kada nasilje prestane da bude vest i postane atmosfera. Društvo tada počinje da se navikava na ono što bi u normalnim okolnostima predstavljalo ozbiljan poremećaj javnog reda i političkog života“, navodi se u tom tekstu.

„Navikavanje na nasilje predstavlja možda i najvažniji politički učinak režima, jer društvo koje prestane da očekuje reakciju institucija počinje da nasilje prihvata kao deo svakodnevice.“

Posledica – nema

Gligorijević piše da vlast više ne mora svakom nasilniku pojedinačno da izda naredbu da bi proizvela ambijent u kojem nasilje postaje verovatnije.

„Dovoljno je da kroz svoje medijske i političke kanale prilično dugo označava određene ljude kao neprijatelje, izdajnike, strane plaćenike ili osobe koje rade protiv države. Takav jezik sam po sebi nije isto što i fizički napad i bilo bi pogrešno tvrditi da svako ko nekoga targetira u medijima neposredno naređuje nasilje“, piše ona i dodaje:

„Problem nastaje kada se targetiranje ponavlja, kada se žrtve unapred prikazuju kao legitimni objekti mržnje i kada institucije nakon napada ne pokažu da će počinilac zaista snositi posledice.“

Ceo članak čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (13. avgust) ili iskoristite ogroman avgustovski popust da se pretplatite na digitalno izdanje!