Čak 81 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je raspad Jugoslavije bio greška. Istoričari objašnjavaju za „Vreme“ da li je u pitanju famozna jugonostalgija ili nešto drugo
Organizacija za istraživanje javnog mnjenja Galup objavila je nedavno rezultate svog istraživanja čiji je cilj bio da pokaže šta građani u postjugoslovenskom prostoru misle o raspadu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Na iznenađenje mnogih čak 81 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je raspad SFRJ bio greška, što je protumačeno kao famozna jugonostalgija. Po tome je Srbija ubedljivo prva među zemljama bivše Jugoslavije. Da li je u pitanju zaista jugonostalgija ili nešto drugo, za „Vreme“ objašnjavaju istoričari iz Srbije.
Istoričar Bojan Dimitrijević ocenio je da takav rezultat ankete pokazuje da je jugoslovenstvo i dalje živo u srpskom narodu, „bez obzira na negativan kontekst jugoslovenstva po srpsku državu i srpsku istoriju u 20. veku“.
„To pokazuje i da mnogi Srbi ne razlikuju Jugoslaviju i Srbiju kao posebne države i da su Jugoslaviju smatrali za svoju državu“, rekao je Dimitrijević za „Vreme“.
Istakao je da rezultat ankete ne predstavlja jugonostalgiju, već izneverena očekivanje da će samostalne države koje su izašle iz Jugoslavije živeti bolje i biti prosperitetnije.
„Nije došlo ni do integracija u evropske tokove“
Dodao je da se nije desilo nikakvo poboljšanje, već da je naprotiv došlo do ratova i opšteg ekonomskog, privrednog i društvenog zaostajanja.
„Nije došlo ni do integracija u evropske tokove što je kod mnogih ljudi koji su živeli u jugoslovensko vreme, ali i kod onih koji danas slušaju priče o Jugoslaviji, stvorilo mišljenje da je ta država bila bolje rešenje za srpski narod i ostale narode koji su živeli u Jugoslaviji, s obzirom na kontekst koji je ona imala u Hladnom ratu“.
Dimitrijević je ukazao da postoji nostalgija, ali i ta izneverena očekivanja u vezi sa tranzicijom, i da se onda ljudi prema fenomenu Jugoslavije odnose pozitivno s obzirom na današnjicu u kojoj žive.
Isoričar Srđan Milošević je ocenio da takav razultat ima više slojeva.
„Presudna je, mislim, činjenica da je Jugoslavija okupljala u jednoj državi najveći deo srpskog naroda. Identifikovanje Srbije sa Jugoslavijom, odnosno razumevanje da je Srbija imala ključnu ulogu u toj državi, ma kako da se to manifestovalo, takođe igra ulogu u takvom rezultatu“, rekao je Milošević za „Vreme“.
„Srbija nije iskusila agresiju iz neke druge republike“
On je istakao da nije od malog značaja ni činjenica da posle Jugoslavije Srbija „uglavnom niže neuspehe i da njena priča nije priča o uspehu“.
„U Srbiji ima i autentičnih Jugoslovena u popriličnom broju. Osim toga, u procesu raspada Jugoslavije Srbija nije iskusila rat niti agresiju iz neke druge jugoslovenske republike. Pritom, ovo su samo neki od razloga“, rekao je Milošević.
On je ocenio da bi se, kada bi istraživanje zalazilo u motive konkretnih odgovora, naišlo na razne i verovatno međusobno oprečne razloge zašto ljudi misle da je Jugoslavija bila dobar državni okvir.
„Priča o neuspehu države u kojoj žive“
Upitan kako tumači što među onima koji smatraju da je raspad Jugoslavije bio greška očigledno ima i građana Srbije koji su rođeni nakon ili neposredno pre njenog nestanka, s obzirom na to da istraživanja uključuju ispitanike raznih starosnih grupa, Milošević je ocenio da je uzrok tome verovatno „priča o neuspehu države u kojoj žive“.
„Kao i u opštoj populaciji, verujem da ulogu igra i argument o tome da su Srbi u toj državi bili objedinjeni. Etničko državno nejedinstvo na Balkanu stvara velike frustracije. Naravno, nikada ne treba isključiti ni činjenicu da je u Srbiji projugoslovensko opredeljenje uvek bilo i nekog prvog nivoa kosmopolitizma, kao takvo nikada nije kompromitovano, kao što je skučaj u drugim sredinama“, rekao je Milošević.
