Razorena je zajednica koja počiva na zakonima i bačena grabljivcima. Zbog toga ljudi pokušavaju da pronađu minimum zajedničke supstancije, najmanji zajednički sadržalac koji bi ih uverio da nisu sami. Otud redovi pred čudotvornom tkaninom
...Ivan Milenković
Časni pojas Presvete Bogorodice je, ako to neko već ne zna, parče tkanine s čudotvornim svojstvima (kako nam je lepo objasnio predsednik Republike) i jedna od najvećih pravoslavnih svetinja (i to nam je predsednik saopštio), ali je za nju, pre nego što je uz državne počasti dopremljena u Hram Svetog Save na Vračaru, malo koji ovdašnji vernik uopšte znao. Koja čudesa izvodi osim što leči neplodnost nismo uspeli da saznamo, ali znatan broj muškaraca koji su stajali u redovima što po okolnim uličicama vijugaju sve do crkve, svedoči o širem spektru čuda. U potrazi za (nekim) odgovorima potpisnik ovih redova je zalazio među vernike, predstavljao se i pitao ih da li bi popričali o časnom pojasu presvete Bogorice. Ovaj tekst nastaje na uzorku od dvadesetak sagovornika i na logici.
Jedna vernica je, kaže ne bez ponosa, već dva puta prošla pored čudotvorne tkanine, ali radoznalom potpisniku ovih redova nije uspela da objasni zašto je to uradila dva puta, niti zašto to radi treći put, s obzirom na to da je majka dvoje dece. “Kako zašto stojim u redu?”, pitanjem je odgovorila na pitanje, kao da je najnormalnije na svetu stajati u redu sat vremena da bi se prošlo pored čudotvorne tkanine. “Ja sam vernica”, dodala je. Ljubazno sam joj objasnio da sam pretpostavio da je vernica, nego me zanima zašto čeka u ovolikom redu da bi treći put prošla pored pojasa presvete Bogorodice. Ponovo joj se na licu ukazao zbunjen izraz. Tada sam skopčao da je za nju sasvim prirodno da stoji u redu i posećuje tkaninu, kao što je prirodno da pije vodu, na primer: ne pitaš se zašto piješ, nego piješ. Da li veruje u čudotvorno dejstvo tkanine? Naravno da veruje, zašto bi inače stajala u redu. “Ali vi već imate decu”, kažem oprezno. Moja sagovornica opet ostaje bez reči. Ljubazno je pozdravljam i odlazim.
Proćaskao sam i s jednim sredovečnim, elegantnim parom. Na pitanje zašto čekaju u redu kratko kažu: “Tradicija”. Poštuju tradiciju i veruju da nema opstanka bez poštovanja tradicije. Tu se potpuno složim i pitam da li su znali za čudotvornu tkaninu pre nego što je, uz visoko pokroviteljstvo predsednika Republike, dopremljena u Beograd? Iskreni da budu, kaže elegantna gospođa, nisu. A da li veruje u čudotvorne moći tkanine? Ne baš, odgovora gospodin bez premišljanja. Pa zbog čega onda čekaju u redu, pitam još jednom? Uočavam kako se gospođin u pogled uvlači nervoza, ne čekam reakciju, doviđenja, kažem, i pedesetak metara dalje pronalazim studenta spremnog za razgovor.
Zašto hoće da prođe pored čudotvorne tkanine? Zato što je Srbin, odgovara. Studira tehničke nauke te ne insistiram na podrobnom objašnjenju, ali ga ipak pitam kakve veze ima etnička pripadnost s tkaninom koju je neko proglasio čudotvornom? Ispostavlja se da nema odgovor na to pitanje. Ni on ne veruje u čuda, “premda ima tu nešto”. Šta ima? pitam. Ne zna baš, ali ima nešto. Kako ne primećujem nervozu u njegovom držanju, pitam ga šta misli o studentskom pokretu. Tu me dočeka širok osmeh, sve najbolje, kaže, i sam je aktivan učesnik. “Pa šta ćeš ovde?”, pitam. On, međutim, ne razume šta ga pitam. Ne vidi nikakav problem u tome što je 23. maja bio na Slaviji i što je sada ovde.
Kada se poslože delovi velike i tmurne slagalice izdvaja se mogućnost koju bi nauka mogla da potvrdi ili opovrgne: redove pravi nedostatak političke zajednice, neimanje zajedništva, izostanak vezivnog tkiva. Miloševićev i Vučićev režim zapravo su, sve insistirajući na srpstvu kao vezivnom tkivu, razorili zajednicu kao kontekst u kojem je moguće živeti u raznovrsnosti.
Zbog toga ljudi pokušavaju da pronađu minimum zajedničke supstancije, najmanji zajednički sadržalac koji bi ih uverio da nisu sami. Tkanina je, nesumnjivo, proizvod manipulativnog uma, ali šta ako se manipulacija okrene protiv manipulatora?
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
“Studentska lista ima veliki broj stručnih ljudi iz različitih oblasti – zdravstva, poljoprivrede, kulture i drugih. Imamo mogućnost da zajedno stvaramo rešenja i dajemo predloge, jer je svako od nas stručan u nekoj oblasti. Zajedno možemo da stignemo do našeg cilja”
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
