Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“
Ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić najavila je da se do kraja godine u Crnoj Gori može očekivati uvođenje sedmočasovnog radnog vremena.
Ona je, kako prenosi RTCG, kazala će socijalna davanja u budućnosti biti pravičnija i navela da neće biti njihovih ukidanja kao ni ukidanja Fonda PIO. Ipak, kako je dodala izvesna je njegova reforma.
Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“.
Istakla je da neće biti ukidanja Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO).
„Ukidanje Fonda PIO niko nikada nije pomenuo niti će se to dešavati“, kazala je Nišić i poručila da će se sve odluke iz nadležnosti Ministarstva rada i socijalnog staranja donositi uz saglasnost Socijalnog savjeta.
U tom vladinom resoru se, kako je kazala, radi na analizi dela koje se tiče srazmernih penzija.
„Mi već imamo 34 ratifikovana i potpisna Sporazuma o obaveznom osiguranju sa raznim državama i iz okruženja i Evrope. Najveća prepreka je to što nismo imali potpisan sporazum sa Albanijom i usaglašen sa BiH. To je bitno zbog razmene podataka u kontinuitetu. Sporazum sa Albanijom će se uskoro naći u Skupštini na usvajanje a usaglašen je nacrt sa BiH. Informacija o tome će biti na vladi ove nedelje, a onda će me Vlada ovlastiti da potpišem taj značajan sporazum“, kazala je ministarka.
Nišić je kazala da su sve analize pokazale da je najveća nepravda pričinjena penzionerima koji su radni vek proveli u različitim državama.
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori jedna od najmanjih u Evropi
Inače, podaci Eurostata pokazuju da minimalna bruto plata u Crnoj Gori u 2024. godini iznosi 532,54 eura i da je jedna od najmanjih u Evropi.
Manje od Crne Gore primaju samo u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji gdje minimalne bruto plate iznose 385,06 eura, odnosno 360 eura, kao i Bugarskoj (477 eura).
Ipak, minimalna bruto plata u Crnoj Gori je 60 odsto veća nego 2021. godine kada je bila 331,33 eura. Povećanje je rezultat programa Evropa sad 1 bivše Vlade Zdravka Krivokapića, koji je primijenjen 2022. godine, a podrazumijevao je povećanje minimalne zarade na 450 eura.
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori povećana je u odnosu na 2014. godinu skoro duplo, pokazuje grafik Eurostata.
Od država regiona, najveća minimalna bruto plata je u Sloveniji 1.253 eura i u Hrvatskoj 840 eura. U Srbiji iznosi 534,64 eura.
Od zemalja kandidata prednjači Turska sa minimalnom bruto zaradom od 613 eura.
Iskustva drugih zemalja
Podsećanja radi, mnoge zemlje u Evropi su se upustile u svojevrsne eksperimente sa satima rada. Tako su zaposleni u Belgiji od 2022. godine u pojedinim firmama dobili pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade.
Predlog zakona je omogućio zaposlenima da odluče da li će raditi četiri ili pet dana u nedelji. Međutim ovo nije značilo da će time imati manji obim posla nego inače, već samo da će svoje radno vreme raspoređivati na manje dana.
Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao „izuzetno uspešan“.
Desetine kompanija bilo je uključeno u šestomesečni pilot program, koji je pokrenut 6. juna kako bi se proučio uticaj kraćeg radnog vremena na produktivnost preduzeća i dobrobit njihovih radnika, kao i to kakav uticaj ova promena ima na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.
U Škotskoj, probni program Vlade treba da počne ove godine, dok Vels još uvek razmišlja o tome.
U Nemačkoj se još vodi rasprava na obu temu, pa tako jedni smatraju da bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje povećalo radnu motivaciju i produktivnost, a drugi da nema dokaza da bi bilo tako.
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je samit NATO-a u Turskoj za niz oštrih poruka – proglasio je kraj primirja sa Iranom i najavio drastične ekonomske mere protiv Španije koju je nazvao „užasnim partnerom“
Ruske snage izvele su tokom noći novi napad balističkim projektilima na Kijev, u kojem su povređene dve osobe, dok je Ukrajina istovremeno dronovima napala energetsku infrastrukturu duboko na teritoriji Rusije
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