Istoričar Milivoj Bešlin kaže da rezultat Galupovog istraživanje može da se komentariše i kroz prizmu prošlosti i kroz prizmu sadašnjosti.
„Kada je reč o sadašnjosti, očito je da su građani Srbije najmanje zadovoljni od svih u regionu sadašnjom situacijom u zemlji. Srbija je nepomirena i sa svojim sadašnjim granicama i sa sadašnjim statusom, a očito i sa modelom upravljanja aktuelne vlasti“, rekao je Bešlin.
„Uvek ‘bolja’ prošlost“
On tu veliku jugonostalgiju, odnosno žal za prošlošću koja je uvek „bolja“, vidi kao odraz nezadovoljstva građana sadašnjicom i nepomirenosti sa situacijom u zemlji.
„Drugi argument je da se Jugoslavija u Srbiji percipira – naročito u proteklih 30 i više godina, koliko vlada nacionalistička ideologija – kao vrsta srpske države, ili, kako je to rekao jedan istoričar, kao ‘srpska država u kojoj su živeli i drugi’. Jugoslavija se u Srbiji, uglavnom shvata kao srpska država, odnosno država u kojoj se ipak znalo ko je najdominantniji narod“, smatra Bešlin.
A pored toga postoji i ideja o dominaciji i međunarodnom ugledu i uticaju koju je Jugoslavija imala, a tu je i nezadovoljstvo trenutnim stanjem i pozicijom koju Srbija ima.
„Ne zna se tačno za čim građani žale“
Govoreći o tome da jugonostalgiju osećaju i oni koji su rođeni nakon njenog raspada, Bešlin je rekao da pretpostavlja da je to zbog toga što se u Srbiji razvija kultura sećanja na Jugoslaviju u kojoj se ona u velikoj meri idealizuje.
„Ipak, iz dostupnih informacija o tom istraživanju ne može se videti da li ispitanici žale za socijlanom pravdom, uređenom i pravnom državom – jer je Jugoslavija u odnosu na sadašnju Srbiju ipak bila uređena država, ili žale za tim što u Jugoslaviji nije bilo korupcije u ovolikom stepenu koji je prisutan u Srbiji, ili možda žale za autoritarnim metodama, jer postoji ono čuveno da se u Jugoslaviji ‘znao red'“, rekao je Bešlin.
„Najskuplji srpski projekat“
Istoričar Predrag Marković istakao je da istraživanje pokazuje koliko je „lažno kafansko lamentiranje o Jugoslaviji kao srpskom promašaju“.
„Obični ljudi to ne misle. Delimično iz nostalgije za socijalizmom, ali i iz dubljih razloga. Jugoslavija je najveći i najskuplje plaćeni srpski istorijski projekat. Jedina država u kojoj su svi Srbi mogli da budu na okupu. Kao i u Sovjetskom Savetu, postoji i nostalgija za velikom državom, regionalnom silom“, zaključio je Marković.
Istraživanje Galupa pokazalo je da 77 odsto građana Bosne i Hercegovine misli da je raspad Jugoslavije bio greška. U Crnoj Gori taj procenat je 65 odsto, a u Severnoj Makedoniji 61 odsto. Za Jugoslavijom manje žale Slovenci, njih 45 odsto, Hrvati 23 odsto, dok ih je na Kosovu tek 10 odsto.
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Posle podne došli provokatori, ali su ih aktivisti oterali
Završen je protest zbog pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav. Okupljeni su poručili da neće stati dok svi odgovorni ne budu u zatvoru, a zabeleženo je nekoliko manjih incidenata
„Na delu je zatiranje tragova i neko će za tragediju u Novom Sadu platiti samo ako Aleksandar Vučić bude ugrožen“, rekao je advokat Božo Prelević u intervjuu FoNet-u
Street art umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista temperom je oslikao Crni flor na pločniku Trga Republike u Beogradu, u dimenzijama nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu . A onda je došla Gradska čistoća i sve počistila
Osumnjičena J.S.M, kako je saopštilo VJT, bila je nedostupna organima gonjenja na dan akcije hapšenja svih osumnjičenih. osumnjičena je za teško delo protiv opšte sigurnosti
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
