Zlatna groznica: Kad je kriza, investitori se vraćaju na staro dobro zlato

Zlato je simbol moći, oduvek je bilo sinonim za bogatstvo. „Kraljevi i plemići krunisani su zlatnom krunom. Zlato se oduvek povezuje s nečim pozitivnim“, kaže Olaf Štoc, profesor na visokoj Frankfurtskoj školi za finansije i menadžment, piše Dojče vele (DW).

Zlato je sve do današnjih dana uspelo da zadrži status omiljenog luksuznog dobra: oko polovine eksploatisanog zlata danas se prerađuje u nakit. Ako se pritom radi o retkim komadima nakita, oni mogu da dosegnu veoma visoku kolekcionarsku vrednost. A ako se radi o retkim luksuznim satovima, moguć je i ogroman rast vrednosti tog artikla.

Ali po pravilu, zlatan nakit nije baš najbolja opcija kada se radi o potencijalnim investicijama. Nakit naime u većini slučajeva nije nešto što je „čisto“ zlato. Uglavnom se radi o legurama – dakle mešavini raznih metala. Procenat zlata u minđušama, ogrlicama ili narukvicama tako može da opadne i na nivo od 58,5 odsto.

Rekord: 3.123,21 dolar za uncu zlata

Umesto nakita, mnogo bolja opcija za ulaganje novca su zlatnici ili zlatne poluge. Zlatnici se sastoje od finog zlata, dakle udeo zlata iznosi 99,9 odsto. Vrednost se izražava u finim uncama. Trenutno jedna unca zlata (odnosno 31,1 gram) košta nešto više od 3.000 američkih dolara.

U ponedeljak je zabeležena rekordna vrednost svih vremena: 3.123,21 dolar za uncu. Pre 30 godina, u martu 1995, cena zlata bila je oko 390 dolara za uncu.

Činjenica da je cena zlata u protekle tri decenije toliko porasla ima veze i sa inflacijom. Doduše, cena zlata rasla je brže od inflacije, ali su se „u načelu dogodila samo dva do tri znatnija rasta cene zlata“, objašnjava profesor Štoc. On naglašava da cena zlata kratkoročno može da oscilira i napominje da mu je, kao naučniku, malo čudna teza da je zlato zaista dobra zaštita od inflacije.

Definisanje cene

Cena zlata se ne određuje tek u poslednjih 30 godina, ona se definiše još od 17. veka, tada se to radilo na Bullion Marketu u Londonu (najvažnijem vanberzanskom mestu za trgovanje zlatom i srebrom, prim.red). Od 20. veka postoji i jasno definisana tržišna struktura za zlato, ona je kreirana 12. septembra 1919. uz pomoć takozvanog „Londonskog Goldfiksinga“. To konkretno znači da od tada najvažniji trgovci zlatom dva puta dnevno definišu svoje cene – radnim danom u 10:30 i u 15:00. To pravilo važi sve do današnjih dana.

„To naravno ima određenu simboličnu snagu“, objašnjava Štoc i ujedno naglašava: „Trguje se naravno i na elektronski način, a tamo se cene zlata određuje iz sekunde u sekundu, iz minuta u minut.“

Zašto je zlato tako vredno? I zašto jedna unca danas košta više od 3.000 evra? Razlog su, između ostalog, i karakteristike zlata. Zlato je odličan provodnik struje, lako se prerađuje, gotovo je neuništivo, pa i na duži vremenski period.

Sve to zlato čini važnom sirovinom za elektroniku. U jednom pametnom telefonu nalazi se oko 30 miligrama zlata. Taj metal se koristi i za plombe za zube, odnosno za proizvodnju veštačkih zuba – zato što kiselina u usnoj šupljini i u jelu zlatu ne može ništa.

Zašto centralne banke kupuju zlato?

Ljudi eksploatišu sve više zlata. Samo tokom 2024. je, prema podacima Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država, širom sveta iskopano je oko 3.300 tona zlata. Osim Kine, među zemljama koje eksploatišu najviše zlata su Australija, Rusija, SAD i Kanada.

Sudeći po podacima organizacije Svetski savet za zlato, čovečanstvo je od prve zlatne groznice u istoriji, pa do danas eksploatisalo više od 220.000 tona zlata. Većinu tog plemenitog metala danas poseduju centralne banke, ukupno oko 37.000 tona. I kod njih se danas oseća „zlatna groznica“: samo u prvom polugodištu 2024. centralne banke su širom sveta kupile 483 tone zlata, što je rekordna količina.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, najveće rezerve zlata krajem 2024. imale su SAD: 8.133,5 tona. Druga na listi je Nemačka sa 3.351,5 tona, a slede Italija, Francuska, Rusija i Kina. Pritom bi trebalo naglasiti da Svetski savet za zlato beleži samo one podatke koje zemlje stavljaju dobrovoljno na raspolaganje. Stvarne zalihe bi dakle mogle da budu i (znatno) veće.

Činjenicu da mnoge zemlje poseduju rezerve zlata Svetski savet za zlato objašnjava time da one tako žele da smanje svoju zavisnost od dolara. U slučaju svetskih kriza moguće su turbulencije nacionalnih valuta, odnosno porast inflacije. Ako se u kriznim vremenima neka valuta uzdrma, rezerve zlata služe kao „osiguranje“, odnosno sredstvo pomoću kojeg se stabilizuje kurs valute – na primer ciljanom kupovinom ili prodajom neke strane valute.

Zlato i na berzi

U modernoj verziji zlatne groznice mogu da učestvuju i privatne osobe, odnosno građani koji ne žele, kao centralne banke, da deponuju zlatne poluge u neki sef. Oni mogu da ulažu u investicione fondove koji se bave zlatom, u certifikate odnosno druge vrste vrednosnih papira (ETF, ETC), pa i u same rudnike zlata. Ali, za razliku od fondova, rizik od investicije u neku pojedinačnu deonicu znatno je veći – jer neka rudarska kompanije može i da propadne. Ili da prekine sa rudarenjem.

Izvor: Dojče vele (DW)