„Srbija ili mafija“: Šta su sve studenti poručili sa Slavije

Na skupu na Slaviji, u subotu 23. maja, uz slogan „Srbija ili mafija“ govorilo se o kulturi, vladavini prava, zdravstvu, radničkim pravima, poljoprivredi i zaštiti prirodnih resursa. Zato se otvorilo pitanje da li je javnost čula obrise političkog programa studentskog pokreta ili poruke nezadovoljstva i namere koje tek treba pretvoriti u konkretne mere?

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić za „Vreme“ kaže da je u govorima video naznaku pomeranja ka programu, iako to, kako naglašava, i dalje ne bi mogao nazvati političkim programom. Kao jedan od važnijih trenutaka izdvaja poruku studenta Andreja Tanka da se studentski pokret transformisao u narodni pokret.

„To je bitan pomak, jer nakon takve izjave više ne morate da lepite nalepnice ‘Studenti pobeđuju’, već možete ‘Narod pobeđuje’”, kaže Vranić.

Preokretanje naprednjačkog jezika

On smatra i da je slogan „Srbija ili mafija“ pokušaj da se politički jezik koji Srpska napredna stranka godinama koristi protiv svojih političkih protivnika sada okrene protiv same vlasti.

Foto: Printscreen / Instagram / @irenamrvica

Vranić objašnjava da SNS od 2011. godine gradi narativ po kome je ta stranka uz narod, dok su njeni politički protivnici predstavljeni kao „lopovi“ i „otuđena elita“. Ideja studentskog pokreta je, kako kaže sagovornik „Vremena“, da se ta priča preokrene i da se SNS predstavi kao korumpirana elita, nasuprot kojih su studenti i građani.

Ono što smo do sada čuli kao delove političkog programa studentskog pokreta su dve tačke. Na skupu u Novom Sadu „Šta znači pobeda“ početkom godine govorilo se o lustraciji i Zakonu o poreklu imovine, što jesu dve programske tačke. Da li smo tako nešto čuli i na Slaviji?

Politike protiv i politike za

Bojan Vranić kaže da su se na skupu čule uglavnom „politike protiv“, nego „politike za“. Drugim rečima, jasno je da se govorilo protiv zarobljenih institucija, jeftine radne snage, zapostavljenog sela, eksploatacije resursa, ali Vranić smatra da još uvek nije jasno kako bi izgledala politika koja bi to promenila.

Otkud Informeru slike sa nadzornih kamera Beogradskog aerodroma

Najbliže programskom govoru bilo je ono što je profesor doktor Ilija Srdanović iz Lekarske komore Vojvodine govorio o zdravstvu. Sa bine na Slaviji uputio je poruke o drugačijoj organizaciji zdravstvenog sistema, većem fokusu na primarnu zdravstvenu zaštitu i ulaganju u bolnice i ljude koji u njima rade.

Tu se, prema Vranićevom objašnjenju, može govoriti o naznaci programa, jer vidimo za šta se pokret zalaže. „Gde god imamo ‘politiku za’ imamo i politički program,“ kaže Vranić dodajući da sam program mora biti dokument na koji bi se birači kasnije pozivali i kojim bi se sami politički akteri pozivali na odgovornost.

Foto: Vreme

Jedna od poruka se odnosila i na radnička prava. Bivši funkcioner Saveza samostalnih sindikata Srbije Jugoslav Ristić poručio je da politika jeftine radne snage mora biti napuštena, jer veliki broj građana Srbije, uprkos radu, nema uslove za dostojanstven život. Takođe, Ristić je govoreći o položaju zaposlenih istakao i da vlast Srbiju predstavlja kao „raj za investitore“ što često znači loše uslove za radnike.

Vranić tu vidi nedostatak, jer kako kaže ako čujemo da Srbija ne želi model razvoja zasnovan na stranim investitorima, subvencijama i jeftinoj radnoj snazi, onda se mora jasnije reći šta umesto toga.

Mobilizacija pre programa

Čini se da je pitanje programa za studentski pokret još uvek nezgodno. Sa jedne strane, deo javnosti očekuje konkretna rešenja za različite probleme, dok sa druge strane, objavljivanje celog programa može stvoriti dodatne napade na pokret.

Bojan Vranić ocenjuje da je moguće da je neobjavljivanje celog programa deo strategije studentskog pokreta. „Možda je strategija upravo ta da se program ne objavi u celini, jer Aleksandar Vučić stalno ponavlja kako studenti nemaju politiku,“ ističe i dodaje da se program može predstavljati i postepeno što i imamo prilike da vidimo – lustracija, zdravstvo, Kosovo.

Foto: Vreme

Zato je važno, smatra sagovornik, vratiti se na govor studenta Andreja Tanka koji je okupljenima poručio da studenti možda nemaju sve odgovore, ali da imaju ljude koji znaju, umeju i mogu da sprovedu plan.

Stoga se može reći da se sa Slavije nije čuo završen politički program, ali jeste pokušaj da se uspostavi njegov okvir. Ipak, kako ocenjuje Bojan Vranić, snaga studentskog pokreta za sada nije nužno u razrađenom programu, već u sposobnosti mobilizacije i organizacije pobunjenog društva. Studenti, kaže on, uspevaju da okupe ljude i izgrade poverenje uprkos „tankom“ programu, što u ovoj fazi može biti dobitna formula.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!