Agencija Standard & Poor's povisila je kreditni rejting Hrvatske na „A-“, što je najviša ocena koju je zemlja ikada dobila
Američka agencija za kreditni rejting Standard & Poor’s je 13. septembra povisila investicioni rejting Hrvatske sa „BBB+“ na „A-“ , što je najviša ocena koju je zemlja ikada dobila, kako su i analitičari Erste grupe očekivali. Iz ove bankarske grupacije takođe očekuju i unapređenje rejtinga kada je i Srbija u pitanju u narednom periodu, piše Nova ekonomija.
„Što je još važnije, izgledi su i dalje pozitivni, što sugeriše da bi Hrvatska mogla doživeti dalji napredak u rejtingu u naredne dve godine. Napredak je izuzetan, sa nadogradnjom od pet stepenica u poslednjih sedam godina. Agencija uglavnom navodi uspešnu integraciju zemlje kao glavni razlog za promenu izgleda za rejting“, ocenili su iz Erste grupe.
Kako se navodi u saopštenju, hrvatske reforme se vide kao ključni pokretač za jačanje potencijala ekonomskog rasta zemlje diverzifikacijom privrede i povećanjem produktivnosti. Očekuje se da će ekonomija rasti po prosečnoj stopi od tri odsto između 2024. i 2027. godine, održavajući zemlju na stalnom putu konvergencije.
Slabljenje eksternih rizika i fiskalna revnost navedeni su kao pozitivni faktori za podizanje rejtinga.
Inflacija iznad proseka EU
Ocenjivanje Hrvatske moglo bi da bude podignuto ako se spoljna pozicija zemlje značajno poboljša i/ili uvedu reforme koje bi podstakle ekonomsku konkurentnost i produktivnost i diversifikuju privredu, smanjujući oslanjanje na turizam.
Očekuje se da će inflacija biti nešto iznad proseka EU, dok će osetljivost na sektor turizma i dalje ostati, navode bankari.
Ipak, napredak je već do sada bio izuzetan, sa nadogradnjom od tri stepena za nešto više od dve godine i pet stepenica u poslednjih sedam godina, navode analitičari Erste gupe.
Ovog petka će Fitch verovatno dostaviti sličnu ocenu, očekuju iz austrisjke grupacije, dok će kasnije u novembru biti pristojnih šansi da Moody’s takođe dodatno unapredi rejting Hrvatske.
Izvor: Nova ekonomija
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
