Najezda kineskih proizvoda i sunovrat izvoza u Kinu ozbiljno ugrožavaju nemačku industriju. U auto-industriji vlada panika. I Kancelar Fridrih Merc se uključio u spašavanje Mercedesa, BMW-a, Folksvagena
Uspon Kine od siromaštva do druge najveće svetske ekonomije promenio je pravila globalizacije. Sada se prodor Pekinga u visokotehnološke sektore odvija još bržim tempom.
Dok su Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo imale decenije da se prilagode prvom „kineskom šoku“ početkom ovog veka, zemlje koje se suočavaju s drugim — pre svega Nemačke — imale su znatno manje vremena za pripremu.
Prvi jasan znak da ogromna kineska ulaganja u visoku tehnologiju daju rezultate bio je uočljiv 2023. godine, čim su se prvi kineski električni automobili pojavili širom Evrope. Malo ko je verovao da će kineski automobili ozbiljno ugroziti tradicionalne nemačke proizvođače, ali samo nešto više od dve godine kasnije Kinezi se postali ozbiljna konkurencija na evropskom tržištu.
Nemački giganti poput Folksvagena, BMW‑a i Mercedesa poslednjih meseci upozoravaju na pad zarade jer se prodaja smanjuje i u Kini i na evropskim tržištima.
Evrostat navodi da je izvoz nemačkih vozila u Kinu pao za dve trećine od 2022. godine.
To nadmetanje ne obuhvata samo automobilsku industriju: prošle godine izvoz svih roba u Kinu pao je za 9,3 odsto, na 81,8 milijardi evra – što je najniži nivo u poslednjih deset godina – dok je u istom periodu snažno porastao uvoz iz Kine.
„Nemačka je u središtu drugog kineskog šoka“, smatra Endru Smol iz programa za Aziju pri trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR). „Dugo su se privrede Nemačke i Kine međusobno dopunjavale, ali sada su konkurenti.“ Prošle nedelje je istraživačka kuća Rhodium Group iz Njujorka, specijalizovana za Kinu, upozorila da je nemačka trgovina s Kinom ušla u „strukturni pad“.
To znači da će u Nemačkoj biti još više stečajeva i otkaza ako industrija ne pronađe nova tržišta.
U svom izveštaju „Nemački kineski šok – još jednom“, Rhodium navodi da kineski konkurenti preuzimaju tržište nemačkim proizvođačima mašina, hemijskih proizvoda i opreme za proizvodnju energije.
„Kinesko tržište je za nemačke multinacionalne kompanije nekada bilo zlatni rudnik“, podseća za DW Noa Barkin, jedan od autora izveštaja i stručnjak za Kinu. „Ali u poslednje tri godine nestala je četvrtina nemačkog izvoza u Kinu.“
Kina je godinama bila prvo ili drugo najvažnije tržište za nemačke izvoznike, ali je 2024. pala na peto mesto. Prema prognozi agencije Germany Trade & Invest (GTAI), prošle godine trebalo je da sklizne čak na sedmo.
Pritisak na nemačku industriju više nije ograničen samo na izvoz u Kinu. Konkurencija iz Kine sve je aktivnija na tržištima u Aziji, Latinskoj Americi i Africi. Barkin napominje da Kina u tim regionima „postiže ogroman napredak u odnosu na nemačke kompanije, nudeći mnogo jeftinije proizvode“.
Kineski električni automobili osvajaju tržište: Uzbuna u Nemačkoj
Dok se kancelar Fridrih Merc priprema za svoju prvu zvaničnu posetu Kini, pred njim je težak zadatak. Mora da pronađe pravu meru između udovoljavanja Kini kao ključnom tržištu nemačke industrije i pritiskanja Pekinga da reši stare probleme – pristup tržištu i državne subvencije za njene prevelike proizvodne kapacitete.
Ali i Kini je potrebna Nemačka, pa se čini da obe strane žele da stabilizuju odnose koji su bili napeti otkad je pandemija razotkrila zavisnost Nemačke od kineskih komponenti i sirovina. To je u poslednjih nekoliko godina ipak dovelo do delimičnog smanjivanja rizika i zavisnosti.
Stefan Mesingšlager sa hamburškog Univerziteta Helmut Šmit smatra da će potpuna obnova odnosa biti „težak zadatak“, ali ukazuje da bi prihvatljiv cilj bio – „kontrolisana stabilizacija“.
„Ključ je smanjiti kinesku moć ucenjivanja u vezi s retkim sirovinama i zavisnost od jednog dobavljača kada je reč o materijalima za baterije, čipove, farmaceutske sastojke i ključni industrijski softver“, kaže Mesingšlager.
Kina kontroliše oko dve trećine svetske proizvodnje retkih zemnih metala i 90 odsto kapaciteta za preradu. Prošle godine uvela je ograničenja izvoza tih ključnih minerala u EU i SAD, što je poremetilo proizvodnju automobila na obe strane Atlantika.
Mesingšlager smatra da Berlin mnoge probleme – prekomernu kinesku proizvodnju i ogromne državne subvencije – neće rešavati bilateralno, već samo zajednički, odnosno sa celom EU. To uključuje mere protiv dampinga i kineskih državnih subvencija.
Na samitu o konkurentnosti u Belgiji prošle nedelje, lideri EU podržali su snažniju industrijsku strategiju Unije, uključujući politiku „Kupuj evropsko“ za javnu nabavku. Najavljene su i nove mere protiv nepoštene kineske konkurencije.
U januaru je Evropska komisija pokrenula nove istrage i zaštitne mehanizme za ispravljanje tržišnih poremećaja uzrokovanih kineskom industrijskom politikom.
Evropska unija takođe ubrzano pregovara o trgovinskim sporazumima s Indijom i važnim latinoameričkim državama, što bi trebalo da otvori nova tržišta za nemačke izvoznike.
Institut Rhodium ističe da nemačka industrija i dalje dobro posluje u EU, Velikoj Britaniji i Turskoj zbog blizine i povlašćenih trgovinskih sporazuma. Ali izveštaj upozorava da bi kineski proizvođači mogli veoma brzo da napreduju i na tim tržištima ako se ne uvedu zaštitne mere.
Smol iz ECFR slaže se da „diversifikacija bez odbrane nije dovoljna“ i poziva EU da sarađuje s drugim državama koje žele da zaštite svoje industrije od kineske konkurencije. Prava poruka Pekingu bila bi odlučan i istovremen odgovor više trgovinskih partnera.
„To će morati da se sprovodi diskretno, jer već postoji nervoza oko percepcije da se razne države udružuju protiv Kine“, kaže Smol. „Ali postoji stvaran interes i izvan EU da se uvedu zaštitne mere u strateškim sektorima.“
Mnogi ekonomisti porede pritisak na nemačku industriju s Detroitom. Nekadašnje srce američke automobilske industrije decenijama trpi ekonomski pad i iseljavanje.
Barkin koristi reč „panika“ kada govori o pojedinim nemačkim industrijskim sektorima i kineskom napretku. Ujedno žali što se oštar politički ton u Berlinu još ne prati konkretnim merama.
Njihov izveštaj upozorava da „bez uverljive pretnje ograničavanja pristupa evropskom tržištu, Kina neće imati nikakav podsticaj da smanji izvoz“, dok će se nemačka industrija i dalje „boriti protiv mnogo većeg konkurenta koji ne igra po istim pravilima“.
Izvor: Dojče vele (DW)
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
