MUP, Granična policija, BIA, Uprava carina – ovo su državne institucije iz kojih je „neograničen“ broj zaposlenih mogao da pristupa nadzornim kamerama beogradskog aerodroma Nikola Tesla.
To je nalaz Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je pokrenuo postupak vanrednog inspekcijskog nadzora nad MUP-om Srbije, a zatim i firmom Belgrade Airport, pošto su fotografije 29-godišnjeg aktiviste Nikole Ristića sa aerodromskih nadzornih kamera završile u Informeru u novembru 2024. godine.
Fotografije su objavljene svega nekoliko dana posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog koje je 16 ljudi stradalo, a širom zemlje počeli masovni protesti, u kojima je učestvovao i Ristić, piše Birn.
Zbog toga što su podaci „o ličnosti Nikole Ristića, učinjeni dostupnim neograničenom broju fizičkih lica“, Poverenik nije mogao da ustanovi ko je fotografije prosledio Informeru, ni da li su to uradili zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, piše u odgovoru Poverenika na pitanja BIRN-a o ovom slučaju.
Mere
Postupak nadzora prema MUP-u završen je bez izricanja mera, a vanredni inspekcijski nadzor firme Belgrade Airport pokazao je da ova kompanija nije preduzela „odgovarajuće organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite podataka o ličnosti iz sistema video nadzora na Aerodromu“.
U tom trenutku, aerodrom nije imao potpisane sporazume kojima bi se uredio pristup zaposlenih u policiji, carini ili BIA aerodromskom video nadzoru, ni sa jednom od ovih institucija.
Poverenik je izdao opomenu aerodromu i naložio firmi da potpiše sporazume u maju prošle godine, a do početka aprila – gotovo godinu dana kasnije – Belgrade Airport je obavestio kancelariju poverenika da je sporazum potpisan samo sa BIA.
Iz francuske kompanije Vinci, u čijem vlasništvu je firma Belgrade Airport, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.
Iz kompanije Belgrade Airport su kratko odgovorili da su potpisani svi sporazumi, ali nisu naveli kada, niti da li je kompanija sprovela bilo koji interni postupak kako bi se utvrdilo kako je došlo do kršenja zakona i osiguralo da se slični problemi ne ponove.
„Ugovori koji su predmet vašeg interesovanja su potpisani. Kompanija Belgrade Airport se u svom poslovanju strogo pridržava svih propisa“, piše u odgovoru BIRN-u.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, međutim, decidno navodi da su oni koji obrađuju podatke o ličnosti – u ovom slučaju firma Belgrade Airport, ali i MUP, Uprava carina i BIA – dužni da obezbede da se „podaci o ličnosti ne mogu učiniti dostupnim neograničenom broju fizičkih lica“.
Zakon dalje navodi i da ukoliko podatke obrađuje više rukovaoca, oni moraju da potpišu sporazum i da na transparentan način odrede odgovornost svakog od njih, kao i da propišu odgovarajuće „tehničke, organizacione i kadrovske mere kako bi dostigli odgovarajući nivo bezbednosti“ podataka.
Iako su i njihovi zaposleni imali pristup video nadzoru aerodroma, BIA i Uprava carine nisu bile predmet inspekcijskih nadzora Poverenika u ovom slučaju.
Zakon
Prema Krivičnom zakoniku, odavanje ili zloupotreba zakonito prikupljenih ličnih podataka kažnjivo je kaznom zatvora do tri godine.
„Iskreno, ja sam celu tu zavrzlamu po kojoj je Poverenik ustanovio da jedino možemo za aerodrom sa sigurnošću znati da je objektivno odgovoran u ovoj situaciji, doživeo kao klasičnu odbranu sistema – u smislu, svalićemo sada sve na kompaniju koja je u većem delu u vlasništvu neke francuske kompanije i time ćemo onda da zaštitimo zapravo naše službe bezbednosti, odnosno MUP i BIU.
„Ali sa druge strane, samim tim što smo došli do toga da je sada Poverenik naložio da moraju da sklope te ugovore, osećam se malo i dobro, jer praktično smo došli do toga – ovog napada na mene – da primoramo institucije da urade ono što treba i da ubuduće ne bi moglo [tako nešto] da se desi bez posledica“, kaže Nikola Ristić za BIRN.
Curenje fotografija i tužbe protiv Informera
Uz fotografije Ristićevog kretanja kroz aerodrom, Informer je objavio tekst insinuirajući da je Ristić krenuo u inostranstvo po instrukcije.
Kako je BIRN ranije pisao u tekstu „Protesti u Srbiji: Kako i zašto informacije o kritičarima režima cure u tabloide“, plasiranje dezinformacija i ličnih podataka u tabloide je deo namerno osmišljenog i sistematskog mehanizma zastrašivanja i diskreditacije onih koje vladajući naprednjaci doživljavaju protivnicima.
Zbog objavljivanja fotografija i teksta, Ristić je tužio TV, online i štampano izdanje Informera.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepene presude u dva postupka i naložio Informeru da isplati odštetu Ristići zbog povrede privatnosti i povrede ugleda i časti i ukloni tekst sa portala. Informer je podneo žalbu i čeka se pravosnažna presuda u ovom postupku.
„Jako je opasno ovo što se dešava sa sistemima nadzora i to je ono što mi je glavni utisak iz cele ove priče – da praktično naše institucije uopšte ne postavljaju bezbednosne sisteme tako da rade za dobrobit građana, već konkretno da bi se građani nadzirali i da bi se stvarala jedna vrlo kontrolisana atmosfera u kojoj ne možete ni da otputujete negde, a da to ne završi u tabloidu“, kaže Ristić.
On dodaje da je u ovom slučaju posebno zabrinjavajuće što su u tabloidu završile fotografije sa aerodroma.
„U pitanju je internacionalni aerodrom kroz koji prolaze stotine hiljada putnika. Ako na tom mestu mogu da procure podaci o građanima, posebno to ako su u pitanju i video zapisi, fotografije i slično, to nije samo lokalni skandal, to je internacionalni skandal i ako jedno takvo mesto koje je štićeno na najvišem mogućem nivou, šta onda da očekujemo da će se desiti sa zapisima sa kamera neke raskrsnice ili ispred neke druge institucije? Tako da ja sam iskreno zabrinut za to koliko mnogo oni zloupotrebljavaju sistem nadzora“, zaključuje Ristić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
