Predsednik Visokog savjeta tužilaštva i član SRG Branko Stamenković kaže za “Vreme” da postoji više dostignuća Stalne radne grupe od njenog osnivanja do danas. Kao prvo bi, objašnjava, izdvojio “građenje razumevanja problema sa kojima se novinari suočavaju u svom radu”, a koji se tiču moguće krivičnopravne zaštite. Dodaje da je njima, kao tužiocima, izuzetno bilo bitno da sagledaju i razumeju što više okolnosti i činjenica koje se tiču bezbednosti novinara i da nakon toga predlažu konkretnije mjere
Dok su se posljednjih mjeseci u Srbiji smjenjivali protesti i napete situacije, reporterske i novinarske ekipe nalazile su se na prvoj liniji – i često na udaru. Zabilježeni su fizički napadi, prijetnje i ometanja rada novinara, od guranja i razbijanja opreme do privođenja i zastrašivanja.
Takav trend direktno ugrožava bezbjednost medijskih radnika i sužava pravo javnosti da bude pravovremeno i tačno informisana. Brojna novinarska udruženja, redakcije i medijske organizacije oglasili su se povodom ovih incidenata, tražeći od nadležnih institucija hitnu, efikasnu reakciju – identifikovanje i sankcionisanje počinilaca, kao i garancije da će novinari moći nesmetano da rade svoj posao.
S druge strane, već godinama unazad postoji tijelo zaduženo za bezbjednost novinara, koje možda nije toliko poznato široj javnosti van medijske zajednice. Stalna radna grupa za bezbjednost novinara (SRG) okuplja predstavnike novinarskih organizacija i državnih institucija sa ciljem stvaranja mehanizama koji treba da štite novinare i omogućavaju blagovremenu reakciju na napade na njih.
Iako je već mjesecima u nekom polu-zamrznutom obliku, mehanizmi SRG i dalje funkcionišu.
ŠTA JE SRG?
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je 2017. godine. Formirali su je Vrhovno javno tužilaštvo (VJT), Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP) i sva relevantna novinarska i medijska udruženja – Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM). Bitno je napomenuti da u radu SRG od njegovog osnivanja učestvuje i Misija OEBS u Srbiji.
Temelj za osnivanje SRG nastao je potpisivanjem Sporazuma o saradnji i mjerama za podizanje bezbjednosti novinara krajem 2016. godine. Potpisnice su pravosudne institucije Republike Srbije s jedne strane i medijska udruženja s druge.
Cilj osnivanja SRG bio je stvaranje mehanizama za brzo reagovanje u slučaju ugrožavanja bezbjednosti novinara. Stoga su u okviru grupe određena lica zadužena za koordinaciju postupanja u slučajevima izvršenja krivičnih djela protiv novinara. Oni se nazivaju kontakt tačke. S medijske strane kontakt tačke nalaze se u medijskim udruženjima, dok se ispred tužilaštva nalaze u apelacionim javnim tužilaštvima za teritorije njihove mjesne nadležnosti. Kontakt tačke u Ministarstvu unutrašnjih poslova određene su u 27 uprava policije.
Početkom ove godine, medijska udruženja jedna za drugim obustavila su svaki vid saradnje sa organima zakonodavne i izvršne vlasti, zbog, kako je tada navedeno fingiranja demokratskih procesa i urušavanja vladavine prava. Posljedično, medijska udruženja zamrzla su i članstvo u Stalnoj radnoj grupi za bezbjednost novinara. Međutim, iako se zvanične sjednice ne održavaju, mehanizmi SRG i dalje funkcionišu.
ŠTA KAŽU PODACI?
Prema izvještaju SRG za 2024. godinu može se vidjeti da se ova grupa sastala četiri puta u okviru redovnih sjednica, dok je organizovano devet posjeta na lokalnom nivou, a u cilju unapređenja dijaloga i kreiranja povjerenja u ovo tijelo. U prošloj godini evidentirana su 62 napada na novinare, što je smanjenje od oko 18 odsto u odnosu na godinu dana ranije, kada je registrovano 76 slučajeva. Međutim, došlo je do povećanja broja napada na novinarke, te su u 2024. godini 55 odsto žrtava bile novinarke. U 2023. godini novinarke su činile trećinu. Kada je riječ o napadima u digitalnom okruženju, u devet slučajeva žrtve du bile muškarci, a u 19 žene.
Prvostepena ili pravosnažna odluka donijeta je u 17 predmeta formiranih tokom 2024. godine, što predstavlja 27,42 odsto od ukupnog broja. U predmetima pokrenutim 2024. godine donesena je jedna osuđujuća presuda, što je znatno smanjenje u odnosu na 2023. godinu, kada je bilo 12 osuđujućih presuda. Od početka vođenja baze napada na novinare u tužilaštvu 2016. pa do kraja 2024. godine, formirano je ukupno 587 predmeta u svim tužilaštvima u Republici Srbiji, a po osnovu prijava za krivična djela protiv novinara. Prema statističkim podacima tužilaštva za ovaj period riješeno je ukupno 350 predmeta, što je 59,63 odsto.
Takođe, prema izvještaju, sudovi su u dva predmeta donijeli odluku da osumnjičenima za prijetnje novinarima bude omogućena odbrana iz kućnog pritvora sa nanogicom, i u oba slučaja ta lica su pobjegla te i dalje predstavljaju prijetnju ugroženim novinarima. Na kraju, od 17 riješenih slučajeva tokom prethodne godine, tužilaštvo je u 14 njih donijelo odluku da odbaci krivične prijave, odnosno da nema mjesta pokretanju krivičnog postupka.
