Posle najave o uvođenju i odlaganja, stigao je novi datum od kada će Amerika uvesti sankcije na robu iz uvoza. Prema novoj najavi američkog predsednika Donalda Trampa, carine stupaju na snagu 1. avgusta, i za Srbiju su smanjene za dva odsto u odnosu na prethodnu najavu
Američki predsednik Donald Tramp obavestio je 14 država o novim carinskim stopama koje će stupiti na snagu 1. avgusta. Među njima je i Srbija kojoj se uvode carine od 35 odsto umesto najavljenih 37.
Tramp je početkom aprila prodrmao svet vešću da uvodi recipročne carine na uvezenu robu u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zabrinutost o novom carinskom ratu.
Najavio je tada osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto.
Među njima se našla i Srbija, koja ima carine od 74 odsto na uvezenu robu iz Sjedinjenih Država.
Carine je trebalo da stupe na snagu 9. jula, ali su odložene, pa je Tramp sada saopštio da će važiti od 1. avgusta 2025.
Smanjenje od dva odsto za Srbiju
U pismu predsedniku Srbije Aleksandar Vučiću, Tramp je naveo da će Sjedinjene Države naplaćivati carinu od 35 odsto na srpske proizvode.
Sa ovim postupkom, kako je saopštio Tramp na mreži Thruth Social, krenuće se od 1. avgusta 2025. godine.
„Naš odnos je bio daleko od recipročnog… Počev od 1. avgusta 2025. godine, naplaćivaćemo Srbiji carinu od samo 35 odsto na sve srpske proizvode poslate u Sjedinjene Države, odvojeno od svih sektorskih carina. Roba koja se transportuje da bi se izbegla viša carina biće podložna toj višoj carini. Molimo Vas da razumete da je broj od 35 odsto daleko manji od onoga što je potrebno da se eliminiše razlika u trgovinskom deficitu koju imamo sa vašom zemljom”, naveo je, između ostalog, Tramp u pismu Vučiću.
Kako je dodao, neće biti carina ako Srbija ili kompanije iz Srbije odluče da grade ili proizvode u Sjedinjenim Državama.
Ako Srbija odluči da podigne sopstvene carine, taj broj biće dodat na 35 odsto koje će naplaćivati SAD.
— Ivana Konstantinović (@Iva_Konstanca) July 7, 2025
Loš potez za svetsku privredu
Kako je ranije za „Vreme” objasnio ekonomista Ljubomir Madžar, uvođenje carina je loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini.
„To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kazao je Madžar.
Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”.
„Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, pojasnio je Madžar.
Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar je rekao da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine.
„Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojasnio je Madžar.
Ko će u Srbiji najviše osetiti posledice?
Kako je ranije pisao „Forbs Srbija“, zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni, pisao je „Forbs“, jer će i druge zemlje biti pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemarivanje.
Pismo za 14 zemalja
Tramp je pismo o uvođenju novih carina uputio liderima 14 zemalja, među kojima su Japan i Južna Koreja, kojima je određena carina od 25 odsto.
Ista visina carine određena je i za Maleziju, Kazahstan i Tunis. Južnoj Africi, Bosni i Hercegovini uvedene su carine od 30 odsto, Indoneziji 32 odsto, Bangladešu 35 odsto, Kambodži i Tajlandu 36 odsto, a Laosu i Mjanmaru 40 odsto.
Bosni i Hercegovini u prvoj raspodeli brojki trebalo je da budu uvedene carine od 35 odsto.
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile pre
Para, stoti deo dinara, je nešto poput zombija. Odavno ne postoji kao kovanica, ali i dalje se obračunava. Zašto?
Na Svetski dan čokolade istražujemo poreklo, razvoj i ogromnu raznovrsnost ukusa ove omiljene poslastice na planeti: od svetog napitka starodesedelaca Centralne Amerike do tabli na policama supermarketa širom sveta
Tačno 1.900 radnika na jugu Srbije ostaće bez posla u narednim mesecima, jer je fabrika "Leoni" odlučila da zatvori pogon u mestu Malošište. Deonice ove kompanije je još prošle godine preuzela kineska "Luxshare". Srpski radnici postali su „skupa radna snaga“ zbog povećanja minimalca
Više od 70 svetskih lidera traži nove modele finansiranja globalnog razvoja kako bi odgovorili na izazove rastućeg duga, klimatskih promena i smanjenja razvojne pomoći
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
