Nemačka je među pet zemalja EU gde na evropskim izborima glasaju i stariji maloletnici. A već ima glasova koji traže da glasaju deca od 14 godina, piše Dojče Vele.
Kada ovih dana u Nemačkoj 16-godišnjaci i 17-godišnjaci ulaze u voz, na peronu primećuju mnogo plakata koji su, u neku ruku, samo za njih.
„Spremni za prvi put“ ili „Prvi put se ne zaboravlja“ piše dvosmisleno, a ima za cilj da podstakne mlade da izađu na glasanje na evropskim izborima 9. juna.
Ovo su neki od pobedničkih motiva na nacionalnom konkursu za plakate „Prvi izbori“. Ideja dolazi od troje studenata medijskog dizajna iz Kelna: Maje Štajnbah, Marije Viktorije Junker i Fabijana Navara.
„Želimo da prikažemo izbore kao pozitivno, uzbudljivo iskustvo, da se time proba nešto novo“, navode oni za DW.
„Mladi su trenutno u fazi u kojoj donose prve važne odluke. Želimo da ih pokrenemo, dvosmislenost je naša udica: prvi poljubac, prva veza, prvi put. Ovo je plakat koji odskače od normalnih plakata sa svim prednostima EU.“
Jer, prvi put se na evropskim izborima u Nemačkoj može glasati i pre punoletstva, sa 16 i 17 godina. To znači oko milion birača više.
Najmlađa poslanica
Delara Burkhart počela je da se zanima za politiku u dobi od 15 godina dok je pohađala školu. Kaže da bi volela da joj je tada bilo dopušteno da glasa.
Pre pet godina je postala najmlađa nemačka poslanica koja je ušla u Evropski parlament. Tada joj je bilo 26 godina. Sada je po drugi put na listi Socijaldemokrata za evropske izbore.
„Izlazak na izbore za osobe od 16 i više godina važan je korak u kompenzaciji demografskog nepovoljnog položaja i jačanju glasa mladih na političkom nivou“, kaže ova evropska poslanica za DW.
„Imamo društvo koje sve više stari, a perspektive mladih se previše retko čuju u političkim debatama“, dodaje Burkhart.
Prema podacima Eurostata, Nemačka je 2022. bila četvrta u Evropi s prosečnom starošću stanovnika od 45,8 godina. Samo Italija, Portugalija i Grčka imaju starije stanovništvo.
To ima posledice i na to kako i za koga se politika vodi. U novoj studiji Fondacije Vodafon navodi se da troje od četvoro mladih između 14 i 24 godina nije zadovoljno načinom na koji politika uvažava njihove interese.
Politka na društvenim mrežama
Inflacija, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, skupi i nedovoljan broj stanova te klimatske promene i dalje su problemi koji su najvažniji za mlade ljude.
Burkhart je u svom poslaničkom klubu zadužena za ekološke politike te o tome najviše i priča na TikToku, Instagramu i X-u.
„Mladi ljudi se često iznenade kada im pričam o svom radu u Briselu. Tada kažu stvari poput: ‘Nisam znao da je Evropskoj uniji stalo do ovoga’ ili ‘Stvarno te zanima što mi mislimo?’ Oni često imaju osećaj da ih političari još nisu primetili“, kaže mlada političarka.
Nedavno je, kaže Burkhart, bila na času zanatske škole i na pitanje „kakve veze ima politika s vašim svakodnevnim životom“ za odgovor se nije javio nijedan učenik.
Ova poslanica neumorno pokušava da objasni složenost Evropske unije i izbegava političke fraze u svojim objavama iz Brisela i Strazbura. Uz ekskluzivne poglede iza kulisa ili slike napravljene iz Evropskog parlamenta.
No, činjenica da se mladi najpre informišu preko društvenih mreža još uvek do nekih političara nije stigla.
„Poslednjih pet godina sam među retkim koji vrlo intenzivno koriste društvene mreže. Takođe primećujem da mnogi ljudi svoje kanale stvarno aktiviraju tek u predizbornoj kampanji“, priča Burkhart.
„Ali, zajednica se ne gradi tako, tako se ne stvara domet, demokratski sadržaji se tako ne šalju. Ovde su stranke predugo radile premalo“, kaže ona.
Brige mladih
Od profesora Hermana Hojsnera može se saznati šta su stranke propustile da učine poslednjih decenija kada je reč o brigama mladih.
Ovaj bivši sudija Saveznog ustavnog suda je čovek koji se već tri decenije godina zalaže za snižavanje starosne granice za glasanje.
„Demokratija znači da svi mogu i smeju da glasaju. A to nije slučaj jer mlađima od 18 godina nije dopušteno. Ko ne glasa, on se ne računa. Ko ne može da glasa, biva neprimećen. U tom smislu, mi smo samo nepotpuna demokratija“, oštar je Hojsner.
U šest nemačkih pokrajina država 16-godišnjaci smeju da glasaju i na pokrajinskim izborima. Da bi se to omogućilo i na saveznim izborima, valjalo bi prvo promeniti Ustav.
Ali, nešto se događa u Evropi. Nemačka je peta zemlja koja dopušta mlađima od 18 da glasaju na evropskim izborima, posle Belgije, Austrije, Grčke i Malte.
„Istraživanja i psihologija kažu da između dvanaeste i četrnaeste godine mladi ljudi doživljavaju skok u intelektualnom razvoju“, priča Hojsner.
„Tada, poput odraslih, mogu razmišljati uglavnom apstraktno, hipotetički i logično, takođe se mogu staviti u tuđu poziciju i uzeti u obzir interese drugih ljudi, intelektualno shvatiti i razumeti složene veze.“
Izbori sa 16 godina samo međukorak?
Međutim, za protivnike reformi, mladima još nedostaju zrelost i moć političkog prosuđivanja. To dovodi do neravnoteže u Nemačkoj.
Na poslednjim saveznim izborima je dvoje od petoro birača imalo barem 60 godina. Oni mlađi od 30 činili su tek 14 odsto birača.
Hojsner to naziva problemom demokratije koji je pogoršan demografijom. Ovaj pravnik stoga ide još dalje i bori se za pravo glasa s 14 godina.
„Treba testirati kako je to sa 14 godina. Da takođe lokalne samouprave, ako žele, testiraju izbore za mlade od 14 godina. To bi se onda moralo naučno potkrepiti.“
„Ako se to pokaže uspešnim, pretpostavljam da bi se glasanje od 14 godina moglo uvesti svuda“, dodaje Hojsner.
