Umesto da zlato kupuje kada je najpovoljnije, Srbija ga mahnito pazari sada kada je najskuplje, pa je u prvih pet meseci 2025. među deset najvećih svetskih kupaca. Istovremeno, zlato koje se nalazi u inostranim bankama dovlači u domaće trezore. Otkud ova iznenadna pomama vlasti za zlatom
Zlato je opet postalo vredno. I to 40 odsto vrednije na svetskim tržištima u odnosu na prošlu godinu.
Ipak, logika Narodne banke Srbije je sledeća – da se zemlja obezbedi i igra na sigurno, po svaku cenu. Jer je visoka inflacija zahvatila zapadne zemlje prvi put u ovom veku, a sve zbog rata Rusije i Ukrajine i ekonomskih posledica. Svima je važna stabilnost, pogotovu u trenucima velike neizvesnosti, u kojima bi zemlja mogla da se nađe, ako ostane bez para.
Sad je samo pitanje – da li NBS stvarno strahuje da bi državna kasa mogla da ostane prazna ili jednostavno žele da igraju na sigurno ukoliko se nađemo u nekom finansijskom problemu. Možda i zbog Naftne industrije Srbije i američkih sankcija koje bi mogle konačno da se aktiviraju ili cene energenata koje bi mogle biti promenjene na inicijativu ruskih partnera.
Ono što smiruje jeste činjenica da Srbija u ovoj odluci ipak nije sama. Zlato je ove godine prestiglo evro i postalo druga najznačajnija rezervna imovina koju drže centralne banke, odmah iza američkog dolara, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske centralne banke (ECB).
Da nam je ono tu, da ga vidimo
Tu negde verovatno leži i odgovor – zašto je Srbija krenula da vraća u zemlju svo svoje zlato, koje se trenutno nalazi u inostranstvu. Kako je objavio Blumberg, NBS planira da ove rezerve prenese u Srbiju, kako bi „osigurala bezbednost zlata u periodima krize”.
Srbija će postati i prva država u istočnoj Evropi koja nimalo zlata ne čuva u inostranstvu.
To zlato, oko pet tona, i dalje se čuva na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu, dok se preostale rezerve zlata nalaze u trezorima u Srbiji. Ukupne zlatne rezerve NBS iznose 50,6 tona, a njihova vrednost je oko 4,7 milijardi evra, kažu iz NBS.
„Jorgovanka, gde nam je ono zlato?“
Gostujući na televiziji Informer, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da su se kupovine zlata u inostranstvu, u godinama nakon pandemije korona virusa, obavile na sugestiju predsednika države Aleksandra Vučića.
„Jorgovanka, kako stoje stvari, a što ne biste kupili i malo zlata u inostranstvu (pitao je Vučić)? Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja nije moja, koliko god ja imala (taj) položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije“, rekla je Tabaković.
Ona je dodala da su prve kupovine plemenitog metala na ino-tržištu obavljene kada je cena zlata bila 1.500 dolara po unci, da je sada cena na berzama oko 3.350 dolara po unci, te da prvobitna investicija od 993 miliona evra sada vredi 1,8 milijardi. Ipak, ove cene o kojima je govorila su bile 2021. godine i odnose se na kupljeno zlato tada u inostranstvu. Tabaković, ipak, nije komentarisala ovu poslednju veliku pomamu NBS za zlatom od početka 2025, od kada je prešlo rekordnih 3.000 dolara po unci.
Guvernerka je izjavila i da je proces vraćanja zlata rezultat Vučićeve reakcije.
„(On je) 2021. godine postavio kratko pitanje ‘Jorgovanka, gde nam je ono zlato?’ Nije trebalo dalje da mi kaže, samo je rekao ‘Vidi šta se dešava u svetu’. Čim sam se vratila sa sastanka ja sam sa saradnicima organizovala vraćanje tih 12 tona zlata… Meni ne treba reći drugačije, to je jedno pitanje koje je meni bilo dovoljno da to uradim“, dodala je guvernerka.
Iako ovi razgovori zvuče kao da se pričalo o „štednji“ u slamarici koja je deo srpskog ekonomskog folklora, stručnjaci ipak ukazuju da je čuvanje zlata u inostranstvu dosta skuplje nego u zemlji. Takođe, ukoliko dođe do krize, mnogo ga je teže povući, sa čim se Srbija i suočila tokom pandemije, kad je nestalo novca u državnoj kasi.
Tu je i slučaj Venecuele, koja je držala zlato u Londonu, ali pošto je Velika Britanija priznala za predsednika Venecuele Huana Guaida, a ne Nikolasa Madura, Banka Engleske nije želela da vrati zlato vladi koju ne priznaje.
Pazarimo od Kineza
Dok Srbija pazari, Kinezi zarađuju.
Kompanija Ziđin od 2018. ima većinski udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, koji jedini eksploatiše rudu zlata u Srbiji.
Tako Srbija zlato koje se nalazi na njenoj teritoriji kupuje od kineske kompanije. Vučić je, najavljujući 2022. dodatnu kupovinu zlata, rekao da je reč o „našem zlatu“, ali da je morao da ide kod Kineza da da traži popust. Ipak, iz NBS su tada za Slobodnu Evropu rekli da domaće zlato od Ziđina kupuju po tržišnim cenama, što je slučaj i kada se zlato kupuje u inostranstvu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Procenjuje se da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije 1,83 milijarde evra
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
