Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
Na Instagram nalogu Festa objavljeno je da će 53. Beogradski filmski festival Fest ove godine biti održan, i to u oktobru, a da će 25. i 26. februara biti održan Fest intro kao uvod i najava glavnog ovogodišnjeg izdanja tog festivala.
Ujedno, Fest intro će biti prvi rezultat novog Odbora Festa na čijem čelu je Lazar Ristovski.
Slogan Fest intra je „Izvinite na prekidu programa“, što je aluzija na prošlu godinu kad Fest nije održan.
Četiri filma za dva dana
Tokom dva dana biće prikazana četiri filma, koji zajedno imaju 12 nominacija za Oskara, kao i više priznanja sa filmskim festivalima u Kanu, Berlinu i Veneciji. U programu su navedeni njihovi naslovi i nominacije i nagrade, ali ne i čiji su, ko ih je režirao, ko glumi, o čemu su – podaci koji publiku najviše zanimaju.
Lazar Ristovski, koga smo zamoli da predstavi izabrane filmove, rekao je da ne zna ništa o tome, „ja se bavim onim glavnim Festom“, i uputio nas na Dragana Jeličića koji „bira filmove“.
Dragan Jeličić je urednik filmskog programa Pinka i selektor Filmskog festivala u Ravnom selu koji je osnovao i realizuje Lazar Ristovski i, sad saznajemo, selektor Festa. Pre toga, nekoliko puta je bio deo Festa: kao pomoćnik selektora, kao koselektor, član Saveta, izvršni producent…
„Izbor ova četiri filma je zapravo izbor u susret nagradi Oskaru, koja se u Holivudu dodeljuje samo nedelju dana nakon Fest intra. Zato je taj kriterijum, filmovi sa nominacijama, bio jedini pravi. Naravno, među njima je trebalo naći i one koji nisu viđeni u Beogradu“, kaže Dragan Jeličić za „Vreme“.
O filmovima Fest intra
O filmu „Glas Hind Radžab“ Jeličić kaže da je iz „Tunisa a dešava se u Palestini“ kao i da je nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg međunarodnog filma, dobitnik nagrade publike na Festivalu u San Sebastijanu i nagrade žirija na Venecijanskom festivalu
Film „Sentimentalna vrednost“ je iz Norveške, ima devet nominacija „što ga čini najboljim evropskim filmom“, a među njima su nominacije za najbolji film, režiju, glumačka ostvarenja, originalni scenario i montažu, plus je i dobitnik Gran prija na Filmskom festivalu u Kanu.
„Čarobnjak iz Kremlja“ je francuski film, imao je premijeru na Festivalu u Veneciji, a priča o ranim danima Putina. Bio je „u konkurenciji za najbolji film na festivalima u San Sebastijanu i Veneciji.
Dragan Jeličić posebno ističe „Plavi mesec“, film koji će u Srbiji moći da se vidi samo 26. februara „jer neće biti u bioskopima, dobili smo ga direktno od producenta“. Film je nominovan za Oskara za najboljeg glavnog glumca i najbolji scenario, dobitnik Srebrnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu za najbolju sporednu mušku ulogu.
Program za oktobar je završen
„Raznovrsnost filmova na Fest intru je ujedno najava i kakav će biti program oktobarskog Festa“, naglašava Jeličić.
„ I taj oktobarski program je završen, nadam se da će ga Odbor na sednici u utorak prihvatiti. Imamo još osam meseci do početka Festa, što dozvoljava da na miru sve organizujemo“.
Jeličić kaže da se „prihvatio dužnosti selektora u vrlo zahtevnom trenutku, ali sam pristao na osnovu svog pedesetogodišnjeg iskustva kao gledalac Festa i 40 godina profesionalnog rada“.
Nedopustiva pauza
Podseća da je poslednji Fest završen u martu 2024. godine i da će do oktobra 2026. proći „dve i po godine što je nedopustiva pauza. Zato ćemo ove godine umesto 55. Festa, imati tek 53.“
Kao glavne razloge zbog kojih je došlo do pomenute pauze, Jeličić navodi „neusaglašenost mišljenja o novom terminu Festa, i prošlogodišnje premišljanje da li će biti u februaru, septembru ili decembru“, ali i „razne nesuglasice političke prirode“.
Naglašava da je Jeleni Medaković, sekretarki za kulturu Beograda „izuzetno stalo da se Fest održi, i to na vrlo konstruktivan način. Fest intro je bio njena ideja, kao i izložba koju će Muzej grada Beograda prirediti tokom ta dva dana u foajeu Sava centra povodom 55 godina Festa, što će tom događaju dati viši nivo i istaknuti sam festival“.
„Fest treba da je iznad svih nas i naših opredeljenja. Nadam se da nema nikog kome je u interesu da Festa opet ne bude“, zaključuje Dragan Jeličić.
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Kako je Holivud, pod maskom progresivnosti, pretvorio političku korektnost u jeftin reciklažni marketing? Zašto publika sve glasnije odbija “polovne” likove i gde leži spas za autentični diverzitet na velikom platnu?
Ljudi na stadionu i oko njega ne moraju imati istu predstavu Bosne i Hercegovine. Ne moraju deliti istu političku viziju, isto iskustvo zemlje, isti odnos prema njenoj prošlosti ili budućnosti. Mnogi od njih u Bosni i Hercegovini odavno više i ne žive. Neki možda ni sami ne bi umeli da kažu šta ih tačno povezuje sa drugima oko njih. Ali znaju istu pesmu. Pevaju Halida, ”Ljijane”
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