Krajem aprila prošle godine pravnosnažno je okončan i krivični postupak vođen zbog paljenja kuće Milana Jovanovića, novinara internet portala “Žig Info” iz Grocke. Naime, nakon šest godina, ovaj novinar je konačno dočekao epilog. Ipak, posljednja sudska instanca odlučila je da osumnjičenima umanji zatvorske kazne na koje su osuđeni.
U istom periodu pravnosnažno je okončan i postupak vođen zbog prijetnji Igoru Božiću, programskom direktoru televizije N1, koje su upućene u formi komentara na portalu ovog medija. Osoba odgovorna za pomenuti komentar zaključila je sa tužilaštvom sporazum o priznanju krivičnog dela, a Viši sud u Beogradu prihvatio je taj sporazum i okrivljenom izrekao uslovnu osudu u trajanju od godinu dana. Izvještaj SRG navodi ovaj slučaj kao primjer dobre prakse u radu Stalne radne grupe.
Međutim, u nekim slučajevima, kao što su napad na novinara nedeljnika “Radar” Vuka Cvijića i preteće poruke upućene predstavnicima NDNV, sudski epilog i dalje nije dočekan.
DOSTIGNUĆA I PREPREKE
Predsjednik Visokog savjeta tužilaštva i član SRG Branko Stamenković kaže za “Vreme” da postoji više dostignuća Stalne radne grupe od njenog osnivanja do danas. Kao prvo bi, objašnjava, izdvojio “gradjenje razumevanja problema sa kojima se novinari suočavaju u svom radu”, a koji se tiču moguće krivičnopravne zaštite. Dodaje da je njima, kao tužiocima, bilo izuzetno bitno da sagledaju i razumiju što više okolnosti i činjenica koje se tiču bezbjednosti novinara i da nakon toga predlažu konkretnije mjere kako tužilaštvu tako i novinarima i njihovim udruženjima i asocijacama.
Stamenković dodaje da je drugo najvažnije dostugnuće donošenje Opšteg obaveznog uputstva tada Republičkog, sada Vrhovnog javnog tužioca Republike Srbije. Kako kaže, “ovim je po prvi put na tlu Evrope formirana mreža stalno dežurnih javnih tužilaca posebno za predmete bezbednosti novinara”. Sagovornik kaže “da mreža i danas, i pored svih poteškoća, broji preko 110 tužilaca u 90 javnih tužilaštava, i dežurna je 24 časa dnevno tokom cele godine”. Pojašnjava da dežurni tužioci nadalje imaju obavezu da formiraju predmet u roku od 24 časa od dogadjaja, tj. potencijalnog izvršenja krivičnog djela, i da u narednih 48 sati obave razgovor sa novinarom.
Dodaje da postoji još dostignuća SRG, ali da su ova dva po njegovom mišljenju najbitnija.
Kada se govori o povjerenju u Stalnu radnu grupu za bezbjednost novinara, sagovornik misli da je pređen veliki put od jednog “vrlo prisutnog nepoverenja do postojanja značajnog razumevanja rada i postupaka javnog tužilaštva u ovoj oblasti od novinara i njihovih udruženja i asocijacija”.
No, dodaje da je činjenica da “potpuno poverenje ne postoji i da takva situacija potiče iz izazova sa kojima se suočavaju, koji se kreću od poteškoća u pribavljanju dokaza o izvršenju krivičnog dela do nerazumevanja jednog broja novinara koje su granice postupanja institucije koju on predstavlja”.
Stamenković kaže da su “eskalacija nasilja koja se primećuje na javnim skupovima u poslednje vreme – a na kojima prisutni novinari rade svoj posao – i posledice tog nasilja koje se preslikava i na njih, zabrinjavajuće i ne vode ka jačanju poverenja”, već, kako smatra, “imaju suprotan efekat”.
“Siguran sam da prostora za unapredjenje ima i da je, u stvari, potrebno da Stalna radna grupa ne samo nastavi svoj rad, već da ga pojača upravo u vezi sa dogadjajima krivičnopravne prirode koji se dešavaju u poslednje vreme svim novinarima u našoj zemlji”, zaključuje
sagovornik.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovoran nedeljnik “Vreme” i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat – Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience – podržan je u okviru programa podrške “Safejournalists.net”
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
“Govor mržnje je krivično delo ako je usmeren prema licu koje se zalaže za ljudska prava, ali ne i ako je upućen novinarima. Da zaključim – postojeći pravni okvir daje previše prostora za proizvoljno i nedobronamerno tumačenje zakona, koje za posledicu ima da oni koji naude ili zastrašuju novinare ne odgovaraju za to”
“Zamislite da čovek, Sten Miler, koji je na stotinak metara od mene i koji je glavni akter priče koja je uznemirila javnost i zaposlene u medijima Junajted medija neće da izađe da razgovara sa novinarkom, čiji je uzgred posredno i poslodavac, već šalje advokata da je upozorava da može dobiti otkaz. Mogla sam samo da zaključim jedno – da je Milera strah i da je istina da je po zahtevu Vučića pokušavao da oslabi i rasparča medije u okviru Junajted medija”
Čijatura, varoš u Gruziji, leži na manganu. A mangan je potreban za automobilske baterije i oružje, pa je na ceni. Na ceni pak nisu životi ljudi iz ovog kraja – njihove kuće se ruše, voda truje, a oni boluju i vode očajničku borbu
