Moskovski aerodromi su u oktobru gotovo svakodnevno obustavljali rad zbog ukrajinskih dronova, a stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla ozbiljno da ugrozi civilni vazdušni saobraćaj u Rusiji
Napadi ukrajinskih dronova već mesecima sve češće remete rad moskovskih aerodroma. Kako izveštava „Agentstvo“, nezavisni ruski istraživački medij u egzilu, aerodromi Domodedovo, Šeremetjevo, Žukovski i Vnukovo u oktobru su gotovo svakodnevno morali da obustavljaju saobraćaj. Bilo je dana kada su ruski aerodromi bili zatvoreni i do devet sati.
Ukrajinski vazdušni prostor zatvoren je još od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Početkom septembra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je napade na aerodrome Kijev i Borispolj u blizini glavnog grada i najavio da namerava da zatvori vazdušni prostor iznad Rusije.
„Danas želimo da upozorimo sve avio-kompanije koje koriste ruski vazdušni prostor, sve osiguravajuće kuće i sve koji i dalje koriste najveće ruske aerodrome: ruski vazdušni prostor postaće potpuno nebezbedan“, upozorio je Zelenski. Kijev je narednog dana uputio odgovarajuće obaveštenje Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Simon Šuster iz američkog časopisa „Atlantik“ napisao je 15. oktobra, pozivajući se na upućene izvore, da ukrajinska operacija čiji je cilj paralizovanje ruskog vazdušnog prostora „tek počinje“.
Takozvani plan „Tepih“, poseban bezbednosni protokol za vanredne situacije ruske vazduhoplovne uprave Rosavijacija, služi za trenutno zatvaranje vazdušnog prostora iznad određene oblasti ili oko ugroženih aerodroma. Čim se plan proglasi, uvode se drastična ograničenja celokupnog vazdušnog saobraćaja. Do toga dolazi kada neka letelica povredi ruski vazdušni prostor, kada se upotrebi oružje ili kada se u vazduhu pojave neidentifikovani objekti.
„Kada postoji vojna pretnja, zatvara se određeni deo vazdušnog prostora i proglašava se upravo taj plan ‘Tepih’. U suštini, svaki dron predstavlja vojnu pretnju“, kaže za DW stručnjak za vazduhoplovstvo Oleksandr Laneckij.
On podseća na to da su jemenski islamistički Huti uspeli da parališu Saudijsku Arabiju. „Mislim da su vojne sposobnosti Ukrajine daleko veće od sposobnosti Huta“, kaže Laneckij. On smatra da Ukrajincima, u slučaju dalje eskalacije rata, ne bi bilo teško da ozbiljno poremete, ako ne i potpuno parališu, ne samo moskovsko čvorište vazdušnog saobraćaja.
Slično mišljenje ima i nezavisni vojni stručnjak Jan Matvejev. Iako se najava Zelenskog o potpunom zatvaranju aerodroma za sada nije ostvarila, ukrajinske oružane snage „ne odustaju od te ideje“.
„Za zatvaranje vazdušnog prostora i aktiviranje plana ‘Tepih’ dovoljni su obični dronovi koji ne moraju da imaju ni bojevu glavu ni veliki domet“, kaže ovaj stručnjak.
Vojni analitičar Matvejev navodi da ruska protivvazdušna odbrana ne uspeva da presretne sve ukrajinske dronove koji prodiru u šire područje glavnog grada.
Stručnjak za vazduhoplovstvo Laneckij ne isključuje mogućnost da Rusija ublaži kriterijume za proglašavanje plana „Tepih“. Međutim, upozorava da bi to donelo dodatne opasnosti.
Time bi porastao rizik od ponavljanja incidenta poput onog sa avionom azerbejdžanske avio-kompanije AZAL. Taj avion je u decembru 2024. godine, po svemu sudeći, slučajno pogodila ruska raketa protivvazdušne odbrane, ispaljena tokom odbrane od dronova.
I Jan Matvejev upozorava na tu opasnost, navodeći da se od kraja 2024, kada je oboren avion kompanije AZAL, u ruskoj protivvazdušnoj odbrani, u suštini, ništa nije promenilo.
Kada se dejstvuje na dron koji leti na maloj visini, cilj se uočava vizuelno, a zatim se na njega puca iz mitraljeza. U tom slučaju opasnost za avione izuzetno je mala, osim ako se slučajno ne nađu u neposrednoj blizini.
Međutim, upotreba protivvazdušnih raketa enormno povećava rizik za civilno vazduhoplovstvo, kaže ovaj vojni stručnjak. Raketa može da ima nedostatke, koji su praktično neizbežni u masovnoj proizvodnji, i da se preusmeri na avion koji leti u blizini.
Matvejev ukazuje na praksu koja postoji širom sveta, prema kojoj se u slučaju opasnosti u vazdušnom prostoru uvode bezbednosne mere poput plana „Tepih“, jer protivvazdušna odbrana tokom dejstava ni u kom slučaju ne može da garantuje bezbednost civilnih aviona.
Pored toga, dronovi koji ometaju vazdušni saobraćaj ne moraju nužno da nose eksploziv, kaže Matvejev. Već i sudar aviona sa jednim od njih mogao bi da ima ozbiljne posledice.
„Dron koji iz Ukrajine stigne do Moskve mora da bude prilično velik. Težak je nekoliko desetina kilograma“, objašnjava on.
Ukrajinske oružane snage su u leto 2023. napale aerodrom u ruskom gradu Pskovu, na kojem su se nalazili i vojni i civilni avioni. Sredinom oktobra ove godine delovi jednog drona pali su na područje aerodroma u Sočiju, na Crnom moru.
Hoće li strane avio-kompanije zbog tih rizika prestati da lete za Rusiju zavisi od tri faktora, kaže Laneckij: razmera vojne pretnje, potražnje i troškova osiguranja.
Ako osiguravajuće kuće procene da je rizik previsok, mogle bi znatno da povećaju premije za letove ka Rusiji. Time bi naglo porasle i cene avionskih karata.
Mnoge avio-kompanije više ne lete za Rusiju. To je dovelo do povećane potražnje za kartama preostalih stranih avio-kompanija, navodi ovaj stručnjak. „Da li će ostati ili neće zavisi od cene koju će morati da plate zbog stvarne opasnosti.“
Stotine hiljada ljudi protestuju širom Evrope zbog visokih troškova života, stambene krize, penzija i stanja u obrazovanju. U Francuskoj, Italiji, Španiji i Albaniji sukobi s policijom
Izbor se svodi na aktuelnog predsednika, levičara Luiza Inasija Lulu da Silvu, i desničarskog senatora Flavija Bolsonara
Hiljade ljudi okupile su se u Tirani na novom antivladinom protestu. Demonstranti su bacali kamenice na policiju i zapalili ulaz u Ministarstvo poljoprivrede, dok su snage reda odgovorile suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je na protestima bilo oko 410.000 ljudi, dok sindikat CGT navodi da ih je bilo blizu 800.000. U Parizu je policija upotrebila suzavac i vodene topove
Izraelska organizacija za ljudska prava „Becelem” osudila je plan o „prisilnom raseljavanju palestinskih stanovnika” iz jednog naselja u Hebronu
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
