Šta je „Narodna partija bubašvaba“?
To je najnoviji politički fenomen u Indiji. Pokret je nastao 16. maja na društvenim mrežama pod satiričnim sloganom „Glas lenjih i nezaposlenih“.
Za samo tri nedelje prešao je put od virtuelne šale do masovnih uličnih protesta. Danas njihova Instagram stranica ima više od 22 miliona pratilaca – daleko više od vladajuće Indijske narodne partije Bharatiya Janata Party (BJP) premijera Narendre Modija (9,5 miliona) i glavne opozicije (13,9 miliona), piše DW.
Kako je nastao ovaj neobičan pokret?
Sve je počelo u sudnici Vrhovnog suda Indije. Predsednik suda Surja Kant je, odbacujući jednu tužbu, oštro ukorio advokate i nezaposlene mlade ljude koji kritikuju državne institucije na internetu. Uporedio ih je sa „bubašvabama i parazitima“.
Ova uvreda je izazvala masovni bes u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, ali i pokrenula lavinu kreativnog otpora. Mladi su bubašvabu odmah prihvatili kao svoj zvanični znak prkosa.
Zašto je pokret tako brzo postao masovan?
Indija ima najveću populaciju mladih na svetu – oko 400 miliona. Generacija Z je duboko razočarana trenutnim stanjem, a „bubašvabe“ su pokrenule pitanja koja ih najviše bole: probleme u obrazovnoj i migracionoj politici, kao i nedostatak radnih mesta.
Mnogi od njih su izuzetno kritični prema Modijevoj vladajućoj stranci zbog rastuće religijske polarizacije, sve veće nejednakosti i nagomilanih ekonomskih pritisaka.
Ko vodi indijske „bubašvabe“?
Iza pokreta stoji Abhidžit Dipke (30), strateg za digitalne komunikacije i diplomac sa Univerziteta u Bostonu. Rođen je u Indiji, poslednje dve godine živi u SAD. On ističe da stranka nema veze sa starim političkim blokovima i da želi da stvori platformu za milione onih koji se osećaju nevidljivo.
„Među mladima tinja osećaj da trenutni politički sistem jednostavno ne mari za njih, bilo da je reč o vlasti ili o opoziciji“, izjavio je Dipke.
Kakav je program ove stranke i ko može da se učlani?
Stranka ne mari za religiju, kaste i pol, a kriterijumi za prijem članova su čista satira – odnosno atributi koje neki političari i državni službenici pripisuju mladima:
- nezaposlenost (prisilna ili iz principa),
- lenjost (fizička neaktivnost),
- hronična prisutnost na internetu (najmanje 11 sati dnevno).
Oštra i iskrena veština kritikovanja sistema
Ipak, njihov zvanični manifest sadrži vrlo ozbiljne i radikalne zahteve:
- Nema nagrada za sudije: Predsednik Vrhovnog suda ne može dobiti mesto u parlamentu nakon isteka mandata.
- Jednake šanse za žene: Polovina mesta u parlamentu i 50% svih ministarskih funkcija moraju pripasti ženama.
- Sloboda medija: Oduzimanje licenci korporativnim medijima koji služe vlastima i istraga bankovnih računa režimskih novinara.
- Kraj političkog preletanja: Svaki poslanik koji promeni stranku dobija zabranu bavljenja politikom na 20 godina.
Zašto su bubašvabe baš sada izašle na ulice?
Pokret je prvi put izveo ljude na ulice Nju Delhija 6. juna zbog ogromnog skandala u obrazovanju.
Državni prijemni ispit za medicinu otkazan je zbog sumnje da su testovi procurili u javnost, ali tek nakon što je 2,2 miliona studenata već polagalo ispit. Gubitak nade u fer sistem izveo je masu pred Parlament.
Demonstranti su nosili nacionalne zastave i knjige skandirajući: „Bubašvabe dolaze, ministar odlazi!“.
Vladi je dat rok od sedam dana za smenu ministra obrazovanja, uz pretnju da će se protesti proširiti na celu zemlju.
Može li ovaj pokret postati stvarna politička moć?
Uspon ovog pokreta prati širi trend u Južnoj Aziji, gde su ulični protesti mladih vođeni preko društvenih mreža već menjali režime u Šri Lanki i Bangladešu.
Međutim, prelazak sa društvenih mreža na terensku organizaciju biće težak ispit.
Registracija stranke u Indiji zahteva strogu birokratiju, finansijsku transparentnost i infrastrukturu. Pored toga, izborni propisi im verovatno neće dozvoliti da bubašvaba bude zvanični logo na glasačkim listićima.
Kako reaguje vlast?
Skeptici i pristalice premijera Modija odbacuju pokret kao prolazni internet trik koji nema snagu da mobiliše ljude na duže staze.
Pojedini državni funkcioneri čak tvrde da iza svega stoje „neprijatelji iz inostranstva“, pominju susedni Pakistan ili Soroša.
Modijeva vlada je tokom protekle decenije surovo gušila proteste poljoprivrednika i studenata kroz hapšenja aktivista, što kritičari vide kao jasan pokušaj ućutkivanja svakog drugačijeg mišljenja.
Bubašvaba kao simbol pobune
To nije novo.
Ovaj insekt ima dugu tradiciju u političkom buntu. Čuvena pesma „La Kukarača“ (Bubašvaba) bila je himna Meksičke revolucije (1910–1920) i služila je za ismevanje korumpiranog predsednika i opšteg društvenog rasula.
Takođe, u kultnoj „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela, himna pobunjenih životinja „Zveri Engleske“ opisana je kao dirljiva melodija koja zvuči upravo kao mešavina stare balade i „La Kukarače“. Istorija se ponavlja – ono što najviše plaši ljude na vlasti nije organizovana opozicija, već kolektivni podsmeh koji ruši privid njihovog autoriteta.
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
