Razorena je zajednica koja počiva na zakonima i bačena grabljivcima. Zbog toga ljudi pokušavaju da pronađu minimum zajedničke supstancije, najmanji zajednički sadržalac koji bi ih uverio da nisu sami. Otud redovi pred čudotvornom tkaninom
Časni pojas Presvete Bogorodice je, ako to neko već ne zna, parče tkanine s čudotvornim svojstvima (kako nam je lepo objasnio predsednik Republike) i jedna od najvećih pravoslavnih svetinja (i to nam je predsednik saopštio), ali je za nju, pre nego što je uz državne počasti dopremljena u Hram Svetog Save na Vračaru, malo koji ovdašnji vernik uopšte znao. Koja čudesa izvodi osim što leči neplodnost nismo uspeli da saznamo, ali znatan broj muškaraca koji su stajali u redovima što po okolnim uličicama vijugaju sve do crkve, svedoči o širem spektru čuda. U potrazi za (nekim) odgovorima potpisnik ovih redova je zalazio među vernike, predstavljao se i pitao ih da li bi popričali o časnom pojasu presvete Bogorice. Ovaj tekst nastaje na uzorku od dvadesetak sagovornika i na logici.
Jedna vernica je, kaže ne bez ponosa, već dva puta prošla pored čudotvorne tkanine, ali radoznalom potpisniku ovih redova nije uspela da objasni zašto je to uradila dva puta, niti zašto to radi treći put, s obzirom na to da je majka dvoje dece. “Kako zašto stojim u redu?”, pitanjem je odgovorila na pitanje, kao da je najnormalnije na svetu stajati u redu sat vremena da bi se prošlo pored čudotvorne tkanine. “Ja sam vernica”, dodala je. Ljubazno sam joj objasnio da sam pretpostavio da je vernica, nego me zanima zašto čeka u ovolikom redu da bi treći put prošla pored pojasa presvete Bogorodice. Ponovo joj se na licu ukazao zbunjen izraz. Tada sam skopčao da je za nju sasvim prirodno da stoji u redu i posećuje tkaninu, kao što je prirodno da pije vodu, na primer: ne pitaš se zašto piješ, nego piješ. Da li veruje u čudotvorno dejstvo tkanine? Naravno da veruje, zašto bi inače stajala u redu. “Ali vi već imate decu”, kažem oprezno. Moja sagovornica opet ostaje bez reči. Ljubazno je pozdravljam i odlazim.
Proćaskao sam i s jednim sredovečnim, elegantnim parom. Na pitanje zašto čekaju u redu kratko kažu: “Tradicija”. Poštuju tradiciju i veruju da nema opstanka bez poštovanja tradicije. Tu se potpuno složim i pitam da li su znali za čudotvornu tkaninu pre nego što je, uz visoko pokroviteljstvo predsednika Republike, dopremljena u Beograd? Iskreni da budu, kaže elegantna gospođa, nisu. A da li veruje u čudotvorne moći tkanine? Ne baš, odgovora gospodin bez premišljanja. Pa zbog čega onda čekaju u redu, pitam još jednom? Uočavam kako se gospođin u pogled uvlači nervoza, ne čekam reakciju, doviđenja, kažem, i pedesetak metara dalje pronalazim studenta spremnog za razgovor.
Zašto hoće da prođe pored čudotvorne tkanine? Zato što je Srbin, odgovara. Studira tehničke nauke te ne insistiram na podrobnom objašnjenju, ali ga ipak pitam kakve veze ima etnička pripadnost s tkaninom koju je neko proglasio čudotvornom? Ispostavlja se da nema odgovor na to pitanje. Ni on ne veruje u čuda, “premda ima tu nešto”. Šta ima? pitam. Ne zna baš, ali ima nešto. Kako ne primećujem nervozu u njegovom držanju, pitam ga šta misli o studentskom pokretu. Tu me dočeka širok osmeh, sve najbolje, kaže, i sam je aktivan učesnik. “Pa šta ćeš ovde?”, pitam. On, međutim, ne razume šta ga pitam. Ne vidi nikakav problem u tome što je 23. maja bio na Slaviji i što je sada ovde.
Kada se poslože delovi velike i tmurne slagalice izdvaja se mogućnost koju bi nauka mogla da potvrdi ili opovrgne: redove pravi nedostatak političke zajednice, neimanje zajedništva, izostanak vezivnog tkiva. Miloševićev i Vučićev režim zapravo su, sve insistirajući na srpstvu kao vezivnom tkivu, razorili zajednicu kao kontekst u kojem je moguće živeti u raznovrsnosti.
Zbog toga ljudi pokušavaju da pronađu minimum zajedničke supstancije, najmanji zajednički sadržalac koji bi ih uverio da nisu sami. Tkanina je, nesumnjivo, proizvod manipulativnog uma, ali šta ako se manipulacija okrene protiv manipulatora?
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
