Stotine hiljada ljudi protestuju širom Evrope zbog visokih troškova života, stambene krize, penzija i stanja u obrazovanju. U Francuskoj, Italiji, Španiji i Albaniji sukobi s policijom
Evropa se ne smiruje: od Pariza i Milana do Barselone, Madrida, Lisabona i Tirane, na ulice su izašle stotine hiljada ljudi.
Povodi se razlikuju, ali demonstrante povezuje nezadovoljstvo visokim troškovima života, stanjem u obrazovanju, penzionim sistemom, stambenom krizom i politikom vlasti. U Francuskoj, Italiji, Španiji i Albaniji došlo je i do sukoba s policijom.
U Francuskoj je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, na protestima širom zemlje učestvovalo oko 410.000 ljudi, među kojima 110.000 u Parizu. Sindikalni savez CGT procenjuje da je broj demonstranata bio dvostruko veći, odnosno oko 800.000.
Protesti koje su organizovali sindikati u početku su proticali mirno, ali su kasno popodne i uveče u Parizu izbili sukobi s policijom. Snage bezbednosti upotrebile su suzavac i vodene topove, dok su se u centru grada čule detonacije.
Sukoba je bilo i u Lionu, Bordou i Marseju. U Nantu je opljačkana jedna prodavnica, dok je u Tuluzu jedan muškarac teško povređen.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez izjavio je da je tokom dana uhapšeno gotovo 1.000 ljudi i najavio da bi taj broj mogao dodatno da raste. Prema njegovim rečima, policija se suočila sa „izuzetno visokim nivoom nasilja“ grupa ekstremne levice.
Već nedeljama protestuju i francuski srednjoškolci i studenti, koji zahtevaju bolje uslove u školama. Njima su se pridružile druge grupe nezadovoljne visokim troškovima života. Pokret „Žuti prsluci“ najavio je nove demonstracije za 31. oktobar.
Organizacija za ljudska prava Amnesty International kritikovala je zabrane okupljanja i policijski čas uveden u pojedinim delovima gradova, upozoravajući na „trend ka autoritarnim praksama“.
Hiljade mladih protestovale su u Milanu, Rimu i Torinu, dok su vlasti rasporedile veliki broj policajaca i vojnika kako bi sprečile ponavljanje nasilja i pljački od prethodnog vikenda.
Vlada premijerke Đorđe Meloni poslala je dodatnih 500 vojnika u Milano i najavila strože kazne za maloletnike koji učestvuju u nasilju. Dodatne snage pridružile su se hiljadama policajaca i drugih pripadnika službi bezbednosti raspoređenih u gradu.
Luksuzne prodavnice u modnoj četvrti zabarikadirale su izloge, dok su vlasti koristile dronove, kontrole na železničkim stanicama i jedinice za brzo reagovanje.
Hiljade mladih marširale su gradom uzvikujući parole protiv vlade. Jedna grupa demonstranata istovarila je stajsko đubrivo ispred italijanskog regulatornog tela za energetiku i zapalila simbolični predimenzionirani račun za struju.
Za razliku od prethodnog vikenda, protest u Milanu završen je mirno. Kraćih sukoba s policijom bilo je u Rimu i Torinu.
U Rimu je manja grupa demonstranata pokušala da uđe u Koloseum, ali su ih čuvari izveli. Sukobi su izbili i tokom odvojenog antiratnog marša u blizini Trga republike. Policija je upotrebila suzavac i vodeni top, nakon čega su se demonstranti povukli.
U glavnom gradu Albanije 2.500 policajaca bilo je raspoređeno zbog novih antivladinih protesta. Interventna policija upotrebila je suzavac i vodene topove protiv demonstranata, od kojih su neki zapalili delove vladinih zgrada i gađali policajce kamenicama, bakljama i drugim predmetima.
Srednjoškolci i studenti zahtevaju niže školarine, veća državna ulaganja u obrazovanje i suzbijanje korupcije. Deo njih pridružio se širem antivladinom pokretu koji traži ostavku premijera Edija Rame.
Rama je izjavio da njegova vlada priprema odgovor na studentske zahteve i pozvao demonstrante na dijalog, ali je upozorio da će odgovorni za nasilje biti kažnjeni.
U Barseloni su demonstracije mladih protiv visokih troškova stanovanja i loših životnih uslova prerasle u nasilje. Protest je preko društvenih mreža organizovao pokret „Instituts Indignats“, nastao po uzoru na francuski pokret nezadovoljnih srednjoškolaca „Lycées Indignés“.
Maskirani demonstranti palili su kontejnere i barikade, oštećivali ulični mobilijar i pljačkali prodavnice u okolini Trga Katalonije. Pojedine prodavnice zatvorile su kupce unutra kako bi sprečile upad izgrednika.
Uhapšeno je 100 ljudi, od kojih su približno četvrtinu činili maloletnici. Prema podacima katalonskih vlasti, podmetnuto je više od 30 požara, a 14 prodavnica je oštećeno ili opljačkano.
Za razliku od Barselone, protesti u Madridu protekli su mirno. Desetine hiljada penzionera i drugih građana zahtevale su zaštitu javnog penzijskog sistema, protiveći se mogućoj privatizaciji penzija.
„Prete nam privatizacijom penzija. To je samo još jedna stvar na kojoj žele da profitiraju“, rekla je 68-godišnja učesnica protesta Marija Hose Benito.
Pitanje penzija postalo je jedna od tema pred prevremene parlamentarne izbore u Španiji. Istovremeno, zemlju potresaju protesti zbog stambene krize, pošto su kirije i cene nekretnina porasle iznad iznosa koji mnogi građani mogu da plate.
Masovni protesti zbog preskupog stanovanja održani su i u Lisabonu. Demonstranti su kritikovali mere vlade premijera Luisa Montenegra kojima se ublažavaju ograničenja za povećanje kirija i olakšava iseljenje stanara koji ih ne plaćaju na vreme.
Vlada tvrdi da će mere podstaći tržište nekretnina za iznajmljivanje, dok demonstranti upozoravaju da dodatno slabe položaj stanara.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Moskovski aerodromi su u oktobru gotovo svakodnevno obustavljali rad zbog ukrajinskih dronova, a stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla ozbiljno da ugrozi civilni vazdušni saobraćaj u Rusiji
Izbor se svodi na aktuelnog predsednika, levičara Luiza Inasija Lulu da Silvu, i desničarskog senatora Flavija Bolsonara
Hiljade ljudi okupile su se u Tirani na novom antivladinom protestu. Demonstranti su bacali kamenice na policiju i zapalili ulaz u Ministarstvo poljoprivrede, dok su snage reda odgovorile suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je na protestima bilo oko 410.000 ljudi, dok sindikat CGT navodi da ih je bilo blizu 800.000. U Parizu je policija upotrebila suzavac i vodene topove
Izraelska organizacija za ljudska prava „Becelem” osudila je plan o „prisilnom raseljavanju palestinskih stanovnika” iz jednog naselja u Hebronu
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
