Kako ukrotiti Vatrenog konja

Mesec dana pre dolaska Vatrenog konja (17. februara), kineski lider je pokazao da se ne šali. Zvanično je objavljeno da su uhapšena dva najviša kineska generala, od kojih je jedan (Džang Jusie – na slici) bio Sijev zamenik u Centralnoj vojnoj komisiji i član Politbiroa partije, a drugi (Li Dženli) načelnik štaba te komisije. Oni su, navodi se, izdali poverenje i očekivanja, podsticali korupciju, izazvali politički problem i time potkopali apsolutno vođstvo partije nad vojskom i ugrozili same temelje njene vladavine.

Teško da bi se mogle naći teže optužbe. Ključna rečenica u zvaničnoj optužbi je da su smenjeni generali potkopali sistem “vrhovne odgovornosti predsednika Centralne vojne komisije KP” odnosno samog Si Đinpinga. To može da znači da su pokušali samostalno da odlučuju ili da su imali vlastite kanale odlučivanja, mimo partijskih. Zato u kineskom sistemu čistke nisu samo borba protiv korupcije, već i mehanizam koji sprečava stvaranja frakcija.

“Niko neće biti pošteđen”, poručio je šef partije, države i armije Si Đinping i to nije prazna pretnja. U poslednje tri godine smenjeno je više od dvadeset najviših vojnih ličnosti, uključujući načelnike generalštaba i komandante raketnih jedinica. Smenjeno je i preko 65 vrlo visokih partijskih funkcionera. Svi su optuženi za korupciju jer je to najlakše dokazati, ali se iza toga krije nešto još ozbiljnije: opozicija unutrašnjem i spoljnopolitičkom pravcu kineskog lidera.

UOČI TRAMPA

Čistka u armijskom vrhu (od sedam članova Centralne vojne komisije ostala su samo dva, od kojih je jedan Si Đinping) događa se uoči posete američkog predsednika Donalda Trampa Kini. Analitičari procenjuju da momenat za objavljivanje čistke nije slučajan i da je u funkciji naglašavanja snažnog položaja kineskog lidera.

Kada se Donald Tramp i Si Đinping u aprilu sastanu u Pekingu, to neće biti tek diplomatski susret, već sudar dve vizije sveta. Jedna počiva na otvorenoj demonstraciji sile i pritiska, druga na strpljivom jačanju moći i ekonomskoj ekspanziji. Ishod tog razgovora neće odlučiti samo o carinama i trgovini, već i o tome da li će rivalstvo SAD i Kine ostati pod kontrolom — ili će se pretvoriti u otvoreni globalni lom.

“Dominacija Sjedinjenih Američkih Država u zapadnoj hemisferi više nikada neće biti dovedena u pitanje”, izjavio je predsednik Donald Tramp nakon što su američke snage kidnapovale predsednika Venecuele. Za njega je zapadni deo sveta američka interesna sfera i tu nije dozvoljeno ničije mešanje, pa ni evropskih saveznika. SAD su spremne da to onemoguće silom oružja. Tramp ne bi imao ništa protiv toga da onaj drugi deo sveta bude prepušten interesnoj sferi Kine i, eventualno, Rusije, ali u Pekingu nisu oduševljeni takvim idejama. Njihovi principi i strategija spoljne politike su drugačiji. Si Đinping je više puta ponovio kineski stav: mirni razvoj je trajno opredeljenje kineske politike, Kina nikada nije započela rat niti zauzela ijedan deo tuđe teritorije.

EVROPSKI PUT

“Kina nikada neće predstavljati pretnju drugim državama, bez obzira na to koliko bude rasla i razvijala se”, poručio je kineski predsednik tokom nedavnog razgovora sa britanskim premijerom Kirom Starmerom u Pekingu. Posle kanadskog premijera Marka Karnija i francuskog predsednika Emanuela Makrona, Starmer je treći zapadni lider koji je u kratkom razmaku posetio Pekin. Time se simbolično zatvara dug period hladnih odnosa između Kine i Zapada. Nemački kancelar Merc bi, prema najavama, sa Sijem trebalo da se sastane već u februaru.

Države koje Tramp svojom agresivnom politikom udaljuje od Sjedinjenih Država postepeno se približavaju Pekingu. Kina poručuje da velike sile moraju preuzeti vođstvo u promociji jednakosti, poštovanju prava, saradnji i samostalnosti država. Otopljavanje odnosa sa evropskim Zapadom jača kinesku poziciju uoči susreta sa Trampom, ali joj Amerika i dalje predstavlja najveći izazov.

Posle posete Donalda Trampa Kini, Si Điping će krajem godine posetiti Ameriku i nastaviti dijalog. Doći će kao predvodnik zemlje koja je svetski lider u proizvodnji, izvozu i kontroli strateških resursa, dok njen rast u digitalnoj ekonomiji i globalnim finansijama potvrđuje da nijedna sila ne oblikuje svetsku ekonomiju brže i odlučnije od nje.

Tokom decembarskog samita postaće jasno da li Tramp i Si mogu premostiti rivalstvo i držati ga pod kontrolom, ili će se ono još više produbiti i eskalirati u novu globalnu neizvesnost.

Dvostruka vatra

U kineskoj astrologiji svaka godina je povezana sa jednom od 12 životinja zodijaka i jednim od pet elemenata: metalom, drvetom, vodom, vatrom ili zemljom. Ovi elementi se međusobno dopunjuju, ali i sukobljavaju. Kineski kalendar se zasniva na šezdesetogodišnjem ciklusu i jedan je od najstarijih načina beleženja vremena. Koristi se već više od 2000 godina.

Godina Vatrenog konja nosi obeležje “dvostruke vatre” što simbolizuje drastične promene i transformaciju. Kinezi ovu godinu povezuju sa naglim političkim i društvenim preokretima: pojačavaju se sukobi, revolucije, a pojedinci postaju nepredvidivi i buntovni. Konj simbolizuje kretanje, brzinu i promenu, individualizam i bunt, nemir, odbijanje kontrole. Vatra znači strast, eksploziju, sukob, rat, požare. Poslednja godina Vatrenog konja bila je 1966. Tada je počela Kulturna revolucija.

Šta bi rekao Konfučije

Konfučije bi razliku između Donalda Trampa i Sija Đinpinga prepoznao bez mnogo dileme: jedan vlada kroz stalni sukob, drugi kroz stalnu disciplinu. Tramp gradi autoritet na konfliktu, ličnoj harizmi i mobilizaciji pristalica, kao plemenski vođa koji opstaje samo dok proizvodi neprijatelja; njegova vlast počiva na perpetuiranju krize.

Si, nasuprot tome, nastupa kao konfučijanski otac države. U toj ulozi vladar ne podstiče haos već harmoniju. Konfučijanska vlast ne počiva na goloj sili, već na primeru, ustaljenom ritualu i hijerarhijskoj disciplini, uz stalnu opomenu da je najveća opasnost – raspad poretka.

“Ako vladar nije ispravan, naredbe se neće slušati”, upozorava Konfučije. U toj formuli leži suština razlike: vlast je legitimna ako održava poredak, makar i represivno nametnut. Tramp se, pak, legitimiše trenutnim rezultatom, brzom pobedom nad protivnicima, kratkoročnim finansijskim profitom i neprestanim otvaranjem novih konflikta.

Po konfučijanskim merilima, prvi gradi dug poredak, drugi kratki plamen.